Uvreženo mišljenje da je čir želuca i dvanaestopalačnog creva karakterističan za prolećne i jesenje dane sve manje ima uporište u stručnim krugovima. Zahvaljujući definisanom uzročniku ovih bolesti koji deluje u svakom pogodnom trenutku, čir na jednom ili drugom organu može da se ispolji u bilo koje doba godine. Ko je primarni agresivni činilac ove, ali i drugih bolesti vezanih za regiju želuca, objašnjava pukovnik docent dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije.
- Već dve i po decenije za ulkus na želucu i dvanaestopalačnom crevu kao glavni uzročnik označena je bakterija helicobakter pylori. Međutim, zanimljivo za ovu bakteriju je i to što se povezuje za još neka ozbiljna oboljenja. Ona se dovodi i u vezu sa MALT limfomom, atrofičnim gastritisom i karcinomom želuca. Zahvaljujući dvojici australijskih naučnika, koji su našli vezu bakterije i navedenih bolesti, i za to dobili Nobelovu nagradu pre pet godina, razotkrivena je enigma koja je mučila i lekare i pacijente. Patolog Robin Voren i gastroenterolog Bari Maršal, bili su ubeđeni da je bakterija, koja inače živi na sluznici želuca i creva, glavni krivac nastanka čira, a možda i još nekih drugih bolesti. Posle mnogobrojnih laboratorijskih eksperimenata, to su i potvrdili. Dr Voren, koji je bio opsednut idejom da je helicobakter glavni izazivač čira, jednom prilikom, za uskršnje praznike, zaboravio je da odloži u frižider biopsije sa bakterijom. Posle nekoliko dana, sadržaju u epruvetama, koje su ostale na temperaturi od 37 stepeni, bila je promenjena boja. Iako je dr Maršal dokazao da je svuda bila inkriminisana bakterija, stručna javnost to nije prihvatila kao otkriće, jer nije bilo potvrđeno na ljudima. Da bi ih ubedio da je zaista reč o spornoj bakteriji, dr Voren nije imao drugog izbora, pa je popio sadržaj iz epruvete. I na taj način dokazao ono za šta je oduvek sumnjao.
* Šta je ovo otkriće promenilo?
- Promenilo je pristup u terapiji, jer su se promenila saznanja u odnosu na uzročnike bolesti. Do tog otkrića važilo je pravilo da je za čir na želucu u 70 odsto slučajeva kriva kiselina iz želuca, a u dvanaestopalačnom crevu u čak 90 procenata. Sada su lekari bili u prilici da prvi put primene terapiju prema uzroku. Ovo je vrlo važno, imajući na umu da od svih pacijenata obolelih od čira čak polovina ima bolest zbog helicobaktera. Inače, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu oko 20 odsto boluje od čira na dvanaestopalačnom crevu, dok 10 procenata ima čir na želucu. Postoji i jedan procenat obolelih koji imaju čir na jednjaku.
* Gde je ulkus izazvan bakterijom helicobakter najviše zastupljen?
- U visokorazvijenim zemljama ima ga znatno manje, što je i razumljivo, ako se zna da se bakterija u organizam unosi preko prljavih ruku i hrane. Naravno, ne znači da svako njeno prisustvo u organizmu obavezno dovodi do bolesti. Statistike pokazuju da sa ovom bakterijom živi između 40 i 60 odsto ljudi, od kojih oboleva svaki sedmi. Kod ostatka populacije ona postaje normalan stanovnik na sluzokoži, stvarajući sebi povoljne uslove za opstanak. Međutim, iako ne izaziva čir, njeno prisustvo se ne može smatrati apsolutno dobroćudnim. Svetska zdravstvena organizacija svrstava je u kancerogen prvog reda, jer može da izazove ozbiljno maligno oboljenje. Koliko je ozbiljna po zdravlje ljudi, možda najbolje govori podatak da punih dvadeset pet godina postoji posebno Evropsko udruženje za helicobakter pylori! Ono precizno definiše zdravstvena stanja koja treba da se leče. Zato treba obratiti pažnju na ulkus, bez obzira na to da li krvari ili ne, obavezno na MALT limfom, stanje želuca posle operacije karcinoma, atrofični gastritis i pangastritis (upala celog želuca koji još nije atrofirao).
* Kako se prisustvo helicobaktera dokazuje i leči?
- Helicobakter se dokazuje neinvazivnim i invazivnim testovima. U svakom slučaju, najbolja je gastroskopija, biopsija i PH analiza. Za pacijente starije od 40 godina, gastroskopija predstavlja metodu izbora, jer se sa njom stanje želuca najbolje sagledava. Terapija u lečenju je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline (blokator protonske pumpe) i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Ova trostruka terapija sa dva antibiotika pokazala se najdelotvornijom. Terapija traje sedam dana, a efikasnost u eradikaciji (iskorenjivanje) bakterije postiže se u čak 85 odsto slučajeva.

NEMA VAKCINE
Iako je genetska struktura helicobakter pylori poznata, vakcina protiv njega ne postoji. Mutacije bakterije su toliko brze da je nemoguće proizvesti vakcinu koja bi imala bilo kakvu uspešnost. Na sreću, nisu svi njeni sojevi jednako opasni, odnosno neke forme su u odnosu na druge dobroćudnije, ističe dr Doder.

ISHRANA
Lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu podrazumeva i određeni higijensko-dijetetski režim. On obuhvata češće a manje količinske obroke, dobro sažvakanu hranu pre nego što se proguta, izbegavanje uzimanja kafe, alkohola i duvana koji su potvrđeni stimulatori lučenja kiseline. Takođe, mora da se izbegava pikantna i jako začinjena hrana, južno voće (limun, pomorandža, grejp) i njihovi sokovi. Nije uputno ni da se uzima aspirin, jer može da izazove krvarenje, kao i nesteroidni antireumatici.



Izvor: Novosti



http://forum.burek.com/cudesni-svet-bakterija-ljudske-utrobe-t493862.all.html