Bebironi "ronjaju" u bazenu :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Obuka plivanja za mališane od mesec dana do četiri godine u Gradskom centru za fizičku kulturu Beograda

Bebironi "ronjaju" u bazenu

Ne forsiramo ih pošto je najvažnije da ne stvore strah od vode - objašnjava instruktor Milina koja se sa bebama lakše sporazumeva nego sa roditeljima

Iako je nedavno navršio tek osam meseci, Teodor je već iskusan plivač. Mama Ana Matijašević tvrdi da je naučio da pliva još pre rođenja jer je ona trenirala skoro do porođaja. Bebac Teodor ujedno je i rekorder pošto je sa 32 dana bio najmlađi polaznik obuke plivanja za bebe u Gradskom centru za fizičku kulturu. On se nimalo ne boji vode. Čim ga spuste u bazen, počne da se praćaka i rukama i nogama, a osmeh sa lica ne skida.

- Mužu nisam ni smela da kažem da ga vodim na plivanje, nego sam mu rekla da idemo samo da vidi bazen. A onda smo ga samo bućnuli u vodu. I nije mu nešto bilo čudno što je u bazenu, više je bio oduševljen gužvom, jer je jako druželjubiv. Muž je za ovu našu "avanturicu" saznao tek kad je Milina, trener plivanja, u nekoj televizijskoj emisiji izjavila da su imali i bebu od mesec i dva dana. Samo je rekao da jedino ja mogu da budem toliko luda. Teodor je, inače, hiperaktivan, pa mi prija što se na plivanju toliko izmori da posle spava ko jagnje - priča Ana i u šali dodaje da je sledeći korak da ga pripreme za olimpijske igre.

Mali Teodor je samo jedan od desetak bebirona koje smo zatekli u ludoj zabavi na malom bazenu GCFK-a. Voda je prskala na sve strane dok su bebe jurcale za igračkicama. Staša je svoju petomesečnu kćerkicu Anu na prvi čas dovela prošle nedelje i kaže da se jedino kaje što je nije dovela ranije jer je Ana zasad plašljiva. Na korak od nje zabavljali su se Lukas i Eli, čiji tata radi u britanskoj ambasadi, dok je, čvrsto oslonjena na tatino rame, jedna beba pogledom pratila trenera plivanja Milinu Stevanović. Tako je na bazenu starog DIF-a svakog utorka i četvrtka od 16 sati i subotom od 12.15.

- Obuku plivanja za bebe pokrenuo je profesor Slobodan Njegovan pre deset godina, a u grupu primamo decu od mesec dana do četiri-pet godina. To nije obuka plivanja, nego više igra i druženje. Važno je da bebe steknu osećaj za vodu da bi posle lakše naučila da plivaju - objašnjava Milina i hvali se da mnogi klinci koji su prošli obuku kad porastu treniraju plivanje i vaterpolo. Razglednice s mora šalju joj redovno, tek da se pohvale da su plivali sami, bez šlaufa ili držanja za mamu i tatu.

Učiteljica plivanja objašnjava da su prvih pet meseci života idealni za učenje plivanja zato što u tom uzrastu bebe na vodu reaguju kao na poznato okruženje. Ne boje se jer imaju instinkt disanja pod vodom i sve im je zanimljivo.

- Već na prvim časovima potopimo bebu u vodu da vidimo kako će da reaguje. Ako beba plače već prilikom presvlačenja, to malo odložimo. U početku ne provedu ni ceo čas u bazenu, jer prosto same znaju kada im je dosta. Ne forsiramo ih pošto je najvažnije da ne stvore strah od vode - objašnjava Milina i dodaje da sa bebama često lakše sporazumeva nego sa roditeljima.

A ima ih, kaže, svakakvih - onih koji histerišu čim se dete malko zaplače, onih koji izbegavaju da dolaze zimi, iako je temperatura vode 29 stepeni, pa do onih koji na prvo "potapanje" bebe u vodu dođu u pratnji cele rodbine i sa obaveznom video-kamerom ili fotoaparatom.

- Baš smo pre neki dan snimali jednu bebu od pet meseci. Ako, lepa je to uspomena. Danas-sutra, kad poraste, smejaće se sebi kad odgleda taj snimak - priča sa osmehom Milina, koja se već 22 godine bavi raznim sportovima.

Kao mala bila je bolešljiva, a plivanje joj je mnogo pomoglo. Bazen i drugima preporučuje u terapeutske svrhe jer, kaže, plivanje je jedini sport koji prija svima.

- Roditelji najčešće dovode bebe na nagovor prijatelja ili po preporuci lekara. Plivanje je dobro za pravilan razvoj stopala, kičme, mišića, ali i u terapiji cerebralne paralize i drugih bolesti. U mnogim slučajevima su efekti brže vidljivi nego kod fizikalne terapije. Skoro smo imali dete koje nije moglo ni da stoji, a posle tri meseca je već prohodao u vodi. Svi treniraju zajedno zato što nemam srca nikoga da odbijem. Odmah polazim od toga da, ne dao bog, može i meni slično da se desi. Na svako dete mora da se pazi, dovoljan je trenutak nepažnje da se desi tragedija. Zato se posle časova osećam kao da sam trčala maraton - objašnjava Milina Stevanović.

Na časove plivanja namenjenih bebama svoju decu često dovode vrsni, čak i profesionalni plivači. Kažu, rođena deca neće da ih slušaju tako dobro kao što slušaju Milinu. I ona sama, verovatno iz istog razloga, tvrdi da će, kad bude imala svoje dete, pustiti da ga neko drugi uči da pliva.

Izvor: Glas Javnosti \ A. Klarić-Žak