Visoke temperature koje su ovih dana zahvatile Srbiju, pogoduju razvoju crevnih bakterija. Iako od početka leta nije registrovana nijedna epidemija, stručnjaci apeluju da namirnice moraju biti dobro termički obrađene i oprane jer se samo na taj način može sprečiti trovanje salmonelom, ešerihijom koli i ostalim crevnim bakterijama.

Kontrolu objekata u kojima se prodaje roba koja spada u red lako kvarljivih namirnica u Beogradu obavlja Sanitarna insprekcija, a inspektori su umesto u junu sa pojačanim kontrolama počeli već u aprilu, neposredno pred održavanje "Evrosonga". Od tada su kontrolisali objekte brze hrane, restorane, poslastičarnice, pijace i prodavnice, a intenzivna kontrola ovih objekata biće nastavljena sve do kraja avgusta.

Trenutno se ponovo kontrolišu ugostiteljski objekti i objekti brze hrane, zatim vrtići, objekti na železničkim i autobuskim stanicama, a uzeti su i uzorci gotovih jela, pića i sokova iz industrijske proizvodnje.

- Pre desetak dana dobili smo rezultate prve pojačane kontrole poslastičarnica, koja je u 73 objekta sprovedena od 15. do 29. maja. Od 120 uzetih uzoraka sladoleda, samo osam uzoraka nije bilo ispravno, dok su od 126 briseva neispravna bila samo tri. Ovo je izuzetno dobar rezultat jer nikada do sada nismo imali procenat neispravnosti od svega šest odsto. To potvrđuje i podatak da je, na primer, 2004. godine neispravnih uzoraka bilo skoro 42 odsto - kaže za "Blic" dr Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, i dodaje da se od početka leta u Beogradu intenzivno kontroliše i kvalitet vode za piće.

- Zbog pada pritiska usled visokih temperatura, voda prolazi kroz tri vrste kontrola. Prva je interna koju sprovodi beogradski vodovod, drugu radi Gradski zavod za javno zdravlje, a treću kontrolu radimo mi. Uzorci se redovno prikupljaju iz pogona, mreže i sa česama u domaćinstvima, šalju na analize u akreditovane laboratorije i za sada je sve u redu - kaže dr Panajotović.

On ističe da je važno voditi računa i o flaširanoj vodi i apeluje na veletrgovce da ove proizvode skladište na način kako je to propisano na deklaracijama, odnosno na hladnim i tamnim mestima, kako bi se u vodi sprečio razvoj bakterija.

Usled visokog rizika od trovanja posebna pažnja ovih dana posvećuje se i kontrolama na gradskim pijacama, gde je od 1. juna zabranjena prodaja jaja i sira na otvorenim pijačnim tezgama posle 10 sati pre podne. Prodavci koji i posle tog roka žele da nastave sa radom, po odluci Sanitarne inspekcije moraju da se presele u mlečne hale.

- Poznato je da se sir i jaja ne mogu očuvati na temperaturi višoj od 25 stepeni jer je preko te temperature proces za razmnožavanje mikroorganizama nemerljiv, a lako dolazi i do razvoja ešerihije koli. Zbog toga smo prinuđeni da svake godine iznova propisujemo odluke o zabrani prodaje ovih namirnica na tezgama - objašnjava dr Panajotović i napominje da će izveštaji o kontrolama koje su trenutno u toku biti uskoro gotovi.

Inspektori redovno kontrolišu i sanitarno-higijenske uslove u objektima, ali i ličnu higijenu zaposlenih koji rukuju namirnicama.

- Ukoliko brisevi sa ruku zaposlenih nisu ispravni, kazne su rigorozne. Kliconoše automatski ostaju bez posla, a u objektu se vrši vanredni nadzor i dezinfekcija - kaže dr Ljilja Jovanović, šef beogradskog odseka Sanitarne inspekcije.

Tokom kontrola sanitarni inspektori na licu mesta uništavaju neispravne namirnice, a vlasnike objekata u kojima ih pronađu upućuju kod sudije za prekršaje. Propisane kazne za njih su od 300.000 do tri miliona dinara. Usled loše higijene objekta mandatne kazne na licu mesta su od 5.000 do 20.000 dinara, a inspektori imaju pravo i da na licu mesta izdaju rešenje o zatvaranju objekta.

Međutim, redovne pojačane kontrole Sanitarne inspekcije, ali i sve veća konkurencija u Beogradu, doveli su do toga da je u glavnom gradu broj epidemija crevnih zaraznih bolesti u poslednje dve godine u znatnom padu.

- Primera radi, 2003. godine imali smo 14 registrovanih epidemija salmonelozom, 2004. bilo ih je 11, 2005. registrovano je 13, 2006. godine imali smo tri, prošle godine bilo ih je sedam, a ove godine registrovana je samo jedna epidemija i to u februaru, kada je od trovanja salmonelom registrovano sedam pacijenata - navodi za "Blic" dr Nevena Žakula, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu.

Novi Sad

U Novom Sadu ove godine, izuzev epidemija izazvane čajem za bebe zaraženog salmonelom, nema zabeleženih drugih slučajeva grupnih epidemija i zaraza životnim namirnicama, navodi sanitarna inspektorka Svetlana Nikolić.

Kako saznajemo u Infektivnoj klinici, samo povremeno se javljaju pojedinci sa lakšim simptomima trovanja hrane koje su zaradili, najčešće, u svojoj kuhinji. Poslednja kontrola sladoleda pokazala je da je on daleko boljeg kvaliteta nego prošle godine, kada je čak polovina uzoraka bila neispravna. Sada je broj neispravnih uzoraka ispod 20 odsto. Lekari upozoravaju da se potencijalne zaraze kriju na divljim pijacama u Balzakovoj ulici na Limanu, ispred Robne kuće na Detelinari, kod Kokre, gde prodavci iznose jaja, čokolade i druge kvarljive proizvode na visoke temperature, prekidajući "hladni lanac". Pri tom, uopšte ne podležu kontrolama jer se kriju od inspektora.

Niš

Ni u Nišu i na jugu Srbije trenutno nema većih epidemija, ali po oceni epidemiologa postoje ozbiljni rizici.

- Treba znati da kuvano jelo ne sme dugo da stoji na sobnoj temperaturi jer će se ubrzo u njemu razviti bakterije. Čim se ohladi mora se staviti u frižider. Ukoliko se desi da na ovim temperaturama prenoći van frižidera, sigurno će biti neispravno za konzumiranje - kaže prof. dr Bratislav Tiodorović, epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja u Nišu i član ekspertske grupe Ministarstva zdravlja za zarazne bolesti.

Direktor Infektivne klinike prof. dr Žarko Ranković ističe da u klinici nemaju pacijente koji su se otrovali neispravnom hranom, ali apeluje da se posebna pažnje obrati na obradu i čuvanje proizvoda od mleka koji se lako mogu pokvariti na velikim vrućinama.

Kragujevac

Od tri uzorka sira uzetih metodom slučajnog uzorka na pijaci u kragujevačkom naselju Aerodrom dva su bakteriloški neispravna i jedan od dva uzeta uzorka kajmaka. U uzorcima jaja, pilećeg mesa, sezonskog voća i povrća nisu pronađene bakterije i povećana koncentracija pesticida i teških metala, pokazala je najnovija analiza kragujevačkog Instituta za javno zdravlje.

Prema rečima Nebojše Rankovića, zamenika direktora te ustanove, reč je isključivo o "bakterijama prljavih ruku" ili nepridržavanju uputstava u toku proizvodnje i čuvanju tih namirnica.

Direktor JKP "Gradske tržnice" Radoslav Mirković kaže da kragujevački stručnjaci Instituta za javno zdravlje jednom mesečno kontrolišu hemijsku i bakteriološku ispravnost proizvoda na svim pijacama u gradu.

Saveti inspektora i epidemiologa

- Prilikom kupovine određene namirnice treba voditi računa o njenom izgledu i roku upotrebe, a lako kvarljive proizvode treba nabavljati isključivo u radnjama gde se drže u rashladnim uređajima.

- Prilikom kupovine mesa treba obratiti pažnju na miris i izgled jer svaka vrsta ima karakterističnu boju.

- Povrće i voće treba da se pere pod mlazom tekuće vode. Lisnatom povrću treba prati posebno svaki list, krastavac pre i posle sečenja, a sitno voće prvo zajedno, a zatim i svaki plod posebno.

- Obratiti pažnju na čistoću posuđa, pribora, radnih površina i voditi računa da se termički obrađena namirnica kao što su suhomesnati proizvodi ne obrađuje na istoj površini kao sirovo meso.

- Hrana treba da bude dobro termički obrađena i da se služi odmah nakon pripreme. Ukoliko se ne služi odmah, treba je što pre rashladiti i staviti u frižider u kojem se čuva najduže do pet dana.

- Neophodno je temeljno podgrejati kuvanu hranu, ne pripremati kremove od sirovih jaja, zaštiti hranu od insekata i glodara i često prati ruke.

Simptomi trovanja

Dr Nevena Žakula objašnjava da su namirnice koje su podložne razvoju salmonele pre svega kolači, razni kremovi, jaja, majonezi, riba i školjke.

- Postoji više od 2.000 vrsta salmonele, a vrsta od koje naši ljudi najčešće obolevaju jeste salmonela entritidis. Simptomi zaraze ovom bakterijom su povišena temperatura, bolovi u trbuhu, mučnina i gađenje, uz povraćanje i proliv koji se u toku dana mogu ponoviti i do 20 puta. To izaziva gubitak tečnosti i elektrolita, zbog čega pacijenti neretko bivaju hospitalizovani. Klinička slika trovanja ešerihijom koli ili drugim patogenim bakterijama je nešto blaža i manifestuje se nižom temperaturom i povraćanjem i prolivom koji traju dan-dva - kaže dr Žakula.



Izvor: Krstarica