Američki diktat virtuelnoj državi


Evropske “banana republike”

Piše:A. Palić
Da li živimo u virtuelnoj državi Srbiji? Nazivom “banana republike” decenijama su podrugljivo etiketirane mnoge latinoameričke i karipske zemlje, koje su pod dirketnom kontrolom SAD. Ipak, raspadom Istočnog bloka, i u Evropi je stvoren veliki broj malih, ekonomski i vojno zavisnih država, koje poseduju samo virtuelni suverenitet.
Događaji iz bliske prošlosti jasno ukazuju da je Srbija zaista jedna od tih “banana republika”, prividno samostalna država bez suvereniteta, koja uglavnom može da se pohvali sa ceremonijalnom i ritualnom državnošću.
Srbija, nažalost, poslednjih godina svoju stvarnu političku slabost skriva uniformisanim političkim kičem i formalnom demokratijom zapadnog tipa. Pravu moć, baš kao i u ostalim republikama bivše Jugoslavije poseduje uski sloj političko-tajkunsko-mafijaških klanova, strane kompanije i “međunarodna zajednica”, predvođena SAD, Velikom Britanijom, njihovim ambasadama i tajnim službama.
Epitet “banana republike” Srbija ispunjava i po broju nezaposlenih, slaboj nacionalnoj valuti, ali i po količini kriminala. Praksa je da se bogatstvo kvazi-država rasproda u bescenje međunarodnim korporacijama i tajkunima, što nije sudbina samo Srbije i jugoslovenskih “nacionalnih tvorevina”, već i svih zemalja Istočne Evrope. Ako se narod negde i pobuni protiv ovakvog scenarija, vladajući slojevi uvek imaju nekoliko karata u rukavu za umirenje ili preusmeravanje pažnje masa, kao što je nacionalizam, religijske razlike, itd.
Vidljivo je da je bilo kakva samostalna politika Srbije veštačka tvorevina. Iluzija političkog delovanja se održava, ali sve dok se ono ne kosi sa interesima velikih gospodara. Takođe, vojska Srbije je svedena na protokolarne brigade neke južnoameričke državice. Ovakvu sudbinu su doživele armije i drugih država, koje su tako oslabljene i zavisne, stavljene pred svršen čin – učlanjenje u NATO pakt.
Situacija je takva, da je posle raspada Istočnog bloka, Amerika odlučila da recept “banana republike” iz Južne Amerike i Afrike, primeni i u Evropi. To je postalo oprobano sredstvo kontrole u Istočnoj Evropi, Balkanu i nad bivšim članicama Sojvetskog Saveza, iako od koga nisu izuzete ni pojedine zapadnoevropske države.
U knjizi dr Džona Kolomana “Komitet 300”, navodi se da su SAD u bivšim komunističkim državama u Evropi instalirali i pomagali “baršunstu revoluciju, koje su odrađene po tipičnom obrascu američkog izbornog inženjeringa, a sve sa ciljem stvaranja što više manjih i podobnih država. Kao klasičan primer za to, ističe se Srbija, kao i da se recept iz Beograda primenio u “narandžastoj revoluciji” u Ukrajini i Gruziji.
Koliki je uticaj stranog faktora u Srbiji, možda najbolje pokazuje izjava dugogodišnjeg dopisnika “Njujork tajmsa” iz Beograda Dejvida Bajdnera, koji je pojedine zapadne diplomate, zbog njihovog ponašanja, nazvao “prokonzulima” uporedivši ih sa starorimskim vlastodršcima u zabačenim delovima imperije, koji su imali praktično neograničenu vlast u pokorenim oblastima.
Javna je tajna da svaki američki ambasador utiče na stanje u Srbiji i preko privredne komore SAD, ali i preko Kluba privrednika. Sumnja se i da svi ambasadori od 2000. godine, pa do danas imaju kontrolu u odnosu na BIA i VBA.
Njihov uticaj ispoljava se u nekoliko pravca. Mešaju se i u ekonomsku sferu forsirajući određene privatizacije, a angažovani su i u reformi Vojske Srbije. Vilijam Montgomeri je tako imao snažan uticaj u smirivanju situacije na jugu Srbije 2001, u privatizaciji „Sartida“, ali i proboju „Filipa Morisa“ na srpsko tržište. U sličnom stilu je nastavio i njegov naslednik Majkl Polt.
Svi su zaboravili na javne kritike pokojnog premijera Zorana Đinđića koji je ukazivao kako se njegovi članovi vlade na svaki poziv prosto utkruju koji će pre i kod kog stranog diplomate otići na ručak, zaboravljajući na funkciju koju obavljaju i na interese države koju predstavljaju.
Da ne govorimo o izjavama bivšeg nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, koji je Srbima poručio da u Evropsku uniju neće ući sve dok ne priznaju nezavisnost Kosova. Isti Cobel je svojevremeno i lobirao da nemačka televizija RTL dobije nacionalnu frekvenciju u Srbiji. Kad je RTL ispao iz igre, Cobel je oštro kritikovao državne organe.
Pojedini američki novinari su otkrili dokumenta iz sedamdesetih godina prošlog veka, u kojima se predviđa raspad Jugoslavije na što više malih država, koje bi ubrzo potpale pod utica Zapadnog bloka.
Tezu da je Kosovo izgubljeno još 1999. godine, prvi su u Beogradu lansirali bivši američki, britanski i nemački ambasadori, a tek za njima su to počeli da je ponavljaju i lideri nekih stranaka.
Kada bi se stanovnicima “banana država“ otvoreno reklo „demokratija više ne važi, vi ne živite u tom sistemu”, verovatno bi se pokrenuli protesti i revolucija protiv „okupatora”. Ovako, iza paravana virtuelnog pojma demokratija, reči koju svi vole da čuju, odvija se tiha okupacija od novog svetskog poretka. Drugim rečima, glasajte za koga hoćete, realnost je da će svaka politička opcija da se „pokloni gazdi”, bili oni levičari ili desničari. Građani imaju samo prividan izbor glasanja i dnevnu zabavu dok prate političko “nadmetanje” stranaka.
Kontrola velikih prema malima je uvek postojala, samo što se danas ona radi vrlo sofisticiranim i sinhronizovanim potezima.
Ako neka marionetska stranka u „banana republici” treba da popravi poljuljani imidž u narodu, ona samo malo zaoštri retoriku, odigra na nacionalnu kartu, povuče određene poteze zarad prikupljanja poena na domaćoj političkoj sceni, iako u stvarnosti ti potezi nemaju nikakvu težinu. Scenario koji je u prethodnom periodu više puta viđen u Srbiji.
Mnogi smatraju i da tajne službe u Srbiji više ne postoje, odnosno da i dalje funkcionišu, ali da isključivo rade za strane obaveštajne službe, a najviše za englesku!
Okupacija Kosova i Metohije i protivpravno priznavanje njene nezavisnosti od strane vodećih svetskih sila, krojenje vlade u režiji stranih ambasadora, nametanje misije EULEKS u južnoj srpskoj pokrajini (korak ka pravcu našeg konačnog prihvatanja ”nove realnosti”), sve jači lobi za „Republiku Vojvodinu“...
Ovo je samo deo nametnutih „rešenja“ za Srbiju, koja ni jedna suverena i samostalna država ne bi prihvatila. Primera ima još dosta. Kada god je u interesu stranim kompanijama, one lako u parlamentu Srbije mogu da lobiraju za svoje ekonomske interese. Spisak zahteva, koje je neophodno ispuniti za članstvo u EU se sigurno neće završiti hapšenjem Ratka Mladića. Neće se završiti ni eventualnim priznavanjem države Kosovo, već će se proširiti na odustajanje od zahteva za mišljenjem Međunarodnog suda o samoproglašenju nezavisnosti Kosmeta, na davanje separatnog prava Vojvodini, a možda će ići i na smanjenje ekonomskih odnosa s Rusijom, pri čemu se ne isključuje i da projekat Južni toki može biti postavljen kao uslov.
Koliko je Srbija danas nemoćna kao država možda najbolje pokazuje slučaj mladog košarkaša Miladina Kovačevića. U pravnim krugovima sve češče se čuju priče o donošenju neke vrste „ledž specijalisa“, sa kojim bi naša država, mimo Ustava, mogla da isporuči Kovačevića Sjedinjenim Američkim Državama, a sve na žestoko insistiranje Hilari Klinton!
Kada je euforija zbog dobijanja nacionalnih država splasnula među bivšim jugoslovenskim narodima (kao i onim sa teritorije SSSR), mnogi su shvatili da zapravo suverenu državu i slobodu nisu nikada ni dobili. Koliko god je bivša Jugoslavija bila nepravedna prema nekima, u njoj smo i sa njom svi bili veliki, a danas smo svi podjednako mali, podložni stranim pritiscima, ucenama, pretnjama, pa i ratovima...
Da su zemlje bivše SFRJ postale “banana republike” i svojevrsni “šoping molovi” u kojima zapadne firme plasiraju svoju robu, pokazuje i podatak da su države naslednice 6,5 puta zaduženije nego Jugoslavija početkom devedesetih godina prošlog veka! Spoljni dug SFRJ iznosio je nekada 14,6, a danas eks-jugoslovenske državice duguju gotovo 100 milijardi evra (tačnije 96), sa tendencijom rasta.

HRVATSKA
Potčinjena Briselu i Vašingtonu
Sudbinu Srbije dele i ostale bivše jugoslovenske republike. Kakva je država Crna Gora, ako je nedavno otkriveno da policija u Podgorici u svom voznom parku ima nekoliko službenih automobila koji se nalaze na interpolovoj listi ukradenih vozila! Šta tek reći za BiH, s obzirom na to da je otkriveno kako su za vreme mirovne misije, francuske vojne trupe u nekoliko bosanskih jezera (Buško, Ramsko, Jablaničko) odlagale radioaktivni otpad!
Sve je izašlo na videlo kada je bivši pripadnik bezbednosno-informativne službe rekao kako se otpad dovozio do crnogorske luke Bar brodovima, a nakon toga u mesto Stolac u BiH, gde su kontamirane kontejnere betonirali i bacali u jezera. Ceo proces transfera realizovan je pod budnim okom vojnih jedinica.
Iako su obaveštajne službe znale za ceo slučaj, dovoženje otpada nije se prekinulo pod objašnjenjem da "službe BiH nezakonito prate pripadnike IFOR-a i SFOR-a".
Iako su u manjini, i u Hrvatskoj je mnogima postalo jasno da su u Jugoslaviji bili mnogo više slobodniji i „svoji na svome”, nego što će ikada biti kao (ne)zavisna državica. Želeli su da se otarase „diktata iz Beograda”. To su i uspeli, ali su zato dobili diktate iz Brisela i Vašingtona.
Posle Sojvetskog gazde, bivše države Istočnog bloka su dobile novog američkog šefa, koji na njihovim teritorijama otvara vojne baze, raketne štitove za odbranu SAD...

GUGAŠVILI
Gruzija je američka kolonija
Premijer Rusije Vladimir Putin još 2005. godine javno je kritikovao „međunarodni pritisak” na mnoge evropske zemlje, koji je doveo do stvaranja „banana republika”.
"Međunarodni pritisak na reforme u zemljama na prostoru SSSR-a dovedi do stvaranja haotičnih banana-republika. Mislim da su SAD i zapadne zemlje pogrešile u podržavanju nevladinih organizacija i organizovanju mnogih drugih misija u zemljama kao što su Ukrajina” rekao je Putin. za sprovođenje promena tokom prošlogodišnje smene vlasti u Ukrajini", kaže Putin za Tajms.
I bivši gruzijski premijer Besarion Gugušvili ocenio je da je njegova domovina "banana-republika" Sjedinjenih Američkih Država.
"Gruzija je ekonomski, politički i socijalno zavisna od Zapada", kazao je Gugašvili koji je bio premijer 1991. godine.
Gugašvili je naglasio da svako u Gruziji zna da svi članovi vlade dobijaju novac od američkog milijardera Džordža Soroša, zato što je zapad prepoznao značaj ove zemlje za tranzit nafte i drugih sirovina iz centralne Azije.
Ono što je posebno interesantno, Gugašvili je nekoliko meseci pre izbijanja ratnih sukoba u Južnoj Osetiji predvideo da će doći do nestabilnosti.
"Strahujem da će doći do rata i to još u toku ove godine", istakao je Gugušvili početkom 2008, dodajući da će inicijativa za takav razvoj događaja poteći najverovatnije od predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija i Zapada.
Gruzija, po Gugušviliju, sada raspolaže oružanim snagama koje je SAD i Zapad moderno opremio, sa oko 30.000 vojnika koji su se oprobali u borbama u Iraku i Avganistanu.
Posebno je interesantan podatak da su i predsednik Gruzije Sakašvili i prvi čovek Ukrajine Viktor Juščenko oženjeni Amerikankama.


izvor:revija92.rs

А не, ми нисмо банана држава. За то, ипак, треба да имамо обележја државе...

Stvarno, mnogo je bolje bilo ono kad nismo bili banana država 1992-2000.

Prosto si mogao da osetiš ukus slobode dok trčiš u sklonište od "šizele."

Наравно, за то смо ми криви?

Ma, banana drzave su zakon!
Za majmune

u evropi su banana drzave sve drzave osim engleske,francuske,nemacke i italije....mada,i one su banana drzave u odnosu na sad

svedska, danska, finska, norveska, linhestajn, monako, svajcarska, holandija pa i austrija ne bih rekao da su banane u odnosu na ove gore navedene

To bi ti hteo da je tako... ali nije.

У праву си. У Европи је и Русија, која свакако није банана-држава. 

jeste tako...a sta bih ja zeleo...bolje da ne napisem