Dragani Rodić hirurški ubačene matične ćelije

Draganina priča nada za mnoge

Nišlijka Dragana Rodić (27), prva osoba iz naše zemlje koja se u Kini podvrgla eksperimentalnom hirurškom zahvatu ubacivanja matičnih ćelija u kičmenu moždinu, postala je simbol nade brojnim građanima Srbije i Crne Gore koji su nakon povrede ostali u invalidskim kolicima. U saobraćajnom udesu 1998. godine ona je povredila 10. leđni pršljen zbog čega je nastupila oduzetost donjih ekstremiteta.

Pet godina je tragala za novim metodama u lečenju povrede, da bi nakon toga upoznala dr Bojana Pejovića koji joj je ulio tračak nade kada joj je rekao za novi zahvat koji izvode kineski lekari. U junu je operisana u Pekingu, nakon čega, kaže, oseća blagi napredak. Draganin primer ulio je tračak nade mnogim invalidima.

- Ja osećam poboljšanja, minijaturna, ali za mene velika. Osećam promene u senzibilitetu. Još u Kini, posle operacije, rađeni su kompjuterski testovi koji su potvrdili povećanje senzibiliteta. Recimo, na stopalu još uvek nemam pun, pravi osećaj, ali osećam neke promene koje ranije nisam. To mi je veliki podstrek da nastavim da vežbam. Nemam nikakvih iluzija, ne treba prenagljivati, treba sačekati godinu ili dve, ne gubiti nadu i uporno vežbati - priča za „Blic“ Dragana. Ne krije da je odmah nakon nesreće u februaru 1998. godine izuzetno teško podnela novonastalu situaciju i da je psihička kriza trajala godinu dana, ali napominje da je nakon toga naučila da stvari posmatra drugačije i da počne da se bori. Danas je osoba koja pleni energijom, vedrinom i ambicioznošću.

- Shvatila sam da se svakom u životu dešavaju loše stvari, i da je samo na nama da odlučimo koliko će te loše stvari da potraju ili da nas nadvladaju. Ja sam uspela da se izborim sa svojim problemom, ali nijednog trenutka nisam prestala da se nadam. Mislim da nada uvek treba da postoji. Danas živim i borim se, i uživam u životu punim plućima. Zacrtam sebi visoke ciljeve i ostvarim ih - veli ona.

- Kada sam preko dr Pejovića čula za eksperimentalnu metodu u Kini, kojom se nastoji da se premosti prekinuti deo kičmene moždine, ni trenutka nisam razmišljala da li da probam. Zahvaljujući bivšem fudbaleru Vojvodine Marku Jovanoviću, koji je nekad igrao i u Pekingu, zakazali smo operaciju i ona je izvršena 6. juna ove godine. Nakon toga je usledilo mesec dana rehabilitacije u Kini, a sad nastavljam fizikalnu terapiju ovde na Institutu u Niškoj Banji. Upoznala sam se sa svim rizicima ovog eksperimentalnog hirurškog zahvata. Lekari u Kini su mi rekli da su matične ćelije još uvek nepoznanica za medicinu, ali da je nadalje sve na fizikalnoj terapiji i na meni. Jako je bitno biti uporan sa vežbama - dodaje.

Draganina životna priča je bila inspiracija i ekipi Bi-Bi-Sija da o njoj u pekinškoj bolnici snimi dokumentarni film, a danas je nada brojnim osobama sa invaliditetom iz naše zemlje.

- Sa svih strana me svakodnevno zovu roditelji dece koja su imala slične traume i koja su ostala nepokretna kao ja. Pitaju kako se osećam i šta ću dalje da radim. Kažem im da je najbitnije da ne klonu duhom i da nastave da se bore. Ne treba očekivati da će nešto za jedan dan da se promeni. Najbitnije je verovati u sebe i svim silama se truditi da se poboljša kvalitet života. Život ne prestaje nakon traume. Svima želim da prenesem pozitivnu energiju i nadu da se ne predaju, da nastave svoj život i da se trude da svakog dana postignu sve više i više. Nada postoji, samo je spremni dočekajte, bez straha, koliko god da je prošlo od povrede - poručuje Dragana. Najveću podršku joj pružaju verenik Srđan Jovanović i porodica. Započela je pisanje knjige koju planira da završi do kraja sledeće godine, sa željom da ljudima pomogne da se izbore sa problemima. Na četvrtoj godini je studija, a ima nameru i da sa dr Pejovićem osnuje fondaciju i info centar preko kojih će ljudima sa sličnim problemima pružati pomoć i podršku.



Izvor: Blic \ Branko Janačković

Daj boze da uspe !!