Бечки Словени су Хитлера научили да мрзи

Шта се деси када се на једном месту окупи 6.000 неонациста
ЈМ
ЈОХАННЕС МУСИАЛ
Јул 31 2017, 3:19пм
Били смо на највећем ултранационалистичком фестивалу у Немачкој, Рок против Üберфремдунг-а .

Подели

Тwеет
Тамносиво небо се надвило над мали немачки град Темар, у држави Тирингија, 15. јула 2017. када се 6.000 неонациста окупило на највећом екстремно десничарском фестивалу у земљи у протеклих десет година. Изгледа да сунце нема времена за ова срања. Фотографкиња Сара Ленерт и ја имамо – иако смо се заглавили у саобраћају на путу до фестивала, а што смо ближи, гужва је све већа.

Са обе стране наших кола, на стотине мушкараца ходају у мајицама са упадлијвим слоганима који славе Хитлера и нацизам – на пример, "Wер А сагт, мусс ауцх Долф саген" („Ко год каже А, мора да каже и Долф", што је игра речи са једном старом немачком пословицом). Стискају своје лименке пива, и генерално не делују претерано опуштено, нити спремно за забаву. Последњих десет километара полицијски контролни пунктови су се смењивали једни за другим, али овде полицајаца нема ни на видику, око нас су само неонацисти. Фотографкиња и ја спуштамо прозоре док се приближавамо догађају који се зове Рок против Üберфремдунг-а ( Üберфремдунг је специфична немачка реч, која би грубо могла да се преведе као преплављени странцима).

Један од узбуђенији посетилаца који је кренуо на фестивал.
Организатори су изабрали да одрже фестивал у Тирингији, зато што у њој постоји велика заједница екстремних десничара. „Током избегличке кризе, код нас нико није потражио азил, поносно је изјавио градоначелник Темара за Шпигл онлајн. „Само 2,7 одсто наше популације чине странци, који су веома добро интегрисани".

Данас ће посетиоци фестивала бити почашћени наступима бенда Стахлгеwиттер („Челична олуја"), чији се текстови фокусирају на славу и моћ Хитлерове војске – и новог бенда Михаела Регенера. Регенер је бивши певач Ландсера, најчувеније немачке неонацистичке групе. Ландсер је 2003. забрањен, и проглашен је криминалном организацијом. Регенер је осуђен на три године затвора, због изазивања насиља над јеврејском заједницом.

Стотине полицајаца је доведено из свих крајева земље.
Списак предвиђених говорника садржи најистакнутије активисте екстремне деснице у земљи – чланове највећих немачких националистичких партија – НПД, Дие Рехте, Дер Дрите Вег, и и локалних десничарских организација, као што је Тагида. Чак ће се и руска организација борилачких вештина, Бели рекс, која подучава националисте како да се боре, појавити на сцени.

Најискреније, оволико много неонациста на једном месту ме плаши. На Року за Немачку, сличном догађају који је одржан у оближњем граду Гери, појавило се око 800 неонациста. Данас је око 6000 њих дошло из свих крајева земље, да прославе своја уверења уз песме најфашистичкијих бендова у земљи.

Излазимо из кола и одлазимо у малу шетњу. Делује као да су сви посетиоци фестивала добили упутство како да се обуку – обријане главе, фармерке и црне мајице са неким старим немачким натписом. Мушкарци дају све од себе да делују што опасније, ходајући унаоколоко толико круто, као да стискају дупета да би задржали сву мржњу у себи.

Паб 'Златни лав', чији је власник организатор догађаја, Томи Френк.
Пре него што оду на фестивал, многи посетиоци сврате у паб Златни лав, добро познато неонацистичко свратиште у овом крају. Његов власник је организатор догађаја, Томи Френк, политичар НПД-а, познат по оснивању „грађанске одбране", и организацији маршева са бакљама у свом родном граду Шлесингену, удаљеном око десет километара одатле.

На Френковом сајту можете да купите самостреле и мачете, као и налепнице на којима пише „Волим ХТЛР-а". „Употреба речи 'Хитлер' би могла да буде незаконита", рекао је Френк локалном водитељу вести, али 'ХТЛР' значи дом, традиција, оданост и поштовање, зашто би неко то забранио"? Судећи по огромном црном Хамеру паркираном испред паба, посао му добро иде. На Хитлеров рођендан, 20. априла, у пабу су се служиле шницле и салутирало се нациситичким поздравом „Хајл Хитлер". Интересовање је било толико велико, да је Френк морао да продаје резервације.

Стојећи у центру Темара, не бисте знали да се спрема овај догађај. Полиција је блокирала главну улицу, у покушају да држи неонацисте подаље од већине од 3000 становника овог града. Али град делује напуштено – већина улазних врата су затворена и завесе су навучене. Супермаркет је затворен за данас, и локална недељна бувља пијаца је отказана.

У близини места одржавања фестивала, један човек коси свој травњак. Упознао је своју жену пре 30 година у пабу који је сада пун фашиста. Каже ми да се, иако више не одлази у паб, навикао на све те националисте у тој области. „Они су људи као ти и ја", каже он. Мало даље, ниже низ улицу, један човек у папучама не може да сакрије своју фрустрацију. „Екстремни десничари би требало да оду на неко друго место", каже он. „Већина људи овде само жели да се после викенда живот врати у нормалу".

Становник Темара је упознао своју жену у локалном пабу који је сада редовно свратиште неонациста.
Пре Хитлеровог доласка на власт, Темар је био дома велике јеврејске заједнице. По целом граду могу да се нађу обележја последњих пребивалишта јевреја убијених у холокаусту. Неки локални становници са којима сам разговарао мисле да би требало да се предузме нешто више да Темар престане да буде састајалиште расиста. Градско веће је покушало да спречи Бодоа Дресела – бившег члана десничарксе политичке партије АфД – да уступи своју ливаду организаторима фестивала, али суд је пресудио да је догађај легалан и да не може да буде забрањен.

Док се фестивал захуктава, група локалних демонстраната се окупила у близини, након протестне шетње по улицама Темара. То није једини знак протеста – антинацистички плакати и знаци висе са бандера по читавом граду.

Контрамитинг се одржава по целом граду.
Око 20 новинара стоји са обе стране главне улице која повезује паркинг са улазом на фестивал. Људи који улазе су дошли са свих страна Европе – неки носе обележја Крви и части, британске неонацистичке организације која је забрањена у Немачкој. Неки су налепницама покрили своје тетоваже нелегалних обележја. Док пролазе поред, неки позирају пред камерама као да су на црвеном тепиху. Други нису толико пријатељски настројени: „Копилад", један од њих виче на нас. „Побићу вас", прети други. Неки нам само показују средњи прст.

Чини се да је њихов бес посебно усмерен на жене. Повици „дрољо" и „јебаћу те" одзвањају у редовним интервалима. Пљују фотографкињу, док једној жени са марамом на глави прете и називају је „чистачицом". Колона нациста наставља да промиче читаво поподне – њихов број је изненадио чак и организаторе, који су морали да преместе заштитну ограду на ивицу терена, да би било више места за посетиоце.

Те црне баријере су ту да би нам блокирале поглед на фестивал – иако је тешко не уочити све те заставе које асоцирају на Трећи Рајх. На улазу у велики, бели шатор, који прекрива бину, стотине полицајаца доведених из свих крајева Немачке претресају све посетиоце, тражећи оружје. Довели су чак и водени топ, у случају немира. Трошкове овог додатног обезбеђења плаћају порески обвезници Тирингије – док ће организатори, поред 6000 посетилаца који су карту платили 40 долара, само на картама зарадити преко 200 хиљада долара.

Црни панои су ту да блокирају поглед новинара на концерт.
Са места на улици на којем ја стојим, тешко је разазнати музику са концерта, али чујемо периодичне узвике подршке Хитлеровом заменику Рудолфу Хесу, и паролу „Слободни, друштвени и националисти". У једном тренутку, једна од ретких жена које су присуствовале фестивалу, пење се преко ограде и креће у напад на фотографе, али полиција интервенише. „Имам двоје деце", виче она, док је полицајци одводе. „Желим своју приватност".

У својој малој башти на другој страни улице, један човек урла да би новинари требало да оставе неонацисте на миру. „На крају крајева, шта ми ту можемо"? То је изгледа генерално став многих у овој области. Многи локалци мисле да их треба оставити на миру, докле год не постане насилно, као на протестима против Г20 у Хамбургу – и сутрадан ће све поново бити нормално.

Полиција на фестивалу.
Али није тако једноставно. Мржња неће нестати када се фестивал заврши. Наступајуће суботе, 29. јула, отићи ће на Рок за идентитет, сличан догађај на истој локацији који је прошле године привукао 3500 људи. Један од бендова, Фронталкрафт, ће певати: „Тамна ће бити ноћ у којој ћемо напасти / Бели су људи који ће однети победу за Немачку / Црвена је крв на плочнику".

До краја фестивала, полиција је ухапсила 46 људи за злочине као што су телесне повреде, уништавање имовине, поседовање нерегистрованог наоружања, и забрањених симбола и гестова – међу којима је био и нацистички поздрав једног од извођача на бини.

Немачка 2017. није само место где су озакоњени геј бракови и канабис, већ и место где се одвијају овакви догађаји. Увече смо кренули одатле – јурећи 160 километара на сат аутопутем, иза себе остављајући хиљаде људи у огромном, белом шатору у Темару, десних руку подигнутих у Хитлеров поздрав, који вичу „Хајл! Хајл! Хајл", док одмиче ноћ.

https://www.vice.com/rs/article/padjpb/sta-se-desi-kada-se-na-jednom-mestu-okupi-6000-neonacista