Bavljenje sportom i u ranom detinjstvu korisno za zdravlje
Na treninge od šeste godine

Iako roditelji znaju da je bavljenje sportom u ranom detinjstvu veoma korisno i za fizičko i za psihičko zdravlje, mnogi imaju razne sumnje i pitanja kada je reč o uključivanju njihovih mališana u organizovane sportske aktivnosti. Ako i vas muče nedoumice vezane za ovu temu, pogledajte kakve ideje zastupaju neki američki stručnjaci.

* Po mišljenju članova Američkog pedijatrijskog društva, ukoliko je u pitanju timski sport, dete ne treba da počne s treniranjem pre nego što napuni šest godina. Osim toga, poželjno je da roditelji uzmu u obzir njegovu težinu, građu i emotivnu zrelost, i da ga podstaknu da učestvuje u donošenju odluke. Ono ne sme da bude "gurnuto" u nešto čemu nije doraslo ni fizički ni emotivno, a s druge strane, ako ima ogromno interesovanje za određeni sport, treba mu dozvoliti da se njim bavi i pre šeste godine.

* Eksperti s Mejo klinike sugerišu da se pri izboru sporta vodi računa o sledećim stvarima: o detetovoj fizičkoj i psihičkoj zrelosti, o tome koliki se naglasak stavlja na doprinos pobedi u igri, o kvalitetu programa i trenera, o ponašanju gledalaca, riziku od povreda, i neophodnoj opremi i njenoj ceni.

* Povodom često postavljanog pitanja da li je u redu da dečaci i devojčice budu u istom timu, iz pomenutog pedijatrijskog društva poručuju da u tome nema ničeg lošeg dok su deca mlađa od 12 godina. Posle toga, dečaci postaju krupniji i snažniji od svojih drugarica, i nije ni bezbedno ni fer da se s njima i dalje nadmeću.

* Rizik od povreda postoji u svakoj fizičkoj aktivnosti. Ali ako dete koristi sve što spada u zaštitnu opremu, ako se propisno zagreva, pije dosta tečnosti, i njegove treninge nadgledaju oni kojima je to posao, rizik se znatno smanjuje. Uostalom, povrede do kojih dolazi u većini sportova spadaju u benigne - to su uglavnom iščašenja i nategnuća.

Šanse za povredu zavise i od stepena međusobnog dodirivanja u pojedinim sportskim disciplinama. Američko lekarsko društvo skreće pažnju na to da je rizik od ozbiljnih povreda najveći u ragbiju, da je osrednji u fudbalu i košarci, a da je najmanji u sportovima kao što su gimnastika i trčanje.

* Deteov stres, zbog pritiska da se postigne pobeda, može da se spreči. Bilo bi dobro da svaki roditelj igru svog deteta meri naporom koji je ono uložilo i njegovim ličnim ciljevima. Da mu ukaže na pozitivne aspekte njegovog nastupa, i da ga nagradi za trud, nezavisno od ishoda utakmice.

"Pokažite uzbuđenje zbog svega što se događa. Nađite bilo šta čime ćete ohrabriti svog mališana", savetuje Donald Šifrin, profesor pedijatrije na Vašingtonskom medicinskom fakultetu u Sijetlu. Ali insistiranje na pobedi ima i dobre strane. Ono može da "naoruža" dete onim sposobnostima koje će mu kasnije pomagati da prevaziđe teške situacije.

* Šifrin ima odgovor i na to šta treba da uradite ako vaše mezimče iznenada objavi da odustaje od sporta. Počnite da skupljate informacije, kaže on. Saznajte da li se na treninzima i tokom mečeva oseća kao "smetalo", da li je pod stresom i frustrirano, ili se ne slaže sa drugovima iz tima. Shvatite ga ozbiljno, ali mu ipak recite da se istrajavanje ponekad isplati.

Međutim, ako procenite da bi mu ostanak naneo više štete nego koristi, razmislite o tome da mu predložite da promeni sport, ili da ga zameni nečim što mu je zabavnije, lakše, i više odgovara njegovom temperamentu. Na kraju krajeva, nije svako rođen niti želi da jednog dana postane sportski profesionalac.
Prevela S. Prokić