Oštri zubići

U priobalju tropskih i suptropskih mora živi riba grabljivica o kojoj danas, posle više od dva veka otkako je otkrivena, ne znamo mnogo. U pitanju je velika barakuda. Prve podatke o barakudi zabeležio je Johan Volbaum 1792. godine. Njeno ime na latinskom jeziku označava ribu nalik na šilo.

Ova grabljivica najčešće se može pronaći uz zapadne obale Atlantskog okeana, od Masačusetsa do Brazila. Ima je u manjem broju i u Meksičkom zalivu, Karipskom moru, uz istočne obale Atlantika, u delovima Indijskog i Tihog okeana i u Crvenom moru. Velika barakuda pliva oko koralnih grebena blizu obala, krije se u morskoj travi i među korenjem mangrova, a ponekad izađe i na otvoreno more. Živi uglavnom blizu površine, mada se može pronaći i na dubinama od sto metara. Odrasle barakude najčešće su usamljenici, ali se okupljaju i u manje grupe. Mladunci plivaju u jatima od po nekoliko hiljada da bi se zaštitili od grabljivaca.

Telo barakude je vitko i vretenasto, što joj omogućava da pliva brzinom od čak 58 kilometara na čas. Vrh glave između očiju je skoro ravan. Odrasla barakuda ima braonkasta ili sivoplava leđa, zelenkastosrebrne bokove i beo stomak. Mladunci mogu da menjaju boju kako bi se prilagodili okolini i sakrili od grabljivica. Ne bokovima imaju tamnu prugu, koja se, kada porastu, pretvara u pege.

Barakudini zubi su oštri kao žileti i ima ih dve vrste. Trouglasti s oštrim ivicama kidaju meso s plena. Dugi zubi nalik na igle uvlače se u rupe na suprotnoj vilici, omogućavajući ribi da zatvori usta. Plen gotovo da nema izgleda da pobegne. Velika barakuda može dostići dužinu od metar i po i težinu od 40 kilograma. Najveći uhvaćeni primerak bio je dug dva metra i težak 50 kilograma. Pošto nema pouzdanih podataka, veruje se da ova riba živi bar 14 godina.

Iako često prati ronioce, barakuda retko napada čoveka. Do napada obično dolazi kada pokuša da ukrade ribu od ronilaca koji ih love kopljem ili kada joj se od srebrnastog odsjaja ronilačkog noža učini da je riba.

ima je i u jadranskom moru , ne mnogo ,ali ima