Koja bi bila tvoja reakcija da ti neko kaže: "Čeka me mali brat u kolima. Znaš povela sam ga sa sobom, jer uopšte ne stižem da ga vidim u toku nedelje. Ja sam puno vezana za porodicu", da bi, dok čekaš da pređeš ulicu na sledećem pešačkom prelazu, ona stala na semaforu, i vidiš... od njenog brata nema ni "b"? Ili, vodite sledeći dijalog: "Hoćeš li na more?" Ona: "Ne, nemam para." Ti: "A dečko?" Ona: "Ja nemam dečka." Da bi ti, nakon par dana, njena majka rekla da je ona otišla sa "onim njenim dečkom" u Budvu, bože moj, pa zna se - avionom.

Kako se postaviti prema takvoj osobi kad ti se sledeći put obrati sa svojim gugutavim glasićem i osmehom "vidi mi osmice"? Da je oterate u... Nipošto! Da se prihvatite njene strategije i da joj kažete: "Sjajno izgledaš!" dok gledate u njene crvene ožiljke od bubuljica ispod tone make-up-a koji je, definitivno, pretaman za nju? Ili, jednostavno da "iskulirate" i nastavite svojim putem? Ovo poslednje mi najbolje zvuči. A vama? Ili imate, možda, neki bolji predlog?

To je jedna strana medalje, a šta je sa situacijama kada si ti taj/ta koji-a laže? Ma daj, nikad ne lažeš? Svako dan menjaš čarape? Pročitao-la si lektiru do kraja? Učio-la si, ali te profanka mrzi pa ti je dala 1? Dobro, vidiš kako si pocrveneo-la! I kažeš da to nije isto... Da li nije?

Moraš li profesorki da kažeš da ti je pozlilo, da ideš na slavu, da ti je umrla baka... ako nisi naučio-la lekciju? Sada se pitaš da li sam normalna kad to kažem. Siguran-na si da ćeš dobiti "keca k'o vrata" ako joj kažeš istinu. Možda, a možda će ceniti tvoju iskrenost ako joj kažeš da si zaljubljen-na, da tvoja najbolja drugarica ima problema ili šta god bio uzrok tvom neznanju i... sušta istina. Pa ako ti i da jedinicu, nije ni to kraj sveta. Ionako, kad tad ćeš tu lekciju morati da naučiš, a verovao-la ti meni ili ne - možda će ti baš ona kasnije trebati u životu.

Isto važi i za tvoje "matorce". Plašiš se njihove reakcije na lošu ocenu. Onda izbegni pitanje, promeni temu razgovora. I sedni da učiš. Nije lako, ali je izvodljivo. Treba se malo pomučiti, kao za sve dobre stvari u životu. Ali se i kad tad isplati. Zadovoljstvo samim sobom je ono čemu vredi težiti celog života.

Izbor je uvek tvoj. Laž i jeftino, kratkotrajno "sve je u redu" stanje, ili suočavanje sa stanjem onakvim kakvo jeste, ma kakvo bilo. Ne zaboravi da se sve može ispraviti, poboljšati, promeniti, oprostiti... samo etiketa LAŽLJIVAC-ICA teško!

preuzeto sa interneta