Barselona, bokerija za dušu :: Turizam ~ Putovanja ~ Avanture

SAGRADA familija, Park Guelj, Pedrera i Kasa Batljo, „Nou Kamp“ i - Bokerija. Tako bi izgledao spisak „Top 5“ mesta koje svaki turista treba da poseti u Barseloni.

SAGRADA familija, Park Guelj, Pedrera i Kasa Batljo, „Nou Kamp“ i - Bokerija. Tako bi izgledao spisak „Top 5“ mesta koje svaki turista treba da poseti u Barseloni. Prva tri mesta vezana su za ime genijalnog arhitekte Andonija Gaudija, četvrti je impresivni fudbalski stadion Barselone sa klupskim muzejom koji je najposećeniji u celoj Kataloniji i „šije“ čak Pikasa i Dalija (u Figerasu) a peto nezaobilazno mesto je - pijaca! Doduše, ne bilo koja, ni bilo kakva... Kao što Katalonci vole da kažu da je Barselona „više od jednog kluba“, tako bi za Bokeriju moglo da se kaže da je „više od jedne pijace“.

Smeštena na čuvenom šetalištu „Ramblas“ (reč „rambla“ označava ulicu koja ima šetalište za pešake u sredini, dok po bočnima stranama ide saobraćaj u jednoj koloni) koje od glavnog gradskog trga, Plasa Katalunje, vodi ka luci i spomeniku Kolombu, Bokerija je nezaobilazna. Tokom celog dana vlada ogromna gužva i galama koju podjednako prave kupci, prodavci i mnogobrojni turisti. Najglasniji su prodavci, ili bolje rečeno prodavačice, koje samo ako zastanete kreću u akciju. Svaka žena je „guapa“ (lepa, zgodna), svaki muškarac „guapo“ ili „karinjo“ (dragi), odmah se prelazi na „ti“, komunikacija je više nego direktna...

Reklamiranje „najbolje robe“ je sastavni deo posla, ali najbolja reklama onoga što se prodaje je - izgled. Kada bi se „jelo očima“, svi posetioci izašli bi odavde pretovarenih stomaka, jer sve što je izloženo izgleda fantastično. Sve je tako uredno, čisto, pregledno, kao u nekoj apoteci. Ovde nema „bofla“, prodaje se samo prvoklasna roba, ali i cene su prvoklasne. Recimo, jagode veličine omanjih jabuka prodavale su se prošle subote za 7 evra po kologramu. Doduše, ima „caka“ koje valja znati, cene na tezgama u centralnom delu pijace više su od onih koje nisu na tako atraktivnom mestu. Ima više od 1.000 „tezgi“, neke pripadaju pojedinim porodicama i po nekoliko vekova. Jedna cvećarka na ulazu u Bokeriju reče nam da njena familija prodaje cveće od 1885. godine...

Narod više gleda nego što kupuje, turisti neumorno „škljocaju“ svojim digitalnim kamerama, a ako se umore od šetnje čeka ih nekoliko barova u kojima mogu da se odmore i okrepe. Prodavci nude pripremljene sokove od svih vrsta voća, vaše je samo da pružite evro i dobijete čašu soka koji želite. Takođe se prodaje iseckano voće, sa zabodenom kašičicom ili viljuškom, spremno za konzumiranje.

Bokerija živi intenzivno od jutra do večeri, svaki dan osim nedelje. Već osam vekova traje stalna izložba hrane.

OD 13. VEKA

PRVI pisani dokumenti o Bokeriji datiraju iz 1217. godine. Prodavali su se uglavnom meso i riba s obzirom na to da je more udaljeno svega nekoliko stotina metara. Trajala je i razvijala se vekovima, ali je „bum“ doživela u 20. veku. Godine 1914. pijaca je dobila metalni krov i otad počinje „moderna era“ koja je dovela do fantastične ponude i njene svetske reputacije. Ima svega, od svih znanih i neznanih vrsta voća, preko neverovatne ponude koštunjavih plodova, ogromnog asortimana ribe i morskih plodova do čuvenog „hamona“ (pršute) i svih vrsta mesa, uključujući i divljač.

Izvor: B92