ŠLAJMARICA
Istresanje sadržaja iz usta i nosa na javnim mestima nije samo primitivno nego i veoma opasno po zdravlje

Na potezu od Slavije do Kalemegdana u roku od sat i po vremana 47 Beograđana pljunulo na trotoar

Deca i kućni ljubimci najizloženiji su opasnosti da se zaraze tim putem

BEOGRAD - Kada vidite nekoga kako pljuje nasred ulice ili ste, još gore, vi od onih koji imaju običaj da "zalepe" sadržaj iz usta ili nosa nasred trotoara, znajte da to predstavlja opasnost od zaraze i za vas i za ostale. Ova ružna navika ne samo što je odraz primitivizma već može da ima i posledice po zdravlje jer izlučevine iz nosa i pljuvačke nose u sebi bakterije i viruse!
Ovu činjenicu za Press potvrđuje i prof. dr Gorica Sbutega-Milošević, specijalista i subspecijalista higijene i medicinske ekologije s Medicinskog fakulteta u Beogradu.
- Poznata je činjenica da se u ispljuvku uglavnom mogu naći mnoge bakterije. U kratkom vremenskom intervalu, dok se ne sasuši, ispljuvak ili nosni sadržaj, ako dođe u kontakt s našim rukama ili drugim delovima tela, predstavlja izvor zaraze. Ako je takav nesasušen sadržaj blizu našeg stana možemo ga uneti obućom na tepihe i podove, što može biti opasno - objašnjava profesorka.
Press je sproveo manje istraživanje o tome koliko žitelji glavnog grada upražnjavaju pljuvanje i istresanje sadržaja iz nosa na ulicu. Na potezu od Slavije do Kalemegdana u roku od sat i po vremana izbrojali smo 47 osoba koje su pljunule na ulicu, kao i onih, doduše u manjem broju, koji su istresli sadržaj iz nosa. I to sve naočigled prolaznika! Da ne govorimo o ispljuvcima koji su već "ležali" na asfaltu. Nije ih ni bilo moguće izbrojati jer ih ima na svakom koraku.
Profesorka Sbutega-Milošević kaže da su deca i kućni ljubimci najizloženiji opasnosti da se zaraze ovim putem.
- Zamislite da neko pljune u park gde se igraju deca koja slučajno mogu da dođu u kontakt s tim sadržajem. Poseban problem predstavljaju kućni ljubimci koji mogu da se zaraze svežim izlučevinama i prenesu ih osobama u kući u kojoj žive i na taj način šire infekciju - objašnjava ona.
Najopasniji je bacil tuberkuloze koji i u sasušenom sadržaju i lošim uslovima opstaje dugo. Poznato je da danas sve više ima slučajeva ove bolesti i kod nas i u svetu, pa je rizik utoliko još veći.
Najveću opasnost predstavlja prenošenje kapljičnih infekcija, posebno kada je sezona gripa, koji se u zatvorenim prostorima i u gradskom prevozu može preneti pri kijanju i kašljanju bez stavljanja ruke preko usta ili korišćenja maramica. Uz sve to, moramo još i da pazimo da ne zgazimo u nečiju pljuvačku na javnom mestu!
U svetu, za pljuvanje na ulici ili istresanje sadržaja iz nosa propisane su rigorozne kazne i od po nekoliko hiljada evra. Da li bi i kod nas pljuvače trebalo rebnuti po džepu da bi se doveli u red? Teško, jer propisi su loše sročeni.
ANA SAVIĆ

Kazna samo na papiru

Za pljuvanje na ulici u Beogradu je propisana kazna od 2.500 dinara na osnovu Odluke o održavanju čistoće (član 34). Ovi propisi su slični i u drugim gradovima u Srbiji. Međutim, pljuvači se skoro nikada ne kažnjavaju jer komunalni inspektori ne mogu ovaj posao da rade bez pomoći policije. Inače bi opštine, čija je ovo nadležnost, prilično zaradile na pljuvačima.
- Kazna od 2.500 dinara može da se naplati na licu mesta ili da se protiv prekršioca podnese prijava i on uputi kod sudije za prekršaje. U tom slučaju, kazna je veća jer uključuje i sudske troškove. Međutim, inspektori ne mogu taj posao da rade bez policije jer nemaju ovlašćenje da traže ličnu kartu - objašnjava Miodrag Joksimović, pomoćnik sekretara za komunalni i inspekcijski nadzor u Beogradu.

Izvor: Press