U restoranu Ričarda Vilriha u Torontu i dan-danas se proizvodi i prodaje „balkanska kobasica“, koju je pre pet godina prvi put napravio Slobodan Petrović, zvani Coba, mesar iz Velikog Orašja koji radi u Budvi.

- Zapravo je reč o srpskoj kobasici koja se pravi po oprobanoj recepturi, ali je moj tadašnji gazda i šef, gospodin Vilrih, smatrao da je drugi naziv marketinški bolji potez - kaže Petrović. - Radio sam kod njega tri godine i primetio da u toj multietničkoj sredini svaki narod ima svoj originalni proizvod, osim nas koji smo poreklom iz Srbije. Od junećeg i svinjskog mesa, sirove slanine i začina poput kima, korijandera i belog luka, napravio sam proizvod koji se odmah dopao kako gazdi, tako i gostima restorana.

Slobodan već tri godine ne živi u Kanadi, ali se „njegov izum“ i dalje proizvodi i dobro prodaje u dalekom Torontu.

- Kanada mi je ostala u lepom sećanju. Vratio sam se zbog porodice bez koje nisam mogao, ali sam oduševljen profesionalnošću tamošnjih ljudi - priča Slobodan koji je u dalekoj zemlji savladao i inostrane specijalitete. Jedan od njih je tibetanska krvavica, koja se pravi od mesa tibetanskog govečeta i krvi. Takođe, gurmani u Torontu tražili su često i gjumu - meso sušeno na promaji, koje se osuši za svega nekoliko dana i jede sirovo, bez ikakve obrade.

Slobodanove srpske proizvode najviše je voleo njegov prijatelj Jova, vijetnamski ratni veteran, rodom iz Šumadije.

- Pošto je bio američki državljanin, služio je vojsku u američkoj mornarici i sticajem okolnosti preživeo vijetnamski rat. Starost je proveo u Kanadi, teško bolestan. Uprkos tome, imao je vedar duh i nije se odricao dobrog zalogaja. Kada je čuo da u Ričardovom restoranu služe domaće kobasice, njegovoj sreći nije bilo kraja-priseća se mesar Slobodan.

Izvor: Glas Javnosti

Svi imaju svoje samo mi Srbi vjecito kuburimo kao i na olimpijadi svi imaju svoje prezentacije samo mi ne

Zasto ?
ZAr je nekom potrebno odgovarati na to .