Benzinom i šibicom do pravde
Takve pretnje uglavnom su manipulacije ljudi zbog nekih pretrpljenih nepravdi. Međutim, ako dođe do neke velike frustracije, ti ljudi mogu odlučiti da idu do kraja - kaže neuropsihijatar Aleksandar Damjanović

BEOGRAD - Nizak životni standard i nemogućnost ostvarivanja osnovnih uslova za život naterali su mnoge građane naše zemlje da preduzmu neke radikalne korake. U neuspelim pokušajima da sebi i porodici obezbede "normalan život" mnogi od njih, uglavnom glave porodica, rešili su da sebi prekrate muke, ili bar skrenu pažnju vlasti na svoj problem samospaljivanjem.

Protest ubice

Sa ovako radikalnom odlukom poslednji se suočio Marinko Manić iz Dubravnice kraj Požarevca, profesor ustavnog prava i sociologije u požarevačkoj gimnaziji. On je najavio da će 19. januara zbog stana koji mu još nije dodeljen započeti štrajk glađu, a ako mu ni to ne pomogne, rešio je da se spali ispred zgrade Gimnazije 27. januara, na dan Svetog Save.
- Nemam više razloga da živim ako svojoj deci nisam u stanju da obezbedim normalan krov nad glavom. Ne mogu više da ih gledam kako psihički propadaju trpeći samnom veliku nepravdu - kaže Manić.

Pre tačno godinu dana sva pažnja javnosti bila je uprta ka krovu stare kotlarnice u zatvorskom krugu Kazneno-popravnog doma "Zabela" kod Požarevca, sa koga je osuđenik Radoslav Ivanović Rakac (50) iz Kraljeva zapretio da će se politi benzinom i zapaliti ukoliko mu se ne omogući razgovor sa predstavnicima Ministarstva pravde. Ovaj pedesetogodišnji zatvorenik, po slovu presude trostruki ubica, zahtevao je da bude oslobođen, tvrdeći da je njegov slučaj izuzetak od svih pravila, jer mu dve kazne, od 20 i od sedam godina, nisu spojene u jedinstvenu maksimalnu po tad važećem zakonu.

Ivanović je i ranije skretao pažnju na sebe na sličan način. Više puta je sa vrha krova razbijao crepove, jednom se iz protesta zatvorio u mrtvačnicu, a drugi put u kotlarnicu sa koje je poslednji put pretio. Pretio je i da će se spaliti, tako što je u vrata i metalne delove pustio struju.

I kiosk razlog
   
      

Zapaliću se zbog vašeg egoizma!

Mada je većina pretnji samospaljivanjem prošla bez većih posledica, ipak su se pojedine završile tragično. Tako se Dušan Radosavljević iz Zaječara 24. avgusta 2002. polio benzinom i zapalio u VC-u SO Zaječar, u znak protesta što mu opština nije dala pomoć od 15.000 dinara iz Fonda za elementarne nesreće ugroženih građana. Radosavljević je, kako su preneli neki mediji, svoj čin najavio u pismu opštini i Centru za socijalni rad.
- Budite sigurni da je mene teško prevariti, jer dok ne rešite moj životni problem odavde neću otići. Zapaliću se zbog vašeg egoizma! Neko će reći da sam pijan, lud itd. No, ja znam da sam se na ovaj korak odlučio pri čistoj i sto odsto treznoj savesti - napisao je Radosavljević, navodeći da je odlučio da, po cenu glave, dođe do svojih građanskih prava.
Radosavljević je, inače, bio viša puta hapšen, a u Centru za socijalni rad rekli su da je bio sklon samopovređivanju i da je zbog toga nekoliko puta bio na lečenju.
      
      
      
   

Stotine Beograđana nemo je, krajem 2003. godine, iščekivalo da li će se Sofija Bašić, kako je naumila, u svom kiosku u Bulevaru kralja Aleksandra 84 plinskim bocama dići u vazduh. Uz jako policijsko obezbeđenje kiosk, koji je bio jedini prihod njenoj porodici, trebalo je da se ukloni sa te lokacije i to je bio razlog koji je naveo ovu ženu da se odluči na ovaj korak.

Ona je sa sobom unela dve plinske boce i kanister benzina u slučaju da čelnici opštine pokušaju da je uklone. Policajca koji je pokušao da priđe otvoru kioska i pokuša s njom da razgovara Sofija je polila benzinom. Bašićeva je tako zabarakadirana provela nekoliko meseci u svom kiosku.

Slučajevi pretnje samospaljivanjem zabeleženi su i prilikom privatizacija pojedinih firmi. Tako su krajem septembra 2003. zaposleni u "Elektronu" bili spremni da se "do kraja bore za svoju firmu, da zaustave divlju privatizaciju preduzeća, te tako spreče nepravdu" jer, u takvim procesima hiljade ljudi ostaju bez posla, bez zaštite i bez perspektive. Jedan od njih, Branislav Vrebalov, pretio je da će se politi benzinom i zapaliti ukoliko država ćutke dopusti da se uništi firma od koje živi 120 radnika.

Nekoliko dana kasnije i radnik PKB "Transporta" Hranislav Dimitrijević (44), koji je posle 23 godine rada u PKB-u stekao status teškog invalida rada, zapretio je da će se usred upravne zgrade tog preduzeća politi benzinom i spaliti ukoliko zahtevi radnika te firme ne budu ispunjeni.

Spaljivanje iz očaja

- Prošlog petka su mi isključili struju zbog duga od 37.000 dinara. Za grejanje dugujem 45.000 dinara. Odakle da platim te račune i da nahranim decu, sebe i suprugu kad platu nisam primio već sedam godina. Šta mi, onda, drugo preostaje nego da se spalim usred preduzeća u kome sam proveo 23 godine i ostao bez dela šake - kazao je tada Dimitrijević.

Decembra iste godine radnici "Agrosemena" iz Sremske Mitrovice, koji su protestovali protiv novih vlasnika firme za koje su govorili da su mafijaši, zapretili su da će izvršiti grupno samospaljivanje ispred zgrade Vrhovnog suda Srbije. Radnici su pred sud došli noseći kantu s benzinom. Na taj očajnički potez odlučili su se posle ujdurme oko nelegalne kupovine njihovog preduzeća, koje je na aukcije prošle godine kupio konzorcijum "Panonija". Oni su odustali kada ih je posle upornog protesta primio zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije.

Ne zbog "gole egzistencije", ali zbog povrede ljudskih prava, Podgoričanka Gina Radović zapretila je da će se spaliti, nezadovoljna odlukom sudije Osnovnog suda u Podgorici da direktora preduzeća "Agroturs" i "Zečanka" Milana Kavarića osudi na šest meseci zatvora, uslovno dve godine, zbog fizičkog napada na nju.

Radovićeva tvrdi da ju je Kavarić septembra pretprošle godine "bez ikakvog razloga napao i polomio joj nos".
- Zbog čitave te nepravde koju mi je nanelo crnogorsko pravosuđe, a očigledno je da je ne mogu ispraviti, obavestila sam Ministarstvo pravde i izvršiću samospaljivanje - upozorila je tada Radovićeva.

Zbog povrede ljudskih prava krajem 2002. godine u svom stanu na Novom Beogradu pokušao je samospaljivanje i Zoran Stanković, službenik iz Beograda.

"Zatrovani neprijatelj"

Prema godišnjem izveštaju Pokreta za zaštitu ljudskih prava, Stanković je bio žrtva progona koji traju već dugi niz godina, zbog njegovog porodičnog porekla i zato što je obeležen u tajnim arhivama kao "zatrovani neprijatelj". Takođe se navodi da je bio isteran sa radnog mesta, često privođen, da je bio u više navrata žrtva političkih obračuna, držan u zatvorima i specijalnim ustanovama, proganjan od sudova i da je već pokušavao samospaljivanje.

Medijima je prostrujala vest i o pokušaju samospaljivanja požarevačkog fotografa Mileta Miloševića aprila 2003. godine. Miloševićevu nameru da se spali u centru ovog grada osujetio je njegov komšija, otevši mu iz ruku kantu s benzinom, dok je uzimao upaljač. Milošević je hteo da se spali u znak protesta zbog, kako je tada rekao, višegodišnje torture koju nad njim vrše prijatelji Marka Miloševića, sina nekadašnjeg predsednika i haškog optuženika Slobodana Miloševića.

Psihijatar i neuropsihijatar Aleksandar Damjanović kaže da se na ovako radikalnu pretnju samoubistvom ljudi odlučuju pre svega zbog same ekstremnosti, kao nečim čime će ostaviti traga, jer ukoliko se njihov čin utapa neće ga primetiti.

Manipulacija

On objašnjava da su ljudi koji u samom startu imaju nameru da to urade najčešće fanatici, pripadnici sekte ili ljudi sa potpunim mentalnim poremećajem i da oni o tome retko unapred obaveštavaju javnost.

Ipak, Damjanović navodi da se kod nas u slučajevima samospaljivanja uglavnom radi o mentalnoj manipulaciji, ali da i tada velike frustracije mogu naterati ljude da to zaista i učine.
- Obično se radi o manipulaciji. Međutim, ako dođe do neke velike frustracije takvi ljudi mogu da odluče da idu do kraja, jer oni koji se opredele na tako nešto u svakom slučaju imaju neku vrstu poremećaja izazvanu bilo dugogodišnjom nepravdom ili nečim drugim - kaže Damjanović, navodeći da svaki pokušaj zbog toga treba shvatiti ozbiljno i da tada treba pružiti pomoć i podršku.
Petar Rosić

Poremecaj je sto ljudi nemaju za leba....... :anger: