Морам признати да не знам какав је био однос према Мађарима после ПСР у погледу заштите мањинских права. Али ме занима шта је конкретно примењивано на Мађаре.

А што се паралеле Косово - Војводина тиче, је не говорим о моралном или историјском, већ о међународном праву, по коме је Војводина српска и не може бити Мађарска, а за Косово се и даље преговара, мада је наше тумачење исправно.

1. ne zna se tačno koliko civila su ubijeni tokom ulaska u vojvodinu...jedino se zna (zvanični podatak) da u senti ubijeno 427, ostala su samo nagađanja, procenuje se na nekoliko hiljada, o tome ne bi govorio.
2. prema izveštaju jugoslovenske kancelarije za izbeglice iz 1924, do 1921 iseljeno je 39.272 ljudi, prema mađarima taj broj je oko 55.000
3. protivmađarsko raspoloženje je bio na vrhuncu, u novinama vidovdan i princip, moglo se čitati takvi članci:
(nisam našao original, evo mađarski prevod, i "summary" na engleskom):
"A pánszlávizmusnak politikai és kulturális inváziójával - amely a kisantant szervezetében testesül meg - el kell érnie a magyar faj összeomlását. A magyar faj likvidálása a háború utáni és felébredt szlávságnak legelső feladata. Néhány évtized alatt szisztematikus és agresszív szláv imperialista politikával el kell foglalni a kicsiny magyar oázist, a szulejmán-árpádi kultúrának ezt az egyetlen és utolsó európai tatár maradványait. Magyarországnak el kell tűnnie Európa térképéről. A kisebbségek nem gondja Európának, mert Európa; csak a »nacionális majoritások« megerősítése által tud konszolidálódni. Ennek a folyamatnak viszont a konzekvenciája és kötelessége is asszimilálni a kisebbséget, és evolúció által egyáltalán eltüntetni őket az európai politika felszínéről."

"The eradication of the Hungarian race is the foremost task of the Slavs awakened after the war. In the course of a few decades, the tiny Hungarian oasis must be occupied with a systematic and aggressive Slav imperialist policy. Hungary must vanish from the map of Europe. The fate of minorities should not be a problem for Europe, because Europe can be consolidated only by the strengthening of national majorities, thus it is her duty to assimilate minorities."

4. banovine su precrtane (kao kod miloševića opštine) da u svim banovinama srbi budu u većini
5. blokirana im je sva imovina dok nisu dobili jugoslovensko državljanstvo, a to u ponekim slučajevima dugo trajalo (vojv. srbima nisu blokirali imovinu)
6. zabranili su izvoz i uvoz nemačkim i mađarskim trgovcima
7. prilikom agrarne reforme, srbi su bili apsolutno privilegovani
8. iz javne uprave svi nesrpski radnici/administratori bili otpušteni
9. od 750 mađarskih škola polovina je bila zatvorena, u ostalima su otežali rad, i dozvolili samo prva tri razreda na mađarskom u nekim školama. (primera radi, moje selo je bilo 100% mađarsko, danas je 85%, nije imao nastavu na mađarskom do kraja dr. sv. rata)
10. deca koja su imala prezimena koja su i imalo ličila na srpska, bila su prebačena u srpskim odelenjima i deklarisali ih kao srbe, mada ni reč nisu znali na srpskom
11. zabranjen je bio rad mađarskog pozorišta u subotici, novom sadu, somboru, senti i zrenjaninu
12. manjinska štampa je bila potpuno pod cenzurom policije i tužilaštva
13. porušena su više od 10 crkva u raznim selima
ima još, ali mislim da je dosta...
to su iz knjige i publikacije čereš jožefa, silađi karolja i d.sc pece ferenca.

ni ja ne kažem da je vojvodina mađarska,
ali mislim da međunarodna prava uvek, na žalost (naročito u zadnjem vremenu) imali/imaju istu težinu kao i moralna i istorijska prava.
evo paralele:

1. po međunarodnim pravima vojvodina je (bila) neodvojiv deo mađarske
1. po međunarodnim pravima kosovo je (bio) neodvojiv deo srbije

2. srbi su većina u vojvodini
2. šiptari su većina na kosovo

3. mađarska je izgubila rat
3. srbija je izgubila rat

4. nelegitimni sabor poslanika (u kojem saboru učestvovao 2 nemačkih i 1 mađarski poslanik) izglasao odcepljenje vojvodine od mađarske i pripjenje srbiji
4. na nelegitimnom referendumu šiptari su izglasali odcepljenje kosova od srbije

5. sve to uz aminovanje pobedničkih sila
5. sve to uz aminovanje pobedničkih sila

6. mađarska je dobila preveliku kaznu u odnosu na austriju, izgubila 2/3 teritorije, jer su velike sile tako htele
6. srbija je dobila preveliku kaznu, izgubila oko 1/3 teritorije, jer su velike sile tako htele

i mislim da tako možemo, i mađari i srbi da izbrišemo svoje dupe sa međunarodnim pravima...
jer to postoje samo dok velesilama odgovara.

Нажалост, све је то реваншизам, настао вероватно на основу мађарског понашања према словенским мањинама од 1867. до краја рата. Нисам, рекох, за то знао и свакао не одобравам тлачење мањина. Податке које си изнео не могу оспорити, али, као увек када су у питању такве ствари, мислим да их ипак треба узети са разумном задршком - слично као када је у питању број цивила стрељаних после ПСР, женама које су силовали Руси за време рата или лицитације бројем Срба побијених у Јасеновцу (било да је у питању подбацивање или пребацивање стварног броја.

Ја и јесам рекао да постоје сличности између Војводине и Косова. Али, да постоје и кључне разлике. Наиме, присаједињење Војводине Србији јесте прихваћено међународним правом чему је свакако помогло то што је Србија сила победница у ПСР, а Југославија у ДСР), док чак ни Кумановски споразум не говори о отцепљењу Косова од Србије. Такође, свако појединачно признање Косова је противправан чин, супротан резолуцији 1244 УН. Стога, хипотетичка Мађарска борба за Војводину би био чин агресије, а хипотетичка акција Србије (наравно, када се стеку одговарајући спољнополитички услови) за поновно присаједињење Косова матици имало би правну залеђину. Наравно, ако се у будућности догоди да значајна већина држава призна независно Косово, а то се потврди и у Уједињеним нацијама, самосталност Косова би стекла легитимитет. Али то је нешто друго.

naravno...ja se ne kukam, samo sam izneo neke činjenice jer neko je pitao kako su mađarima vraćeni zločini.

samo je moja 1. tačka nije zvanično dokumentovana, zato sam i pisao "o tome ne bi govorio".
ostale tačke  su dokumentovane.


otprilike pričamo isto samo iz drugog aspekta.
ali poenta sa kosovom (i ne samo sa kosovom,ima tu i libije, afganistana,itd) da veliki više ne hebu ni 5% nikakve rezolucije ni međunarodna prava. ako im se diglo, oni će karati nekoga.
vratili smo u srednji vek, samo su oružja modernija.

pošto smo kod gavrila i posledica, evo nekoliko zvaničnih podataka o stradanju srpskih civila u vojvodini i šumadiji.
tokom vremena uspeo sam pokupiti dosta materijala o somborskom 23. pešadijskom puku, koji je među ostalom učestvovao u prvim napadima u rejonu šabca...vidi se da nije sve crno-belo što se tiče stradanja srbskih civila.
po dnevniku puka, 3.jula su stigli u novu pazovu
2-3.avg hapšeni su neprijateljski raspoložene i sumnjive osobe, ukupno 9.
4.avg jedinice su razmeštene u šimanovcima, krnješevcima i ugrinovcima.
5. jedan vojnik je ubijen na straži
8.avg ubijen jedan civil koji je više puta pucao na vojnike, ranio je dvojicu, jedan je teško ranjen.
9. avg šimanovci, beška, novi karlovci i u okolini počeo je oduzimanja oružja od civila. rezultat: 3 ubijenih i 8 ranjenih vojnika i 4 ubijenih, 1 ranjenih civila, i 12 zatvorenih
11. u ugrinovcima civili pucaju na vojnike i bacili granate, ubili 7 vojnika. u akciji razoružanja ubijeni su još 2 vojnika, i 2 civila. uhvaćena je grupa civila od 9 ljudi, od kojih kao odmazda, 4 su streljana od strane 2 vojnika, koji su to uradili samovoljno, i koji su dva dana kasnije izvedeni pred sud i streljani.
12.avg civili pucaju na stražu u ašanjima, 1 ubijenih i 2 ranjenih vojnika.
13-17.avg pripreme za napad. ubijenih vojnika 6, ubijenih civila 2, hapšenih civila 14.
18.avg napad na srbiju prema šapcu.

ovo je sve dokumentovano.
civili koji pucaju na vojnike, postaju legitimni ciljevi. po zakonu monarhije u ratnom stanju takvi civili se streljaju ali posle sudske odluke. znači oni civili koji su bili hapšeni posle pucnjave, verovatno su bili kasnije streljani.
i to se dešavalo i u srbiji...somborski 23. puk nije dugo ratovao u srbiji, već 31.avg otišli u galiciji.

u galiciji situacija je bila drugačija, to se može videti iz dnevika oficira i pisma vojnika, koji pišu, da je tamo mirnije nego u srbiji, jer ruski vojnici daleko nisu toliki hrabri kao srbi, mada ih ima mnogo više, a ni civili ne pucaju na njih. "u galiciji znaš kad si miran.kad si u rezervi iza linije fronta, niko te ne dira.u srbiji to nije bio slučaj, nikad nisi znao iz koje kuće, iz kojeg prozora će neko da zapuca"...iz dnevnika poručnika Fogarassy Rezso.

С друге стране, Гаврило Принцип је код нас и даље херој, постоји улица Гаврила Принципа, постоји основна школа у коју деца иду, дакле, деци се сервира да је он неки херој. У суштини, он је један несрећник и ништа више од тога, али то је још један пример огромног неслагања између нашег и страног виђења исте ствари. За нас је он патриота, за Аустријанце он је терориста. Ви знате да је у Сарајеву била обала Гаврила Принципа, сада је то обала Фрање Фердинанда, видите како се све мења. Имате још један пример,1921. године била је веома активна терористичка организација коју су основали комунисти, Црвена правда. Ту је између осталих био активан и Родољуб Чолаковић. Та организација је априла 21. покушала да изврши атентат на Милорада Драшковића, министра унутрашњих послова испред ресторана Коларац. Три месеца касније Алија Алијагић, активиста Црвене правде убио је министра Драшковића у Делницама. Он је за комунисте, дакле, човек који је убио министра унутрашњих послова, био херој. Они су му дали улицу у Београду, али комисија за промене назива улица одузела му је улицу прошле године и знате како се сад зове улица Алије Алијагића - зове се улица Милорада Драшковића. Дакле, видите колико је историја и фарсична понекад, ето, то су један пример из Сарајева, један из Београда. Дакле, прво дате име улици по убици, а онда дате име по убијеном.

За Пешчаник слободан г. марковић

http://forum.b92.net/topic/29707-transkript-emisije-pescanik-23062006/


Ко је с.г.м. :

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%93._%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

И шта ти Никша мислиш о томе?

Мислим да је Проф. др Слободан Г.Марковић у праву. 

eto, kažu da ne bi bilo rata da nije stao u red za sendvič...

link



link

ali kad ti napišeš,ko original 


mislim da nije i?