Sindrom „školske neefikasnosti“ kod dece moguće lečiti

Besplatna pomoć deci da brže uče

To što je dete hiperaktivno, ne prati pažljivo nastavu, pravi probleme u školi i ima loše ocene ne mora da znači da je nevaspitano ili lenjo. Možda jednostavno pati od poremećaja koji lekari zovu „školska neefikasnost“. Vika, batine i kažnjavanje neće pomoći da mu se ponašanje i ocene poprave, ali zato to mogu stručnjaci Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“ iz Beograda.

Kada dete ima loše ocene iako „se ubija“ od učenja, ako „ponekad ne vidi“ iako ima dobar vid ili „ne čuje“ iako je očigledno da sluša, kada ima stvaralačke ideje, ali ih ne ostvaruje, ako je zaboravan, ako mu „beže“ misli, ako mu je pažnja kratkotrajna, dekoncentrisan je i brzo mu dosadi rad, on ima ozbiljan problem koji može da se odrazi na dalji tok njegovog života. Ako se detetu ne pomogne na vreme, ono će stalno imati loše ocene i možda nikad neće upisati fakultet ili raditi posao koji voli jer se i njemu i svima oko njega čini da nije sposoban za to. Zato je veoma važno potražiti stručnu pomoć na vreme - kaže za „Blic“ dr Miodrag Stošljević, direktor Zavoda „Dr Cvetko Brajović“.

- Uzrok školske neefikasnosti može biti posledica ADHD sindroma, odnosno poremećaja pažnje udruženog sa hiperaktivnošću, zatim oštećenja percepcije, poteškoća u pamćenju ili govoru, emocionalnih poteškoća, socijalne nezrelosti i oštećenja motorike. A najvažniji među uzrocima je granično stanje inteligencije - priča dr Stošljević.

Deca sa graničnim stanjima inteligencije nisu neka posebna subpopulacija redovnih učenika u osnovnim i srednjim školama. Oni su negde između - nisu retardirana, ali nisu ni prosečno inteligentna. Glavni pokazatelji da je detetova inteligencija „na granici“ jesu: poteškoće u percepciji, u pamćenju i mišljenju, u govoru, slaba pažnja i koncentracija, nesigurnost, razdražljivost i emocionalna nestabilnost. Često se ono slabije prilagođava, nesamostalno je, nametljivo, detinjasto, u učenju i radu aljkavo, nema radne navike, za vreme nastave vrpolji se i okreće. Nemirno je i dekoncentrisano, a radi bolje i preciznije samo ako mu vreme nije ograničeno.

Ove poteškoće su opšte karakteristike dece koja pate od tzv. školske neefikasnosti i ne mogu se sve naći kod jednog deteta. U zavodu im stručnjaci pružaju pomoć na dva načina - kliničkim putem i edukacijom.

- Klinički deo pomoći odvija se ovde u zavodu. Stručni tim logopeda, neuropsihologa i lekara pomaže detetu da se podigne nivo njegovih psihomotornih sposobnosti. Edukativni deo sprovode nastavnici, učitelji, psiholozi i pedagozi u školi. Mi njima ukažemo na to da dete ima problem i da mu je potrebna posebna pažnja. Onda se odabere razredni starešina, posebno se isplanira gradivo, organizuje grupni i individualni rad sa detetom, a može se napraviti fleksibilniji raspored časova i rastereti dete od preteških domaćih zadataka - kaže dr Stošljević, uz napomenu da je stručna pomoć školskoj deci iz Srbije besplatna.




Izvor: Blic \ J. Subotić