Колико су грађани Србије писмени

Потпис „мишем” уместо палцем

У 21. веку писмен човек је онај који зна бар два светска језика и влада информатичким вештинама 
 
Некада се сматрало да су неписмени само они који се потписују палцем. Дакле, они који не знају да читају и пишу. Данас је другачије. Да би човек био писмен мора да зна бар два светска језика и да буде информатички поткован. То је захтев 21. века – века информационих технологија. А колико су грађани Србије писмени?
На ово питање нема тачног, односно прецизног одговора, јер не постоје подаци о томе колико људи у нашој земљи говори стране језике. Поуздано се не може говорити ни о нивоу информатичке писмености.
Учење од пријатеља
Према резултатима прошлогодишњег испитивања, близу два милиона људи између 16 и 74 година старости, односно нешто мање од 34 одсто грађана користи рачунар. А око 24 одсто користи интернет. На питање шта знају да користе на рачунару, њих 77,4 одсто је одговорило „копирање или померање фајла”, а њих 37,6 одсто рекло је да уме да уради „компресовање фајла”. Њих око 35 одсто је навело да зна да ради у екселу (коришћење основних аритметичких формула у спред-шиту). Од оних који раде на рачунару, 34 одсто уме да конектује и инсталира нове уређаје (штампаче или модеме), а 8,5 одсто овладало је вештином писања рачунарског програма. Бар је тако рекло. Њих готово 16 одсто ништа од овога не зна.

Занимљиво је да су најчешће од колега, рођака, пријатеља учили да раде на рачунару, затим самостално кроз рад или из књига. Сваки трећи је навео да се информатички описмењавао у школи или на факултету, док је њих 13 одсто похађало курсеве на захтев послодавца.

Више података има о основној писмености становништва у Србији. Али нису баш тако свежи. Стари су неколико година, јер заправо датирају из последњег пописа становништва. Од тадашњег укупног броја становника старијих од десет година, њих 3,45 одсто је неписмено. Не зна да чита и пише. Неписмених је више у селима него у градовима и међу њима је више жена него мушкараца. Углавном је реч о особама старијим од 65 година.

У школу уопште није ишло око 357.000 људи од нешто више од шест милиона становника старијих од 15 година. Основну школу од првог до трећег разреда похађало је нешто више од 126.000 лица, а од четвртог до седмог разреда – близу 900.000 особа. Реч је углавном о старијој генерацији, па то не значи да сви ти грађани немају завршену основну школу. Некада је основна школа у Србији трајала четири године. Једно време, и то после Другог светског рата, основно образовање било је седмогодишње и тек је касније прерасло у осмогодишње.

Према подацима Завода за статистику, око милион и по становништва остало је само на основном осмогодишњем образовању. Средњошколско образовање стекло је два и по милиона грађана Србије. Вишу школу завршило је нешто више од 285.000 људи, а факултетску диплому освојило је готово 412.000 житеља Србије.

– Данас се мора говорити о функционалној писмености. А то, на пример, подразумева читање с разумевањем. То подразумева и умеће комуникације, јер се догађа да људи говоре истим језиком, а не разумеју се. Уз ту основну и функционалну писменост, постоје и разне друге врсте писмености, познавање страних језика, информационих технологија. И организација слободног времена се учи. И то је један вид описмењавања. Онај ко не зна да организује слободно време не разликује се од животиња – објашњава за наш лист педагог-дидактичар професор др Младен Вилотијевић.

Доживотно образовање

И указује на то да је због тога веома важно доживотно учење, које може да буде стручно усавршавање у оквиру фирме, уз рад и кроз рад, затим самостално, да човек учи читајући, истражујући, да се културно уздиже одласком у позоришта, галерије, музеје... И институционално, похађајући разне институте, центре, радничке универзитете.

– Ово доживотно образовање има све више значаја у времену када се веома брзо рађају нове професије, а неке се старе струке гасе. Човек мора да се прилагођава захтевима новог времена, па доживотно образовање представља пре свега припремање и учење за сасвим другу, нову струку – вели Вилотијевић.

Овај вид образовања је веома развијен у свету, пре свега у западним земљама. И у Србији се схватило да је то врло важан сегмент образовања. Финска је једна од земаља у којој се у том правцу највише постигло. Због тога је крајем прошле године потписана сарадња између града Београда и финског града Тампере у оквиру које ће се ове године отворити центар за стручно усавршавање одраслих, како се код нас одрасли не би више описмењавали само на нивоу основних школа. И Влада Србије схвата да је образовање одраслих срж социјално-економске трансформације и транзиције друштва. Да подсетимо, крајем прошле године усвојен је документ о развоју образовања одраслих.

 
Izvor: Politika