Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Београд/ДС/РТС: Мићун угасио Атлантис  (Pročitano 3731 puta)
27. Mar 2011, 10:49:12
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Chrome 10.0.648.204
mob
Nokia 
ЦЕНЗУРА: ПОСЛЕ НАПАДА ДРАГОЉУБА МИЋУНОВИЋА, УКИНУТ „АТЛАНТИС“, КУЛТНА ЕМИСИЈА РАДИО БЕОГРАДА 2

За сада је нејасно како је, после јучерашње критике на Програмском одбору РТС, дошло до муњевитог "скидања" емисије Атлантис са Другог програма Радио Београда и ко је то учинио

Култна емисија на Другом програму Радио Београда – Атлантис - јуче је незванично укинута.

На веб презентацији Радио Београда Атлантиса више нема у редовном термину недељом од 17.00. Како смо сазнали, на јучерашњој седници (петак 25. март) Програмског одбора РТС дискутовано је о "непримерености тема" у овој емисији, као и "једностраном погледу саговорника" на теме о којима се разговара.

Према речима Бранимира Ђокића, члана Програмског одбора, на седници је ту тему отворио Драгољуб Мићуновић који је као доказ донео дискове са снимљеним емисијама.

„Већина нас није знала о чему се уопште говори. Мићуновић је рекао како се емисија бави темама једнострано и да ауторка доводи саговорнике који заступају непримерене ставове. На седници, што се тога тиче, није донета никаква одлука или закључак. Иначе, Програмски одбор нема право да било шта укида, већ да даје своје мишљење о програму, критикује га или указује на начине да се побољша“, каже Ђокић. (Члан одбора Зоран Шами изјавио је да није присуствовао седници и да није обавештен о чему се расправљало, па ни да је ова емисија укинута. Остале чланове одбора нисмо успели да пронађемо.)

Ђорђе Малавразић, главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда је новинару Балканмагазина рекао да се поводом тога обратимо секретарици Програмског одбора, пре него што је прекинуо везу и више није одговарао на позиве.

С друге стране, Душан Радуловић, директор Радио Београда рекао је да је јуче обавештен да је емисија укинута, али да се за разлоге и објашњење обратимо главном и одговорном уреднику, али је овај то упорно избегавао читав дан.

„Главни и одговорни уредник потписује програм и он је одговоран за све“, изјавио је Радуловић.

Тако је, за сада, нејасно како је дошло до муњевитог "скидања" емисије Атлантис са програма Радио Београда "2" и ко је то учинио.

"Програмски одбор заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини. Програмски одбор разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и, у вези са тим, упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору пише у презентацији РТС-а. Према томе, за "скидање емисија" требало би да су надлежни Управни одбор и генерални директор РТС-а. Овако изгледа да се не зна ко је укинуо Атлантис, да ли је Програмски одбор то уопште и тражио али – укидање емисије се десило.

У недељу 27. марта 2011. од 17.00 часова уместо емисије Атлантис емитује се документарно-драмски програм.

Атлантиса нема више у програму, али за оне који нису слушали ову емисију подсећамо на садржај из претходних недеља.

Недеља, 20. мар 2011, 17.00: У емисији Атлантис говоримо о новим доказима у контексту дешавања у Сребреници у јулу 1995. године.

Недеља, 13. мар 2011, 17.00: Мерцедес Мартинез Валдес, амбасадорка Кубе у Србији, говори за Атлантис о ситуацији у Либији, која је по мишљењу легенде кубанске револуције и дугогодишњег председника…

Недеља, 20. феб 2011, 17.00: У емисији Атлантис представљамо најновију студију професора Едварда Хермана и Дејвида Петерсона: Политика геноцида, која се недавно појавила у преводу на српски језик у…

Недеља, 13. феб 2011, 17.00: Пукотина између реторике и акција у Тунису и Египту показује да је тенденција кретања у свету: стање полуконтролисаног хаоса и наставак дестабилизационих процеса

Недеља, 23. јан 2011, 17.00: Гост емисије Атлантис је Ноам Чомски, професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију...


Аутор М. Обрадовић
Извор Балканмагазин, 26. март 2011.

http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6924-cenzura-posle-napada-dragoljuba-miunovia-ukinut-atlantis-kultna-emisija-radio-beograda-2.html
-----------------------
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


valar dohaeris

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 51282
Zastava
OS
Nepoznat
Browser
Mozilla Firefox 4.0
Demokratski mrak prijatelji Smile
IP sačuvana
social share
Soy un hombre muy honrado
Que me gusta lo mejor
Las mujeres no me faltan, ni el dinero, ni el amor
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Samo sport spaja ljude a politika ih razdvaja

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 10646
Zastava Srbija, svemir
OS
Windows 7
Browser
Chrome 10.0.648.151
mob
Nokia 2610
Micuna ce umrlog izneti iz sale.Umrece za vreme zasedanja-ako bude u sali ili negde u Skupstini-racuna se i restoran gde dzaba krka.
Zar da njegova porodica placa sahranu, pored silnih "zasluga" matorog izdajnika i lezilebovica??????????
Idiot koji je unistio originalnu ideju DS, podelio je na dve struje-zbog dva "mladalava" Kostunice i Djindjica -na DS i DSS.
IP sačuvana
social share
"Ne vredi se nama boriti,mi isterasmo Turke, a nase nam age i begovi zasedose za vrat .Pobedismo i Nemce i Bugare, a nase nam ulizice slobodu opogane. Nista nam ne vredi kada mi sami dusmane radjamo-ne treba nam neprijatelj sa strane, lakeji ce upropastiti i opoganiti sve . "  Danko Popovic -Knjiga o Milutinu
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Chrome 10.0.648.204
mob
Nokia 
Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву

Са таласа Другог програма Радио-Београда у петак је муњевито укинут „Атлантис", култна емисија Другог програма Радио-Београда. Ни то једно од последњих места у српским медијима - које је одисало духом слободе и где су се могли чути људи попут Едварда Хермана, Ноама Чомског или Мајкла Парентија - није преживело владу Бориса Тадића. Према расположивим информацијама, емисија је укинута истог дана пошто је на састанку Програмског савета РТС члан тог савета Драгољуб Мићуновић жестоко критиковао „Атлантис". Како ствари стоје, уредник Другог програма Радио-Београда Ђорђе Малавразић био је слаб на критику „ветерана српске демократије" и „борца за људска права и слободу изражавања", па је емисију истог дана укинуо и она није емитована у свом редовном термину у недељу у 17 часова. 

Већ у суботу вест је објавио интернет портал „Балканмагазин". Вест је пренео „Нови Стандард", после чега се догодила права побуна читалаца слободних интернет портала, који су жучно протестовали против забране. Истог дана покренута је петиција за одбрану „Атлантиса" на адреси http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Аутор Биљана Ђоровић може да буде поносна на своје слушаоце и поклонике емисије, који су показали велику иницијативу за одбрану „Атлантиса". Ту „побуну слушалаца" једне емисије, која је стајала као једна од последњих оаза медијске слободе и размишљања, Биљана Ђоровић описује овако:

„Данас исписујемо историју медија и новинарства у Србији на једном феноменолошки изузетно важном и значајном примеру какав је поновно потапање Атлантиде у једном виртуелном простору слободе под називом "Стандард". И то 'Нови Стандард'". 

Шта се тачно десило на том састанку Програмског савета и о чему се полемисало? Које је ваше дело, за шта сте криви?

- У петак ме позвао главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ђорђе Малавразић. Саопштио ми је да је заседао Програмски савет и да је његов председник Драгољуб Мићуновић изнео став о „Атлантису" - да је емисија једнострана, гости заступају непримерене ставове, нема супростављених страна и сл. Малавразић је у разговору са мном инсистирао на озбиљности изречених критичких опаски и других говорника. Један је поменуо емисију у којој смо се у негативном контексту бавили забраном уласка др Срђи Трифковићу у Канаду. Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Емисија је већ једном била забрањивана пре овог случаја. Шта се тада догодило?

- Да, емисија је требало да буде укинута 1. фебруара. Реаговала је НВО за медије Амицус Јурис и цео низ интелектуалаца из света, који су осудили најаву укидања емисије. Слушаоци су протестовали на сајту Радио-Београда и главни уредник Малавразић ми је рекао да емисија остаје на програму, да он није имао намеру да је укине, већ премести у термин петком. Тада је рекао и да ће се решити питање мог платног коефицијента, који је најнижи на програму, и поред тога што сам магистар и радим једну сложену емисију. Занимљиво је како је третиран мој рад и изузетан напор, који подразумева проучавања, преводе и истраживања. Као да нашој медијској кући ништа не значе гостовања свих тих људи, који чине част и људском роду и Србији, чијој су драми посветили своју истраживачку енергију. То је, међутим, сметало и то је довело до укидања емисије. Парадоксално!?

Каже се да је овај пут емисија укинута „незванично". Шта значи незванично у овом случају?

- Новинар „Балканмагазина" није могао да дође до поузданих информација ко је донео одлуку о укидању. Према писању овог магазина, то се није догодило на састанку Програмског савета, који такву ингеренцију нема.

Има ли шансе да емисија буде враћена у програм?

- „Атлантис" је неуништив будући да се ради о утопијској идеји, која се и овог пута показала као веома значајан и важан корективни механизам. Ово што се са емисијом догодило утицаће и на теоријски дикурс и на ревитализацију идеала новинарства, које је нестало као мисија и претворило се у неподношљиво ништавну професију произвођача симулакрума. Ми смо на крају једног цивилизацијског циклуса обележеног деструкцијом и да ли ћемо то као врста преживети, велико је питање. „Атлантис" ће и као емисија и као мисија наставити да постоји, и не могу је укинути никакви декрети, захтеви за политичком коректношћу и слични опскурантизми. Новинар не сме да буде слуга система, партијских интереса и произвођача бешчашћа. Верујем да је Пилджер у праву када захтева од новинара да говоре истину и када их сматра одговорним за процесе који човечанство претварају у хуманитарни отпад. Од нас новинара зависи да ли ћемо у томе учествовати или ћемо своју енергију и знање употребити како би разоткрили механизме и супротставили се злу. То је мисија „Атлантиса". 

Откуд Мићуновић у целој причи?

- Он је члан Програмског одбора, који, како можемо прочитати на сајту РТС, заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини; разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору.

Да ли сте контактирали с њим после тога што је направио инсистирајући да емисија буде забрањена?

- Не, састанак је одржан 25. марта и мене је главни уредник позвао да одмах дођем, чак су и аутомобил послали по мене. Мом састанку са Малавразићем присуствовала је уредница редакције којој припадам. Осуда емисије није трпела никаква одлагања извршења. Морала је бити укинута. Квари омладину а и остале. 

Да ли сте контактирали с неким из Управог одбора или од присутних на том мрачном састанку?

- Нисам. За сада контактирам само са слушаоцима, којима није дато никакво обавештење о укидању емисије нити образложење због чега. Дугачки прсти цензуре раде у тишини и мраку. Неко је те емисије пажљиво одвајао, сатима преслушавао и смешкао се: „Ово ће бити довољно; ово ће показати да је 'Атлантис' опскурна десничарска емисија; ево, и ово је доказ, и ово, и ово..." Ко је то урадио? Не смемо бити наивни па поверовати да је Мићуновић слушао сваке недеље „Атлантис". Али има их који јесу. Један од њих је чак јавно рекао после једне позоришне представе: "'Атлантис', то ми нећемо трпети. Ми ћемо ту емисију укинути". Тај исти колега је изјавио да се он лично залагао за бомбардовање Југославије 1999.

Каква је реакција колега из Радија? Јесу ли људи уплашени?

- Да, кад сам напустила просторије главног уредника, прилазиле су ми колеге којима се та ујудурма у вези са „Атлантисом", која траје дуго, уопште не допада. Уплашени? Од кога, чега? Плате на Радио-Београду су испод републичког просека. Сада се спрема нова систематизација, нова пензионисања и отпуштања. Систем нас деценијама навикава на живот по логици - нико нам од вас није потребан. Довољни смо ми који управљамо. Ви остали сте потрошна роба и, ако неки коњ цркне, има други. Увек ће се наћи онај који ће да ради без поговора.

Да ли на Радио-Београду раде уплашени људи и шта мислите, докле ће тај страх још трајати?

- Радио Београд још увек чува своју специфичност. Већина новинара ангажована је на одбрани вредности, смисла и значаја културе и морала у култури, политици, образовању... Урушавање свих вредности, што представља водећи цивилизацијски модус операнди, чини да су људи незадовољни, резигнирани и утучени. Много је људи са нашег програма умрло током неколико последњих година.

Постоји ли слободно новинарство у Србији?

- Будући да сам теоретичар медија, могу рећи да су моја истраживања показала да слободно новинарство не постоји нигде у свету, сем у случају малог броја алтернативних медија. Медији су системски увезани са моћи и интересима, и по својој структурној позицији представљају орвелијанска министарства истине, која имају задатак да рат представе као мир, ропство као слободу, лаж као истину. Тако је и у Србији. Срећом, постоје алтернативни медији и морамо створити системска решења која ће тим медијима омогућити егзистенцијални опстанак. У Србији је много веома добрих новинара који су то на светском нивоу, али кога то занима. Колико имамо правих документарних филмова о догађајима везаних за распад Југославије? Немамо дописнике из света. Зашто смо дозволили да наш медијски простор запоседну стране корпорације. Како је Слободан Рељић отишао из НИН-а? НИН се није смео продати и предати. На срећу, одлазак НИН-а пратио је успон магазина „Печат", „Геополитика" и целог низа часописа у електронској форми који су окренути бескомпромисним трагањима за истином.

Шта је слободно новинарство?

- Новинарство и новинари не смеју да буду послушници система и продужене руке политике. Улога новинара и њихова одговорност је огромна будући да медији имају пресудан утицај на људе. Одговорност је на сваком појединцу. У време када медији производе логистику перцепције и чине могућим сваки рат, новинари су у великој мери одговорни за свет који настаје након интервенција и окупација. Свако ко је гледао документарне филмове Джона Пилджера разумеће о чему говорим. Пилджер је парадигма онога какав би новинар требало да буде. 

Да ли ми, поред цензуре споља, трпимо и ону још гору аутоцензуру и да ли је то можда слика наших медија током последње деценије?

- Управо тако. Аутоцензура је водећи феномен: новинари често ослушкују политичке ветрове и калкулишу, прилагођавају се променама пре него што су се догодиле под паролом да имају кредите, породице, и да лако могу бити замењени неким ко је добро слушао ветар. Временом је то ослушкивање постало условни рефлекс, па новинари, уместо да ослушкују догађаје и истражују њихов контекст и суштину, заузимају „без поговора" (драма Харолда Пинтера) угао гледања који од њих захтевају власт или интереси. То је довело до тога да се стварност и њена слика у медијима неповратно одвоје и удаље на штету сваке логике и вероватности. Међутим, упркос свему, мислим да је неопходно разумети да од самих новинара зависи. Новинари морају да буду препрека да власт и политика раде оно што није у општем интересу. Новинари морају да свет учине бољим местом, а не да сведу своју улогу на то да допринесу да нас симулакруми и спектакли забављају до свеопште катаклизме. Слобода и одговорност су нераскидиво повезани и чине саму суштину човека. Без слободе човек престаје да буде човек и постаје робот који омогућава тријумф сабласти.

Шта је „Атлантис"

Осврћући се на улогу и значај „Атлантиса", Биљана Ђоровић каже да је њена емисија настала из једне идеје која у основи припада Бориславуи Пекићу и да „по правцима реализације, тока и судбине видимо да кореспондира са митом о Атлантису":

- „Атлантис" није тек радијска емисија, као што није ни географски појам нити континент. „Атлантис" је испитивао потенцијале медија и представља студију случаја засновану на идеји отварања медијског простора за испитивање истине. „Атлантис" је постао могућност да медији реализују своје најбоље потенцијале: у њему су гостовали људи за које је карактеристично одсуство жудње за моћи или владањем; отворили смо неке од најзначајнијих феноменолошких, духовних и спиритуалних, културолошких и политичких тема. У „Атлантису" сте могли да слушате о питагорејској мистици бројева, концлогорологији, историји смртне казне, злу... Направљен је цео циклус о Шекспиру, преслушавани дневници Борислава Пекића и његов разговор са Драгим Стојадиновићем, братом Милана Стојадиновића, вођен у Лондону, 70-их година прошлог века, због чега је Пекић одложио свој одлазак у болницу. Говорили смо о јеретицима, алхемичарима, прогнаницима, мистицима, логици роботске цивилизације, одговорности, смислу и истини, Дишановом писоару. Природно, наставили смо истраживања о питањима симулакрумске природе цивилизације и токова у њој која су се веома неповољно реперкутовала на нашу садашњу ситуацију. А, ако једном кренете пекићевским трагом, отварају вам се чудесна врата и почињете да се дружите са најдивнијим савременицима - професорима Едвардом Херманом, Ноамом Чомским, Мајклом Парентијем, Дијаном Джонстон, Римом Лејбоу, Джудит Рисман, затим новинарима какав је Джон Пилджер, истраживачима попут Джона Стаубера. Од наших филозофа и теоретичара ту су били покојни Никола Милошевић, затим Милан Брдар, Дивна Вуксановић, Коста Чавошки, Ратко Божовић, Лјиљана Богоева-Седлар... И, наравно, госпођа Лјиљана Пекић, која је обележила „Атлантис" и омогућила да се реализује као простор у коме је наставио да живи величанствен пекићевски дух.

Када кренете тим путем, у прилици сте да испитате и сагледате димензије ужаса које су империјална политика и политичка коректност произвели широм света у великом таласу деструктивности, која прети да земљу претвори у гигантски концлогор, што се управо ових дана догађа.

http://standard.rs/vesti/36-politika/6934-biljana-orovi-autor-zabranjenog-atlantisaq-danas-ispisujemo-istoriju-medija-u-srbiji-.html
--------------------------------------------------------------------
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Violence solves everything!!!

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 7616
Zastava Niš
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.6.8
mob
Samsung XYZ1004
Demokratski mrak prijatelji Smile



 Smile

I dobro bre, oce li taj matori vampir vise da umre ili ce da truje ljude jos 100god. Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Violence solves everything!!!

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 7616
Zastava Niš
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.6.8
mob
Samsung XYZ1004
Citat
Када кренете тим путем, у прилици сте да испитате и сагледате димензије ужаса које су империјална политика и политичка коректност произвели широм света у великом таласу деструктивности, која прети да земљу претвори у гигантски концлогор, што се управо ових дана догађа.

 Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol
Poruke 7180
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 3.5.18
Koliko ima godina ne bi me čudilo da je matori prdonja odgovoran i za potapanje Atlantide.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Samo sport spaja ljude a politika ih razdvaja

Zodijak Libra
Pol Muškarac
Poruke 10646
Zastava Srbija, svemir
OS
Windows 7
Browser
Chrome 10.0.648.151
mob
Nokia 2610
Jos mu se ne umire. treba retardiranu cerku, unucice da postavi u fotelje i onda za 1000000000000000000 godina moze da mandrkne.
Jebem li ga "luconosu demokratije", jebem li fa DBovca koji je upropastio studentske proteste i podmetnut kao disident a kasnije uzeo lovu od spoljnih "saradnik" i postao "luconosa".....jebem li ga odrtavelog i izlapelog
IP sačuvana
social share
"Ne vredi se nama boriti,mi isterasmo Turke, a nase nam age i begovi zasedose za vrat .Pobedismo i Nemce i Bugare, a nase nam ulizice slobodu opogane. Nista nam ne vredi kada mi sami dusmane radjamo-ne treba nam neprijatelj sa strane, lakeji ce upropastiti i opoganiti sve . "  Danko Popovic -Knjiga o Milutinu
Pogledaj profil GTalk
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Chrome 10.0.648.204
mob
Nokia 
КАКО ЈЕ УГАШЕН „АТЛАНТИС": МИЋУНОВИЋ И ИВАЊИ ОТЕРАЛИ ЧОМСКОГ

Драгољуб Мићуновић: „Као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса"

Пошто је емисија „Атлантис", после прошлонедељне седнице Програмског одбора РТС, скинута са Другог програма Радио Београда, још није сасвим јасно ко је то и зашто учинио.

Програмски одбор није овлашћен да скида емисије са програма а његови чланови кажу да то нису ни тражили. Они сматрају да је емисију укинуо Управни одбор, али његов председник каже да не зна ништа о томе. Подсећамо, генерални директор РТС, као и директор Радио Београда, кажу да нису угасили емисију „Атлантис" и упућују на уредника Радио Београда 2, који, међутим, већ четврти дан неће да одговори новинару „Балканмагазина" на питање да ли је и зашто то учинио.

НЕПРИХВАТЉИВА ЕМИСИЈА Емисија „Атлантис" на Другом програму Радио-Београда није укинута због Програмског одбора РТС, већ су то урадили Управни одбор и уредништво Радио Београда, рекао је за „Балканмагазин" председник Програмског одбора Драгољуб Мићуновић.

„На Програмском одбору вођена је дебата о тој емисији, али никакви захтеви нису поднети нити су се тражиле персоналне промене. Замерке на ову емисију су кршење елементарних права, ставови о дискриминацији, питање професора Трифковића, оцене Сребренице и холокауста. Ја, као слушалац, имам право да кажем да ли ми се свиђа или не, посебно са становишта јавног сервиса", рекао је Мићуновић.

Академик Никша Стипчевић, председник Управног одбора РТС рекао нам је да није обавештен о овој промени и да не зна ништа о томе, као и да одлука о укидању емисије мора да је донесена на предлог Програмског одбора.

Жељко Ивањи, члан Програмског одбора из редова Г17 плус, изјавио је да је обавеза уредништва да реагује на ствари које су се говориле у емисији „Атлантис" и без критика Одбора.

„Уредници Радио-Београда и раније су добијали претње и трпели притиске да се не предузима ништа по питању ове емисије. Председник одбора Мићуновић је инсистирао да се ово расправи и добио је подршку. Тако смо дали и подршку уредништву да реагује, мада уредник мора да реагује, без обзира на притиске или подршку, јер то му је обавеза. Ми тамо нисмо донели никакву одлуку, али смо били сагласни да емисија наводи на говор мржње и релативизује сваки злочин. Ово је неприхватљиво, а посебно за јавни сервис и уредници морају да преузму одговорност. Релативизација злочина је од највеће опасности по наше друштво. Не може се рећи, на пример, да у Сребреници није било погрома. То није за расправу. Мада у тој емисији и није било никакве дебате и то је њен највећи проблем. Проблем је што би неко могао те ставове да поистовети са ставовима јавног сервиса јер се емитују на његовом програму", рекао је Ивањи.

ДВА "ЈАКА ГЛАСА" Јуче смо покушали да добијемо секретара Програмског одбора како би затражили записник са седнице од четвртка 24. марта, на којој је потегнуто питање неподобности „Атлантиса", али нисмо успели да дођемо до саговорника. Зато и даље није јасно какав је став Програмског одбора о овој теми с обзиром да тамо има 18 чланова. Успели смо да утврдимо само да су два члана Одбора, иначе представници странака (ДС и Г17) из владајуће коалиције, критички говорили о емисији "Атлантис". Пронашли смо још два члана од којих један није ни присуствовао састанку Одбора, а други се није изјашњавао. Према томе, није јасно како је мишљење само два од 18 чланова Одбора изазвало укидање емисије? Уредник Другог програма Радио Београда, засад, избегава да то објасни.

Подсећамо, "Програмски одбор заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини. Програмски одбор разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и, у вези са тим, упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору". Требало би, значи, да се читав Програмски одбор или бар његова већина изјасни о овој теми, с обзиром да је у њему шест народних посланика али и 12 чланова „из реда професионалних удружења, научних установа, религијских заједница, удружења грађана, невладиних организација и сл." То се није догодило.

Такође, Програмски одбор своје „сугестије упућује генералном директору и Управном одбору РТС", а ни то се није десило.

Како сада изгледа, уредник Радио Београда 2 сам је проценио да су два гласа представника власти у Одбору довољна да критиковану емисију скине са програма, без даље расправе и других аргумената.

http://standard.rs/vesti/36-politika/6944-kako-je-ugaen-atlantisq-miunovi-i-ivanji-oterali-omskog-.html
-----------------------------------------------------------------------------
Актуелни Управни одбор је конституисан 19. 4. 2006. год.

Председник Управног одбора је:

академик Никша Стипчевић

Чланови Управног одбора:

Драгомир Антонић, етнолог

Проф. др. Јован Бабић, филозоф

Славољуб Ђукић, новинар

Милица Кубуровић, новинар

Предраг Ј. Марковић, историчар

др Бошко Мијатовић, економиста

Душан Савић, спортски радник

Душан Стокановић, економиста


Чланови Програмског одбора:

проф. др Драгољуб Мићуновић

Првослав Плавшић

Андрија Копиловић

Бранимир Ђокић

Бранко Ружић

др Зоран Шами

Есад Џуџевић

Жарко Драгојевић

Жељко Ивањи

Живко Калентић

Иван Андрић

Иван Меденица

Ивана Стефановић

Јелена Станић-Марић

Лидија Михајловић

Милица Бењак

Миодраг Стојковић

Ненад Дикић

Никола Чутурило

-------------------------------------------
Name:                        Željko Ivanji
Date:                           16th July, 1970
Place of Birth:             Belgrade, Serbia
Sex:                             Male
Marital status:            Married
Children:                     daughter Hana
 
Education & Training
General Education: 1995 - Faculty of Law, Belgrade University
Postgraduate Studies: 1999 – Faculty of Law, Belgrade University
International and Commercial Law
Postgraduate Studies:  2007 – Faculty of Economics, Finance and Administration – FEFA
European Integrations, Public Governance and Administration
 
Professional experience
2008 – Present: Member of Parliament of the Republic of Serbia, Administrative Committee Member, Defense and Security Committee Member, International Affairs Committee Member, Constitutional Affairs Committee Member
 
2007 – 2008: Member of Parliament of the Republic of Serbia, Constitutional Affairs Committee Member, Justice Affairs Committee Member, Defense and Security Committee Member
 
2006 – Present: Member of Permanent Delegation of the Republic of Serbia at the Parliamentary Assembly of the Council of Europe, (Member of Legal Affairs and Human Rights Committee, Member of Sub-Committee on Rights of Minorities).
 
2006 – 2008: Member of Postal Savings Bank Board of Directors
 
2004 – 2006:  Member of Parliament of the Republic of Serbia, Member of Committee on Relations with Serbs outside Serbia, Member of Privatization Committee
 
2004 – Present: Director of Strategy and Development Department, Public Enterprise of PTT Serbia
 
2003 – 2004: Chief of Legal Affairs Service in G17 PLUS Political Party   
 
2003: Statutory Bodies Secretariat, Telekoms Serbia, joint stock Company
 
2001 – 2003: Federal Agriculture Ministry Secretary, Member of EU Association and Stabilization Process Work Group
 
1999 – 2001: Statutory Bodies Secretariat, Telekoms Serbia, joint stock Company
 
1997 – 1999: Education Service in the Department of Organization and HR Governance, Public Enterprise of PTT Serbia
 
Working experience in Political Party
The Founder of G17 PLUS Political Party and author of Party's Statute and all legal Acts of the Party.
 
2009 – Present: Chief of Anti-Corruption Team and Member of Foreign Political Relations Committee
 
2006 – 2008: Member of G17 PLUS Party Presidency
Since 1999: Member of NGO Experts' Network G17 PLUS, Deputy Trustee of G17 PLUS Belgrade Office
 
Since 2001: Regional Coordinator for Region Belgrade. I was in charge of setting up branch offices in each municipality encompassed by this Region (all Belgrade Municipalities, Municipalities of Srem, Municipality of Požarevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Žabari, Topola), which I did according to the principle "one Municipality, one Office".
http://www.ivanji.com/index.php/cv-zeljko-ivanji
-------------------------------------------------
проф. др Драгољуб Мићуновић

Рођен је 14. јула 1930. у Топлици на југу Србије, а рано детињство провео је у Скопљу где му је отац службовао. Након фашистичке окупације 1941. његова породица је заједно са осталим српским породицама протерана у Србију. Током Другог светског рата живи као избеглица у Мердару и полаже ниже разреде гимназије. Након рата наставља гимназију у Куршумлији и Прокупљу. Као осамнаестогодишњи гимназијалац ухапшен је и без оптужнице и суђења провео је 20 месеци у затвору и логору на Голом отоку. По изласку из логора полаже матуру у Прокупљу и уписује студије филозофије на Филозофском факултету у Београду. Већ као студент објављује књижевне критике и филозофске текстове и упоредо посећује предавања из позоришне режије на Позоришној академији. Дипломира 1954. и одлази у Крушевац где током три године предаје филозофију и психологију у Учитељској школи и крушевачкој гимназији. Са групом интелектуалаца у Крушевцу покреће часопис Багдала, режира позоришне представе и пише позоришне критике. У том периоду успешно студира и право на Правном факултету у Београду.

По повратку у Београд бави се школским и педагошким реформама у Заводу за школство и Педагошком институту. На позив својих професора учествује на конкурсу за асистента на катедри за филозофију и, упркос супротстављању Универзитетског партијског комитета, бива изабран 1960. Одбранио је докторску тезу из области логике друштвених истраживања на Филозофском факултету у Београду. Предавао је историју социјалних и политичких теорија на Одељењу за филозофију и социологију. У том периоду је активан у редакцији часописа "Филозофија", савету часописа "Praxis" и одбору Корчуланске филозофске школе која је у то време једно од најпрестижнијих места окупљања филозофа у свету. Јануара 1975. Скупштина Србије доноси неуставну одлуку којом проглашава Мићуновића, заједно са седам колега професора, политички неподобним за професорски рад и, упркос једнодушном протесту универзитетских колега, бива уклоњен са Универзитета. Тек након петнаест година се враћа свом професорском раду. Био је члан многих стручних часописа, држао је предавања на универзитетима у Америци и Немачкој, а објавио је пет књига и преко 100 научних радова.

Због немогућности било какве интелектуалне активности у Југославији после протеривања са Факултета, крајем седамдесетих година је боравио на Универзитету у Констанцу у Немачкој. По повратку, бавио се научним радом у Институту за филозофију и социјалну теорију у Београду, а директор Института био је у време кад је Институт представљао центар демократске, политичке и друштвене мисли у земљи. Као члан Југословенског форума за људска права од 1988. се посвећује ослобађању политичких затвореника и реформи кривичног права и кривичног процеса.

Политичку каријеру је започео на Филозофском факултету када је, 1968. године, био један од вођа студентског покрета и играо једну од кључних улога током демонстрација као председник Акционог одбора. Због ових активности био је ухапшен, одузет му је пасош и забрањено му је да предаје на универзитету и објављује радове у Југославији.

Иницирао је 1989. са групом дисидената оснивање Демократске странке − прве опозиционе странке у Србији. На Оснивачкој скупштини 1990. је изабран за председника Демократске странке, а реизабран је 1992. Поднео је оставку на ову функцију 1994.

Са групом истакнутих интелектуалаца, 1994. је формирао Фонд "Центар за демократију", невладину организацију за развој цивилног друштва и невладиних организација, грађанско образовање и припремање политичких и друштвених реформи. Покреће часопис "Дијалог" и учествује на бројним домаћим и међународним политичким скуповима.

Године 1996. оснива нову политичку партију - Демократски центар, и бива изабран за њеног председника. Почетком 1999. иницира формирање коалиције ДАН коју су чиниле странке Демократски центар, Демократска алтернатива и Нова демократија. У септембру 1999. је позвао све опозиционе странке у Србији на уједињење организујући "Округли сто опозиционих странака у Србији" који је резултирао стварањем коалиције ДОС (Демократске опозиције Србије).

На првим вишестраначким изборима у Србији изабран је за посланика Скупштине Србије. Као републички посланик, изабран је за делегата у Већу Република Савезне скупштине бивше Југославије од 1991. до 1992. На савезним изборима 1992. је изабран за савезног посланика на листи Демократске странке. Као члан опозиционе коалиције "Заједно", поново је изабран за савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине 1996.

На савезним изборима 2000. године, као један од лидера коалиције ДОС, још једном је изабран за савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине. Након победе Демократске опозиције Србије, у октобру 2000. изабран је за Председника Већа грађана Савезне скупштине. Када је формирана Државна заједница Србија и Црна Гора, у марту 2003. године, изабран је за Председника Скупштине Србије и Црне Горе.

Био је шеф наших парламентарних делегација у Парламентарној Скупштини Савета Европе и Парламентарној Скупштини ОЕБС.

На парламентарним изборима, децембра 2003. изабран је за народног посланика у Скупштини Републике Србије, а почетком 2004. у Скупштину СЦГ. До јуна 2006. био је посланик у Скупштини СЦГ и Парламентарној скупштини Савета Европе. Посланик у Скупштини Републике Србије 2007−2008. године.

На парламентарним изборима 11. маја 2008. изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Председник Политичког савета Демократске странке. Члан Председништва и Главног одбора ДС.

На XIV Скупштини ДС одржаној 18. децембра 2010. поново је изабран за председника Политичког савета Демократске странке.

Први је добитник Награде за толеранцију коју додељују Министарство за људска права, ОЕБС и Б92. За свој допринос укључењу СР Југославије у Савет Европе добија награду Европског покрета у Србији. Од Министарства спољних послова Словачке добија 2001. награду за свој активан допринос у раду Заједнице за демократске промене у Југославији која је током 1999. године окупљала представнике политичких странака, цивилног друштва и представнике међународних организација.

Ожењен. Живи са супругом у Београду. Има једну ћерку.

Говори немачки и енглески језик.
http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=53&Itemid=178
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan

disident Burek-foruma

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 10067
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.80
mob
Motorola 
Potpisana peticija ! Dok im uredno plaćam mesečnu rtv-pretplatu,mogu valjda da imam sat i kusur na radiju za svoju dušu (ovo stoga što je baba-Mićunka besnela tvrdeći da se i on, kao slušalac radio-programa, pita za nešto).
IP sačuvana
social share
Od Vučića pedera do Ane lezbejke : Srpska Napredna, stranka kontinuiteta
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.112 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.