Nesvesno su prikazali neke stvari. Na primer, tutor Asrons loži kamin a onda prikažu njih dvojicu u štićenikovoj sobi u kojoj bolestan i uvijen sedi na stolici. Tutor koji ga je obišao brzo je pobegao od hladnoće jer soba se ne greje. Poživeo bi duže da nije živeo kao pas.

  A što se Indije tiče bojim se da se ne okliznem i završim na terenu mentalnih alhemičara. U vedskim zapisima su takođe našli neke cifre koje se našle primenu tek posle Ajnštajna u ovom našem modernom dobu. Baš kao što su primenu našle cifre na kraju filma kad je kosmos sa svojim crnim rupama odgovorio.

  Mogli su da snime mini seriju koja bi temeljnije proučila Ramanudžanov život.

Najprostije je pogledati gde je on bio dok nije upoznao tog indijca...

I iz zahvalnosti prema njemu ne u smislu da mu je dao da zivi na zapadu...ili iz nekih materjalnih motiva...

Nego zato sto mu je omogucio da se bavi onim sto voli i sto mu je strast...

On ga nikad nije ostavio...a mogo je...jel su svi i onako znali da je to sve njegova zasluga...

O tome govori i to da mnoge od teorija ni danas nisu razjasnjene...

Uopste u nauci...najveca dostignuca...su otkrivena potpuno slucajno...slucajnost je jezik prirode...jezik savrsenstva...

Slicna je istorija i sa ajnstajnom...gde je mileva prakticno matematicki prala njegove koncepte...

Inace sa prakticne strane...to nema nikakvu vrednost...prvo to je u dobrom delu samoprojekcija...

Isto kao i sa hokingom...crne rupe...paralelni svetovi...tacke singulariteta...sad mu je zadnja samoprojekcija vestacka inteligencija...sto je eonima daleko...

I ova budalastina sa vremenom starenjem i ostalim glupostima...

Sve ce to istorija osuditi...

Drugo to je nedokazivo...i oni sve to odlicno znaju...

https://www.youtube.com/watch?v=dl2qObVlGMA

  Ako znaš engleski odgledaj ovaj dokumentarac koji se davao na RTS-u pre nekoliko godina. Sama radnja više liči na scenario za neki dobar film a ne na priču iz života. Videćeš kako je Arhimed između ostalog došao do broja pi čiju primenu nije znao. Da je duže poživeo možda bi i našao svrhu on ili neki genijalac posle njega da je kojim slučajem naišao ranije na ovu knjigu koju je od uništenja spasilo samo to što je pisana na pergamentu. Nije sve počelo od Njutna i njemu sličnih, na to se odnosio moj komentar.

  A sad o odnosu profesora Hardija (tutora) i štićenika. Film i biografija se razlikuju u mnogo čemu. U filmu je Ramamundžan samouki mladunac koji napočetku dobija posao a kasnije i preporuku od britanca kod koga je radio. U biografiji piše nešto sasvim drugo, daleko je on bio nekog anonimusa u svom gradu. Čak mislim da se za tih mesec dana između slanja pisma i poruke Hardi preko svojih veza raspitivao u Indiji o onom ko mu je pisao.

  Po dolasku i tokom šlolovanja tutor nije brinuo niti se zauzimao za štićenika. Najbolji prmer je profesor rasista koji mu je predavao kao i njegovi đaci koji su ga pretukli. Zapadno društvo je do svoje srži rasističko što se da videti po profesoru i đacima koje je vaspitao. Hardi nije čak znao ni da je štićenik oženjen, zauzeo se za njega tek kad je video da njegove teorije i brojke koje ih potvrđuju imaju primenu a to je bilo pred kraj školovanja posle koga je štićenik mogao da ode i da zaboravi na njega i na Kembridž. Zbog toga je unapređen, to je bio dobar način da ga zadrže.

 

Dobar film.
Hvala vama dvojici na preporuci.