Bezbednost hrane: U Evropi smo na samom dnu
D. MARINKOVIĆ | 19. avgust 2013. 08:22 | Komentara: 0
Indeks globalne bezbednosti hrane Srbiju stavlja na 49. poziciju od 107 zemalja. Hrane u Srbiji ima dovoljno, ali nemamo pravu strategiju kako da je bude više

SRBIJA je na 49. mestu od 107 zemalja rangiranih po pristupačnosti, dostupnosti, kvalitetu i bezbednosti hrane, pokazuje najnovije istraživanje indeksa globalne bezbednosti hrane koji je sačinila “Dipon grupa”. I mada deluje da zauzimamo “zlatnu”, srednju poziciju, situacija nije nimalo ružičasta. Jer, kada se uzme u obzir da su uključene i afričke i azijske zemlje, onda smo na samom dnu evropskih država.


Po dostupnosti hrane, pokazuje ovaj indeks, Srbija je iznad svetskog proseka za 8,4 odsto.

- Ljudi, dakle, kod nas ne umiru od gladi, ali to i nije za hvalu ako znamo gde se nalazimo i u kom smo vremenu - kaže za “Novosti” dr Jasna Mastilović, naučni savetnik u novosadskom Institutu za prehrambenu tehnologiju.

Kako ističu u Institutu, pomenuti indeks ne prati u klasičnom smislu bezbednost hrane, da, na primer, nema mikroorganizama, pesticida, teških metala, već analizira da li je hrana bezbedna za upotrebu - postoji li opasnost da se neko njome, na primer, otruje.

Najvećim delom indeks se bavi time da li jedna zemlja raspolaže dovoljnim količinama hrane za stanovništvo.

- To što smo u gornjoj polovini tabele ne znači i da smo dobro pozicionirani - kaže dr Mastilović. - U odnosu na evropske zemlje na samom smo dnu. Od zemalja u okruženju iza nas su samo Bugari. Kolumbija, Čile, Brazil su iznad nas, dakle Južna Amerika, koja je nekada bila pojam krize i daleko ispod našeg nivoa. A razumljivo je što su ispod nas afričke zemlje, tamošnja klima ne dozvoljava bilo kakvu poljoprivredu.

Ono po čemu zaostajemo u poređenju sa svetom, a čime se istraživanje takođe bavilo, jeste putna infrastruktura, gde imamo ocenu dva od mogućih četiri. To, opet, utiče na izvoz agrarnih proizvoda, koji je označen kao veoma mali. Nemamo, recimo, izgrađene luke preko kojih se mogu izvoziti veće količine hrane.

Vrlo negativnu ocenu dobili smo za strategiju unapređenja ishrane i tu smo među najniže rangiranim zemljama na planeti. Razlog: Srbija nema ni program ni plan unapređenja ishrane. Ipak, prema svetskim kriterijumima, kod nas je samo jedan odsto građana ispod svetske granice siromaštva.

Dobre ocene smo dobili kada je u pitanju mogućnost dobre i raznovrsne ishrane.

- Kao nacija dobro se hranimo, imamo svega, a naša poljoprivreda čak i sa minimalnim ulaganjima, sa klimom u kojoj živimo i sa količinom zemlje koju imamo na broju stanovnika, može da proizvede dovoljnu i raznovrsnu hranu za adekvatnu ishranu stanovništva - uverena je Mastilovićeva. - Dakle, nije nas priroda ograničila, ali resurse ne koristimo dovoljno...


Izvor: Novosti