“PRAVDA“, utorak, 4.9.2007. godine

Autor: Mr Dejan Mirović.

BEG IZ EVROPSKE POLJSKE

Poljski primer najbolje pokazuje šta donosi članstvo u EU zemljama istočne Evrope.

Migracije: Prema više procena iznetim u međunarodnoj i poljskoj javnosti, iz Poljske je emigriralo oko dva miliona ljudi nakon ulaska ove zemlje u EU 2004. godine. S druge strane, u periodu od 1956. do 1980. iz Poljske je emigriralo oko 800.000 ljudi, a u kriznim 80-im još oko 270.000 ljudi. Dakle, iz Poljske je nakon ulaska u EU otišlo više ljudi nego za četiri decenije ko-munizma.

Jeftina radna snaga: Reportaža Bi-Bi-Sija iz aprila 2006. opisuje težak položaj poljskih imigranata u Britaniji. Valdek, radnik iz poljskog grada Bidgošća, u kome je stopa nezaposlenosti oko 20 posto, izjavio je: - Poljske radnike plaćaju između četiri i pet funti, odnosno između nepunih pet i sedam evra na sat što je izuzetno malo. Ako radim svega dva do tri dana nedeljno, onda nemam dovoljno novca koji bih mogao da pošaljem porodici u Poljskoj. Kada bih ovde u Britaniji imao dobar, stalan posao, doveo bih i porodicu. Ovde se za razliku od Poljske, lepo živi.

Nezaposlenost: Nakon ulaska u EU, nezaposlenost u Poljskoj je porasla. Pad je zabeležen nešto kasnije, ali najviše zbog odlaska radne snage u inostranstvo. Došlo je do deficita kvalifikovanih kadrova. U izveštaju Svetske banke iz 2006. godine se čak konstatuje da u Poljskoj postoji manjak radnika i uporzorava se da to utiče na razvoj privrede.

Rast spoljnog duga i deficita: Prema podacima američkih državnih organa, poljski spoljni dug je porastao u periodu od 1989. do 2006. godine, za skoro neverovatnih 107,7 milijardi dolara. Takođe, politički motivisan raskid sa privredom Rusije i zaokret ka Nemačkoj kao glavnom spoljnotrgovinskom partneru, doneo je porast budžetskog deficita sa milijardu dolara u 1988. na 9,2 milijardi dolara u 2006. kao i porast spoljnotrgovinskog deficita sa 1,7 milijardi dolara 1987. godine na 2,5 milijardi dolara 2006. To je bila direktna posledica „samoubilačkog" odbacivanja tržišta bivšeg SSSR i Rusije, na koje je 1987. godine otpadalo 25 posto ukupnog izvoza i 27 posto ukupnog izvoza Poljske.

Pad prirodnog priraštaja: „Krizne" 1983, u Poljskoj je bilo oko 723.000 porođaja, 1996. oko 482.000 a „evropske" 2000. samo 378.000. Dakle i u ovoj oblasti evropski put je vodio u sunovrat.

Zatvaranje brodogradilišta: Kao „kruna" evropskog puta, iz Brisela je 2007. stigao zahtev da se zatvore dve trećine čuvenog brodogradilišta u Gdanjsku. U njemu je 1980. godine 17.000 radnika „Solidarnosti" započelo štrajk koji je bio početak rušenja komunizma u Poljskoj.

Prema hrvatskim medijima, portparol Evropske komisije je poručio (iako je broj radnika u odnosu na 80-e već bio smanjen na oko 3000), da se „sadašnji kapaciteti u postojećem obliku moraju zatvoriti", jer su navodno „nelojalna konkurencija".

To je izazvalo ogorčenje u Poljskoj. Bivši vođa „Solidarnosti" i predsednik Poljske Leh Valensa je patetično izjavio da je zahtev EU njegov „lični poraz" i da je to kao „da nismo sposobni pomoći našoj majci".

Radnici iz brodogradilišta su čak 31. avgusta 2007. protestovali ispred zgrade EU u Briselu. Verovatno, uzalud. Brisel dosledno štiti monopoliste iz Zapadne Evrope. U tom kontekstu, sekretar Udruženja evropskih brodogradilišta im je samouvereno poručio: „To je nerealno razmišljanje i naše kolege treba da se okrenu prema budućnosti i da prestanu da žive u prošlosti".

Lustracija: EU put je doveo i do sunovrata demokratije. Donet je nedemokratski zakon o lustraciji koji je trebalo da obuhvati 700.000 ljudi. On je osuđen čak i od Ustavnog suda, a kritikovali su ga i brojne poljske i međunarodne javne i političke ličnosti: Mazovjecki, Valensa, Germek, Kon-Bendit, Ignjasio Ramone.

Evropski put je Poljskoj doneo ne samo ekonomski, već i demokratski deficit.

 

ima mnogo poljaka... izdržaće oni...

Ne treba da brigamo, dok se mi spremimo za EU, prestace da postoji... 

Po meni, Poljsku su prebrzo pustili u EU. Ne samo da padaju na ispitima demokratije u zadnje vreme, već i ekonomija nije onakva kakva je u ostalim zemljama, koje su manje i bolje se prilagođavaju tržištu unije. Na sreću, ove naše zemlje su manje, i mislim da je to prednost, kao što  najmanje zemlje Europe imajnu najbogatije stanovništvo. 

Sad će krenuti novi val emigranata iz Rumunije i Bugarske po zapadu, i onda govore da bi im mi bili rizik, kad bi nam ukinuli vize ... 

Koliki je problem clanica EU iz bivsih istocnih zemalja -veoma velik, velik i ogroman.
Sada kukaju na Rumune i Bugare . ne dozvoljavaju im da rade po EU iako su ravnopravni clan EU. Sta bi nas tek cekalo -isto *ovna kao i do sada samo mozda , mozda i mozda malo slobodnije kretanje a ostali nametnuti uslovi, zakoni, propisis koje nismo u stanju da ispunimo,....?
Najmanje su problema imali sa Cesima i Slovacima.

.. Mađari i Slovenci su isto narod koji nema svoje kolonije jeftinih radinika po zapadu. 

U proteklih 7 godina(dakle za vreme rezima DS i DSS) oko tri puta je veci odliv stanovnistva iz Srbije u odnosu na '90-te godine.
I to mediji uopste ne saopstavaju i o tome se cuti,jer je to dokaz da se dosta teze zivi.A,sta bi tek bilo sa ulaskom u Uniju ne mogu ni da zamislim.Verovatno vise ovde ne bi ni bilo mladjih ljudi.

Verovatno bi ostavili decu babama i dedama na čuvanje. Znači mladih bi bilo.

 

Значи, улазак у ЕУ, уместо да значи некакав достигнути стандард живота и рада, треба посматрати као најобичније отварање кавеза и прилику за бекство?