Веселин Мисита (рођен 19. марта 1904. село Ходбина или Буна, Мостар, Херцеговина - погинуо 31. августа 1941. године, Лозница, Србија), био је официр војске Краљевине Југославије, за време Другог светског рата био је један од вођа Трећег српског устанка. Командант Подриња потпуковник Веселин Мисита је заједно са својим четничким устаницима ослободио Лозницу, први је од Немаца ослободио један град у Европи.

Основну школу и гимназију Веселин завршава у Бањалуци, а затим и нижу и вишу војни школу и војну академију у Сарајеву 1934. године. После завршене академије, школовао се у Француској и Чехословачкој. Одлично је говорио, немачки, француски и чешки језик. Веселин је веома брзо напредовао у служби, тако да је био најмлађи мајор у Краљевини Југославији. Пре рата, Мисита је победио на армијском такмичењу у скијању.

Априлски слом и капитулацију државе дочекао је у Бањалуци као командант артиљеријског пука у чину потпуковника. У мају 1941. године са групом официра и војника који нису признавали капитулацију, има први окршај са усташама код Добоја. Већ почетком јула Мисита стиже на Равну Гору, одазивајући се позиву Драже Михаиловића. За време свог боравка на Равној Гори, Веселин Мисита је добио инструкције и наређење да иде у западну Србију ( Подриње) и ту са тадашњим својим замеником, капетаном Драгославом Рачићем и осталим саборцима припреми устанак који је био планиран. Мисита се први пут у Лозници појављује 15. јуна, а ускоро одређује где ће бити смештен устанички штаб. Одабрао је манастир Троношу, у којем је игуман био Георгије Бојић, касније командант јадарске бригаде. Убрзо затим, Мисита организује и мобилише све националне снаге на терену Подриња и припрема напад на немачку посаду у Лозници. Напад је био веома прецизно разрађен, тако да је Лозница за само један дан пала устаницима у руке. Немачкој посади, која је бројала око 100 војника и била одлично наоружана, нису могли помоћи ни немачки гарнизон из Бање Ковиљаче, ни усташе из Босне, јер су били онемогућени да делују прецизно испланираном акцијом пуковника Веселима Мисите. Седамнаест Немаца је погинуло у борби, њих 96 пало је у заробљеништво, а остатак побегао. У том нападу потпуковник Мисита гине бацајући бомбе на Немце код кафани Лазе Хајдуковића, где се налазио њихов бункер.

Преживели борци који под командом Веселина Мисита учествовали у ослобађању Лознице памтили су га као интелигентног, храброг и атлетски грађеног човека. Потпуковник Веселин Мисита је положио на олтар отаџбине свој млади живот. Краљевска влада, која је била у избелиштву у Лондону, посмртно је унапредила првог устаника Веселина Миситу у чин пуковника и одликовала га златном Карађорђевом звездом. После рата, његове заслуге у устанку су комунисти сакрили и умањили.




Izvor: Wikipedia