Beograd 2009-te... :: Arhiva: Burek vicoteka & tekstoteka

Draga moja,

Nadam se da si videla Subject pa znas koja je godina. Mi smo dobro, preko dana je skoro normalno ali nocu udaraju. Juce smo proslavili mali jubilej: komandu su pogodili pedeseti put. Opet je ispalo ono staklo iznad ulaznih vrata. Tata je rekao da ce ga jos sad staviti, a sledeci put cemo zazidati. Sve je sada mnogo lakse, kada se samo setim 1999. dok su oni jos imali rakete i avione, onda je stvarno gruvalo. Onda su presli na gadjanje dinamitom iz aviona (kako smo ih samo gadjali prackama) i konacno nas gadjaju kopljima i sekirama (vrhunske izrade).

Inace vode imamo dovoljno, svaki put kad pada kisa skupljamo je u burence. Sto se hrane tice, sada je prolece pa ima narcisa. Juce smo rucali divnu supu od domaceg vrapca, bareni bastenski korov sa macjim filetima. Pili smo divno vino (neidentifikovanog porekla), a na kraju smo se pocastili sa kolacem od narcisa sa malo blata (umesto cokolade). Milica i Svetlana su sa zadovoljstvom polizali ostatke (mada znas da posle Lakija malo sta ostane).

Jutros sam se setao gradom. Rov Kneza Mihajla je pun ljudi, bila su i neka dogadanja u Terazijskoj rupi. Najgore je sto sam svaki put mokar jer moram da preplivam Savu. Inace u krater na Slaviji su postavili neke kioske pa sada mnogo lepse izgleda. Dobro je da nocu ne trebaju svetiljke jer sve svetli od one trece atomske bombe. Steta sto su onu cetvrtu ispustili u Francuskoj, pa em sto nema vise Francuske, em bi nama bilo nocu jos svetlije.

Inace sutra je isplata drugog dela penzije za novembar 2004. Mama rece da ce obe marke da da za hranu. Videla je divne macje polutke. Inace u skoli nista novo, mnogo je lakse raditi sa odeljenjima od po 7-9 ucenika. Izgleda da je radijacija ucinila svoje, pa su i djaci bolji. Prosto sijaju od znanja. Olgica treba da ide sa svojim maturantima na ekskurziju, verovatno ce ici na Karaburmu da gledaju najveci krater na Balkanu. Zao mi je sto se pobise Rusi i Ameri pa smo mi nekako pali u drugi plan, a i nivo mora je nesto visi otkako je Amerika potonula.

Nasi kumovi su na vreme otisli, sada su na ostrvu Brace Jerkovic (jedino sto ratuju sa Vozdovcem, hoce samostalnost za svoje ostrvo sa 213 stanovnika). Ali ni ratovi nisu k'o sto su bili, nema vise krupnog kamenja. Svakodnevno gledamo TV (imamo neki stari ram, pa svaki dan neko drugi stane iza njega pa kao pravi program).

Kao sto vidis nije tako strasno, pisi kako je na vasem malom ostrvu. Ja sam OK, sto se ne bi moglo reci i za stakla na mojoj kuci.

Puno te pozdravljam i nadam se da ste ti i tvoji takode dobro!