Srbi su željeni da se Jugoslavija održi  ali su drugima nijekali njihova prava da iz nje izađu.
Koji su razlozi da ja "celi svet " protiv Srbije.Nisam imao taj osjećaj kod događanja iz početka devedesetih.Baš suprotno ti veliki igrači koje navodiš baš su se zalagali za očuvanje Jugoslavije.

Niko nije imao pravo da izadje iz SFRJ, jel' da ga je imao izasao bi iz nje '74-te.
Celi svet protiv Srbije ?? Koji celi svet ? Kako "protiv Srbije" ? Vlade nekih Zemalja su za tebe "Celi svet" ?
Sigurno si hteo da kazes protiv Srba, posto priznanje Hrvatske nema nikakve veze sa Srbijom.
Ko se zalagao za ocuvanje SFRJ ? ti koji su orkestrirali otcepljenje i odmah priznali Sloveniju, pa zatim sve ostalo ?
Cudan nacin da se izrazi zalaganje za ocuvanje SFRJ 

Ова тема све више поприма политички ток, а мислим да овде томе није место...

Хајде мало приђите теми са социолошког, философског аспекта...ако је могуће...

Eto, odmah progovori moderator u njemu 

A ti to iz iskustva ...  Kus more, ne gadi temu. 

 

Prestajem sa ofom ovog momenta 

NAs novajlija "I-feel-YU" je ocigledno osetljiv na teme raspada nase nam bivse i nikada( ne) prezaljene domovine.

Ali upravo je ona primer koliko su narodi koji su u njoj ziveli bili i ostali mali i spiritualno nedorasli da se bave velikim problemima sveta oko njih. Dok je Brozova iluzija drzava zemlju seljaka i radnika na okupu svi su bili srecni. Kada je Carobnjak iz Oz-a otosaokod velikog Manitua transformacija iz velike cvetne baste u pakao na Balkanu se desila preko noci. Nema tu jevreja i engleza i Janka i MArka. Krivce treba potraziti u ogledalu - tamo su svi odgovori ali to zahteva napor i rad a to nam nikada nije bila jaca strana. Zato ce vecina nastaviti da traze krivce i tamo gde ih ima i tamo gde ih nema - identifikujucu se sa velikim svetskim zaverama jer imali vece stvari za mali narod da otkrije kako je bio na meti nekih velikih svetskih mocnika koji iza kulisa upravljaju celim sveom. Pa to cak i daje dokaz da je nasa mala rupa na Balkanu ipak centar tog velikog sveta  - zamislis srece i radosti. Pitanje je sta raditi sa tom cinjenicom cak i da je istina?

Како је са Христовим Балканом?

 Кад огњило удари о кремен онда се јавља варница. Пламен се уздиже у вис, изнад огњила и кремена. Исток се сударио са Западом на Балкану. Ако би се Балкан поистоветио са огњилом или са кременом, не би био Балкан, него би био Исток или Запад.

Ако би пожелео да буде пламен, изнад челика и камена, био би и остао би Христов Балкан, изнад Истока и изнад Запада, и као такав користан Истоку и Западу.

Најгоре је - бити између.

Слава је - бити изнад.

Изнад туге Истока и труда Запада треба да се уздиже православни Балкан. Туга Истока, то је философија Истока. Труд Запада, то је наука Запада. Може ли тица летети на једном крилу? И још болесном?

Судбодавац Бог одредио је Балкану место изнад Истока и Запада. Да ли ће Балкан разумети и прихватити ту промисаону судбу или ће бити смрскан као орах између чекића и наковња? То питање не треба да да сна ни једном Србину, докле год Србин не даде правилан одговор: Да, Господе, примам оно што ми Ти нудиш, а одбацујем оно што ми Твоји противници са Истока и Запада нуде.

Одломак из дела: Владика Николај Велимировић, Изнад истока и запада


Е, овде по мени лежи одговор: у Јеванђељу Христовом , у љубави коју је Он излио на свет, а том љубављу ми треба да се напојимо и да волимо наше ближње, да будемо истински ученици Благога Бога, пунога љубави и милосрђа.
Да истински (а не само формално) ми хришћани, следимо пут Христов, одмах би се овде међу нама покопале ратне секире, покајали би се за своје грехе, замолили за опроштај...

Ми Срби, треба да ућемо у Цркве, па када прилазимо иконостасу, да се пажљиво загледамо у икону Светог Јована Крститеља и да прочитамо речи са његовог свитка: Покајте се, јер се приближило царство небеско (Матеј 3,2)...и да се замислимо и преиспитамо у својим душама, да ли се ми кајемо, преобржавамо, мењамо...