Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година, каже за „Политику” др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. По његовим процени, тада ћемо имати демографски готово опустеле сеоске пределе, својеврсну мрежу „домова пензионера” који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.

„Ако смо током периода интензивне индустријализације земље шездесетих и седамдесетих година прошлог века били свесни да се становништво неповратно пресељава из села у градове, сада смо сведоци бесповратних миграција из урбаних општинских центара у једина три велика града Србије – Београд, Нови Сад и Ниш”, каже овај демограф.

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„При томе, ове последње свој пораст, који би био и већи да нема традиционалне емиграције, дугују искључиво високом природном прираштају,будући да је у њима број рођених у односу на умрле већи за два до четири пута”, истиче Никитовић.

Он подсећа да смањење броја становника у свим деловима Србије, осим у претходно наведеним, представља само наставак тренда започетог почетком последње деценије прошлог века, али драматично повећаном брзином. За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, а брзина којом се увећава популација три урбане средине повећала се за више од 50 одсто у истом периоду.

– Другим речима, удео три наша највећа града у укупној популацији земље током последњих неколико година расте дупло већом брзином него што је то регистровао попис из 2002. године – истиче овај демограф.

Никитовић објашњава да упоређивање ових података указује на запањујући пораст брзине којом се демографски празне погранични региони државе. Уочљиво је да се интензивнији пад броја становника, који је три године након пописа 2002. регистрован у демографски већ остарелим општинама на истоку земље, почетком 2008. проширио на готово сва погранична подручја, при чему је најизразитији у источној и југоисточној Србији, односно Банату. Међутим, и традиционални пораст броја становника у општинама са већинском бошњачком и албанском популацијом на југозападу и југу земље смањио се у периоду 2005-2008. у односу на период 2002-2005, при чему је Сјеница чак ушлa у већинску групу општина Србије чија је популација данас мања него 2002. године. С друге стране, наставља се интензивно концентрисање становништва у једине три виталне урбане зоне – Београд, Нови Сад и Ниш, при чему је интензитет пораста броја становника највећи у Новом Саду.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. Може се очекивати да, у одсуству крупнијих структурних промена друштвено економског система у земљи и наступајућег пораста економског притиска на радну снагу, плава боја на карти у наредним годинама постане још тамнија обухватајући све већу површину Србије, која ће умногоме личити на праву демографску пустињу. У таквој Србији извесно је формирање само једне демографски виталне области, оне која би спајала данашње регије Београда и Новог Сада”, закључује Владимир Никитовић.

Н. Ковачевић

Izvor: Politika