Poslanici ~nezajazljivi u privilegijama i previse placeni za nerad

GLAS PITA POSLANIKE : Kako se branite od optužbi da ste nezajažljivi u privilegijama i previše plaćeni za toliki nerad

Sve su to gole laži,skapavamo od posla

Milorad Vučelić, SPS: Opasnu antiparlamentarnu kampanju vodi DS, koja drži sve medije pod kontrolom
Dragan Šormaz, DSS: Takvu sliku "pomogla" je naivnost i bahatost pojedinih poslanika, ali Skupštinu javnost treba da brani
Dušan Petrović, DS: Kad ljudi za poslanike kažu "sram ih bilo", potpuno su u pravu! "Lek" su vanredni izbori i većinski izborni sistem

Nema, valjda, demokratske zemlje u svetu u kojoj je poštovanje parlamenta i parlamentaraca na tako niskim granama kao u Srbiji. Po rejtingu, reklo bi se da je Skupština isto što i katastrofa, pa poslanici "beru" najcrnje kritike i epitete, a kolumnisti ih nazivaju uvredljivim imenima. Običan svet uglavnom kaže - "sram ih bilo" - zbog plata, privilegija, nerada...

A šta kažu "optuženi"

Vladimir Homan: To što Narodna skupština i narodni poslanici imaju nizak rejting, nešto malo iznad Haga, krivi su sami poslanici, zbog svojih diskusija, međusobnih uvreda, lošeg jezika kojim se služe za govornicom... To je jedna strana medalje, na drugoj strani tom rejtingu su kumovali i pojedini mediji, jer ne prođe dan, a da u nekima, posebno u tzv. žutoj štampi, nema napisa u kojima se o Narodnoj skupštini ne govori u veoma lošem kontekstu. Činjenica je da su plate poslanika više od prosečnih u Srbiji, i činjenica je da se u Skupštini mnogo radi.

Đorđe Mamula: Poslanici koji savesno rade, vredno zarađuju svoje plate, a što se tiče optužbe "sram vas bilo", mogu reći samo da nema odbrane za one koji ne rade. A takvih ima, recimo čitava poslanička grupa Demokratske stranke ne dolazi na sednice, mada su prvi na blagajni za plate.

Milorad Vučelić: Ta priča o privilegijama, platama i ostalom, deo je jedne smišljene kampanje koja se istrajno i svakodnevno vodi protiv parlamenta i demokratije. Cilj je da se uništi parlament, da bi se uništila demokratija, a u Srbiji nema demokratije bez parlamenta. Skupština nije samo ono što se vidi da radi ili ne radi, parlament su i odbori.

Dušan Petrović: Ovaj sastav parlamenta je potpuno nelegitiman, sedmoro poslanika nezakonito sedi u Skupštini, a parlamentarna većina postoji tako što se krši ustav i zakon, tako što je Tomislav Nikolić na Administrativnom odboru uz pomoć vladajuće većine promenio volju građana i onda je sasvim prirodno što se u Skupštini dešavaju i druge neprihvatljive stvari. Ovo jedna država u kojoj se ne poštuju elementarna pravila civilizovanog života, i kad ljudi kažu "sram ih bilo", potpuno su u pravu! Lek za tu "boljku" i duboku krizu u Srbije jesu vanredni izbori i uvođenje većinskog izbornog sistema.

Gordana Pop-Lazić: Građani su s pravom nezadovoljni institucijama sistema, ali je činjenica da smo tome i sami doprineli. Mislim ne samo na narodne poslanike, nego i na članove vlade, sudije... jer izgleda da nismo svi dovoljno zreli da ponesemo ozbiljnost funkcija na kojima se nalazimo. Nažalost, mi danas u ovoj našoj mladoj parlamentarnoj demokratiji imamo veliki broj zalutalih ljudi, poslanika koji ne mogu da ponesu odgovornost, tako da nije čudno što građani imaju negativno mišljenje o narodnim poslanicima.

Moram, međutim, da kažem da su toj slici zlonamerno doprineli i mediji, s tim što mislim da to nije delo samih novinara i urednika, već rezultat pritisaka određenih političkih grupa na te medije.

Dragan Šormaz: Poslanici imaju loš tretman u javnosti, što ne zaslužuju, kao neko ko čini instituciju Narodne skupštine. Potrebno je mnogo više uvažavanja javnosti prema poslanicima i Skupštini, jer ako je išta upućeno prema Skupštini, to je kritika. Pohvala, retko kad. A doneli smo više zakona nego ikada u istoriji Srbije, više od 260 zakona u ovom mandatu.

Slažem se da je takvu sliku "pomogla" naivnost, pa i bahatost pojedinih poslanika, ali, u globalu, Skupština kao najvažnija institucija mora da se zaštiti. Nažalost, kreatori javnog mnjenja je ne štite. A kreatori su, to se zna, oni koji drže medije, koji ih kontrolišu. To nisu novinari, nego vlasnici i urednici medija, koji prave takvu atmosferu prema Skupštini.

Nikola Novaković: Svi koji parlament tretiraju kao neku amorfnu masu jako greše, jer ovde sede različiti ljudi i ja se sigurno ne osećam delom te mase. Operisati s takvim ocenama je jako nisko, pa u tome ne bih ni da učestvujem. Uostalom, nisam se ja sam izabrao i trpao da dođem u Skupštinu, mene je neko birao. A što se tiče uvreda, pa narod voli da za svoje poslanike kaže "stoka jedna", jer tako olakša dušu.

Privilegije, da li ih imaju poslanici. Bolje rečeno da li su svesni kako se u Srbiji živi i kako se doživljava svaka "udobnost" narodnih poslanika.

Šormaz: Mi dobro znamo kako se u Srbiji živi, ali mediji namerno krive sliku o radu Skupštine. Na poslednjoj sednici Administrativnog odbora mediji su "izvukli" da se poslanik Zoran Anđelković žalio kako nema erkondišn u kancelariji i ne može da dobije službeno vozilo.

PRAZNA SALA, A JA NIKAD KOD KUĆE

Na pitanje kako spasavati ugled poslanika, Vladimir Homan odgovara:
- Poslanici i političke partije treba da isprave tu sliku tako što će poći od sebe i svog ponašanja. Ovaj saziv je najviše uradio, doneo je 200 i nešto zakona. Možda treba krenuti od promene poslovnika, jer je "prazna sala" nešto što najviše smeta i upada u oči. A što se tiče kako ja lično gledam na pomenute optužbe, mogu reći da mi smetaju. Najviše mi je krivo što sam prvi put, a možda i poslednji put u životu narodni poslanik, a što me ljudi doživljavaju kao nekoga ko je lopov, neradnik. Prošle godine sam u ovoj zgradi proveo više od 200 dana, ćerku takoreći nisam stigao da vidim, a onda me neko naziva lopovom. Ali, šta da radim.

NIJE OVO LEZI LEBE

- Mnogo radimo, ljudi ne znaju da je ovo veoma težak posao, a ne lezi lebe da te jedem - dodaje Šormaz. - Što se tiče plata, nisu astronomske, iste su kao u zemljama u okruženju, čak i u Albaniji. Znači prosečna plata, puta pet. Ja primam 77.000 platu i 30.000 paušal, a uz to mi se plaćaju dnevnice i putni troškovi u danima kad parlament radi. U odnosu na druge poslanike imam najmanja primanja u prošloj godini, tako da mi je porez na dohodak bio samo 6.000 dinara. Svaki dinar koji sam primio, bio je po zakonu. Nisam član nijednog upravnog odbora, mada bih imao pravo. Ali sam odbio.

NE VALJA "PRINUDNA PUBLIKA"

Đorđe Mamula se ne slaže s ocenama kako građanima smeta prazna skupštinska sala.
- Tako je u većini parlamenata u Evropi, a mnoge sam lično posetio. Ne valja ni imati "prinudnu publiku" pa da govornik pomisli kako je mnogo važno i značajno sve ono što govori.
A rezultati istraživanja javnog mnjenja su, prema njegovom mišljenju, potpuno sporni, jer kako je to moguće kad DSS, kao što se vidi, pobeđuje na lokalnim izborima.



A svi vrlo dobro znamo da je pričao o instituciji potpredsednika Skupštine Srbije i o situaciji u kojoj se našao. Naravno, i poslanici su često krivi za takvu sliku u javnosti, jer se neprecizno i neoprezno izražavaju u prisustvu medija. Narodna skupština smeta samo onima koji žele da svu vlast drže u svojim rukama, i javnost treba da je brani.

Homan: Ima ih koji ne zarade platu i koji zloupotrebe neka prava koja im država daje. Uprkos pooštrenim pravilima o nadoknadama troškova, neki verovatno nalaze rupu u propisu, ali ne dešava se to samo poslanicima, nego i običnim građanima. Mnogo radim, po ceo dan sam ovde, a uslovi su veoma loši i nadam se da ćemo se uskoro preseliti u zgradu savezne skupštine, daj bože. A drugo, sednice se prenose na televiziji, što predstavnici SRS-a koriste za besplatnu reklamu i pričaju sve i svašta, i to je stvarno teško slušati. Ne mogu da kažem da svi poslanici mnogo rade, imate poslaničku grupu koja nije u Skupštini od oktobra, a primaju plate.

Mamula: Nemamo privilegije. Što se primanja tiče, ona su manja nego u bankama, lokalnoj samoupravi... Žao mi je što se u Srbiji teško živi, i ja imam nezaposlene u porodici, imam izbeglice u kući, a što se mojih primanja tiče, znate, ja sam advokat i uvek sam pristojno zarađivao

Vučelić: Mnogo radimo, tako da je pitanje da li smo preplaćeni. Ako vam ja kažem da sam, recimo, u Ustavnoj potkomisiji do sada proveo 50 sati, što niko nije video i koja nema nekih naročitih rezultata, onda bi to, možda, nekome bilo čudno. Ili, na stotine sati proveo sam na 60 sednica Odbora za privatizaciju i saslušao 250-300 slučajeva, što se ne vidi, a ne spadam baš u one hiperaktivne poslanike.

Pop Lazić: Naši poslanici ne uživaju nikakve privilegije veće od standarda koji postoje u svetu. Naprotiv, smatram da radimo u mnogo gorim uslovima nego poslanici u razvijenim i manje razvijenim zemljama. Za kvalitetniji rad Skupštini nedostaje pomoć stručnjaka jer, evo, na 82 poslanika SRS imamo samo jednog savetnika sa visokom stručnom spremom. Rad poslanika se ne odvija samo u ovoj skupštinskoj sali, nego i u pripremi sednica, materijala, amandmana, praćenju određenih oblasti.., ukoliko želite da argumentovano nastupate poznavajući neku oblast. A ako hoćete da se bavimo samo političkim ocenama, floskulama, političkim prepirkama i igrama, onda to možete i bez ikakvih priprema. Ja se trudim da moje diskusije budu koliko-toliko stručne i potkovane argumentima, a za to je potrebno da proučim mnogo materijala, da pročitam mnogo knjiga, da pratim određene oblasti...

Žalim što smo zapali u ovakvu situaciju, jer se i ja i moja politička partija trudimo da povratimo ugled koji je veoma poljuljan, pre svega parlamentu.
Može li ocena o radu Skupštine i narodnih poslanika da se promeni? Da li treba menjati poslovnik, ili smanjiti broj poslanika?

JEFTINIJI SMO OD SVIH

Dragan Šormaz smatra da je sasvim u redu predlog Hranislava Perića (SPS) da se u budući zakon o Narodnoj skupštini unese odredba po kojoj bi poslanik imao pravo na penziju u visini od 80 odsto svoje poslaničke plate, pod uslovom da je bio biran u dva mandata.
- Ne znam koliko je poznato, ali zastupnik u hrvatskom Saboru ima pravo na poslaničku penziju ako je proveo na toj funkciji samo jedan minut. Čim dobije mandat, odmah može da ga vrati, ali je stekao penziju. Skupština Srbije je jedna od najjeftinijih, ako ne i najjeftiniji parlament u Evropi. I u okruženju.



Homan: Možda, ali podsećam vas da je bio loš rejting i pre novog poslovnika, kada je bila puna sala.
Vučelić: Slika o radu Skupštine će se teško menjati, jer se s tim teško može boriti. U pitanju je interes jedne stranke, DS, koja to forsira i razara, a ona drži medije pod svojom kontrolom.

Bio sam protiv tih promena u Poslovniku. Meni je ovo treći saziv i do sada je u svakom trenutku u sali moralo da bude prisutno 126 poslanika. Što se tiče broja poslanika, 250 nije smišljeno slučajno i ofrlje, nego za većinski sistem i da bi Srbija bila regionalno zastupljena. U proporcionalnom sistemu može biti manje.

Mamula: Podržao bih smanjenje broja poslanika, ukoliko bi se o tome dogovorili u Ustavnom odboru, a optimalan broj bi mogao da bude 180 poslanika, pod uslovom i da je taj procenat i u zemljama u Evropi.

Pop Lazić: To je teško, jer su lošoj slici parlamenta zlonamerno doprineli i mediji, s tim što mislim da to nije delo samih novinara i urednika, već rezultat pritisaka određenih političkih grupa na medije. Cilj im je da građane demotivišu da na nekim budućim izborima uopšte izađu na glasanje. Šalju im poruku kako izbori, u stvari, znače samo slanje nekih novih 250 ljudi u Skupštinu radi ličnih privilegija.

Šormaz: U odnosu na druge zemlje, možda bi moglo da nas bude 200, ali ta razlika od 50 ljudi ne opterećuje toliko budžet jedne države, već javna potrošnja u drugim sektorima. Recimo, švedska država ima daleko manji i siromašniji vozni park od naše... Poslanika bi, znači, moglo da bude nešto manje, ali je to ustavna materija i videćemo kakvo će biti rešenje.

Izvor: Glas Javnosti \ Milica Dapčević: