Policijska cedulja sa tri imena poslužila za špekulacije i podmetanja

Kako je varaždinski dirigent postao ubica Đinđića

Poznati varaždinski dirigent Rajmond Rojnik i privatni preduzetnik Nedeljko Duduković iz Kumrovca do juče ujutru nisu ni mogli da pretpostave da će ih obično putovanje u Srbiju 12. marta 2003. godine dve godine kasnije dovesti u direktnu vezu sa atentatom na premijera Zorana Đinđića.

- A za kaj me pitate za foto-robot? Ne kužim što je po sredi - bilo je prvo pitanje Dudukovića, nakon što smo mu rekli da je u najnovijem broju nedeljnika NIN opisan „kao foto-robot, učesnik u atentatu na premijera“.

Dan uoči atentata, kako se navodi na prelaz Batrovce, džipom je stigao muškarac koji se predstavio kao Jovanović iz JSO i tražio da, mimo procedure, u zemlju bude pušten njegov stari prijatelj, bivši pripadnik Legije stranaca koji ima francuski i hrvatski pasoš. S druge strane granice, piše ovaj nedeljnik, metaliksivim džipom stiže „prijatelj“ od koga su ipak uzeti podaci. Sledeće večeri, posle atentata, na osnovu iskaza svedoka iz Gepratove ulice, na granični prelaz stiže foto-robot ubice, koga kao „Jovanovićevog prijatelja“ prepoznaje graničar sa Batrovaca. Ta informacija se prosleđuje UBPOK-u, a na osnovu vremena prelazaka policija izbor na utvrđivanju identiteta foto-robota, sužava na tri imena: Ivicu Matekovića, Rajmonda Rodnika i Nedeljka Dudukovića. Mateković ne izgleda kao foto-robot, što znači da je Rajmond ili Nedeljković jedan od učesnika u atentatu na premijera.

U tekstu se navodi da se policija nije bavila utvrđivanjem njihovog identiteta, međutim „Blic“ saznaje da su obojica bili predmet provere.

- Jesam bio u Srbiji tog dana, ali ne u Beogradu. Bio sam u Staroj Pazovi na sahrani sestre Gordane i zeta Gojka Mrkića. Neki ludak ih je brutalno ubio u stanu. Moja nećaka je bila ranjena. Možete zamisliti kako je bilo. Morao sam istog dana da se vratim u Kumrovec, ovde imam diskont i bavim se prevozom. Čim sam stigao zvala me je familija iz Zagreba. Tamo imam stan. Kažu, tražila me policija. Pozovem, a oni kažu da dođem kod njih u ured. Krenem kolima, ali su me iz policije zvali na pola puta. Kazali su: „Pogrešna informacija, ne moram da dolazim“. Eto, nisam ni mogao da pretpostavim zašto su me zvali. Ja sam stariji čovek. Imam pedeset dve godine. Niko mi ništa nije rekao, niti me je iko posle toga zvao. Do vas. Naravno da sam zaprepašćen, iako danas gotovo da više ništa ne može da me iznenadi - kaže Nedeljković za „Blic“. On navodi da je pre toga u Srbiji bio tri puta.

- Imam brata u Beogradu. Čudi me da me nije zvao da mi kaže kako se pominje moje ime. Znate, neću da se slikam. Naravno da želim da se razotkrije istina, ali ovde vam je druga politika. Što manje u javnosti, to bolje za vas - kaže Nedeljković.

I mladi Rajmond Rojnik, službenik u Koncertnoj direkciji u Varaždinu, bio je zatečen pozivom novinara.

- Nemam apsolutno nikakve veze s bilo kakvim nasiljem u Beogradu, a ponajmanje s ubistvom premijera Đinđića. Zapravo, ovo je tragikomična situacija. I više od toga! Jer ta teorija, plasirana u beogradskim medijima, verovatno mi može stvoriti niz problema - zabrinut je poznati Varaždinac.

Rojnik, koji se inače kreće u muzičkim i umetničkim krugovima i bavi produkcijom, zaista je bio u Beogradu u vreme Đinđićevog ubistva.

- Bio sam tamo na koncertnoj priredbi s uglednim zagrebačkim dirigentom Vladimirom Kranjčecom. Nemam, niti sam imao ikakve kontakte s bilo kim iz kriminalnog, policijskog ili vojnog miljea u Jugoslaviji. Decidirano tvrdim da nemam veze s Legijom stranaca, niti sam ikad bio u njoj, a nisam bio ni profesionalni vojnik. Sve je to, uključujući i oružje, meni nepoznat svet. Šokiran sam! - izjavio je Rojnik. On je naveo i da nema francuski pasoš, a jedina putna isprava mu je hrvatska. Rojnik još dodaje da, koliko on zna, ne postoji druga osoba u Hrvatskoj sa istim imenom i prezimenom.

Kako „Blic“ saznaje, naša policija je posle atentata izvršila provere svih stranaca koji su u to vreme bili u Srbiji. Rojnik je u to vreme bio prijavljen kao gost hotela „Moskva“.

- Rajmond Rojnik, Nedeljko Duduković i Ivica Mateković, poznati hrvatski kriminalac, zaista su bili na jednom papiru za policijsku proveru i taj dokument je očigledno neko namerno iskoristio tako da celu priču oko atentata skrene u potpuno pogrešanom pravcu. Nisu proveravani samo oni, već svi stranci, pogotovo oni iz Hrvatske - kaže izvor „Blica“ iz vrha MUP-a. Predmet posebnog interesovanja policije u to vreme bio je tadašnji prelazak granice Ivice Matekovića, koji je nedavno uhapšen u Hrvatskoj.

- Mateković je osoba koju je dan uoči atentata sačekao „Jovanović iz JSO“. Kasnije se utvrdilo da je to Boško Jović, koji je na volšeban način potom prebačen u SAJ. Iako policija ima pouzdanu informaciju da je i Mateković u vreme atentata bio u blizini zgrade Vlade Srbije, njegova uloga u zločinu nikada do kraja nije istražena - kaže izvor „Blica“.



Izvor: Blic \ Tamara Marković - Subota