Bajkal - sveta voda

Bajkalsko jezero, koje sadrži petinu svih svetskih rezervi slatke vode, svojom veličinom i prirodnim osobenostima predstavlja ne samo prirodni fenomen Rusije već zauzima značajno mesto i na svetskoj mapi prirodnih lepota. Ovaj rezervoar slatke vode nastao je, prema tumačenjima geologa, tako što se više malih jezera i rečnih tokova postepeno povezalo u jednu celinu - to je dovelo do formiranja vodene mase ovih razmera. Po njihovim pretpostavkama, zbog klimatskih i geoloških promena, moguće je da se ova vodena masa u budućnosti spoji s Arktičkim okeanom i tako potopi čitav Sibir.

Ovo jezero snabdeva se vodom iz preko 500 različitih većih ili manjih vodenih tokova, a iz njega izlazi samo jedna reka - Angara, na čijim obalama je nikao glavni grad Sibira - Irkutsk. Pored toga, Bajkalsko jezero je i najdublje na svetu, s najvećom izmerenom dubinom od 1.637 metara i prosečnom dubinom od 730 metara. Još jedna od neobičnosti Bajkalskog jezera je i velika prozirnost njegove vode, skoro do 40 metara u dubinu, što je pre karakteristika morskih, a ne jezerskih voda. Voda ovog jezera sadrži neznatne količine soli i drugih minerala, što je čini gotovo apsolutno čistom; to je moguće zbog specifičnih mikroorganizama koji žive u vodi i imaju osobinu da uništavaju, to jest hemijski razlažu, sav organski otpad. Klima i temperatura jezera umnogome se razlikuju od okolnih predela i odudaraju od onoga po čemu je ovaj prostor (Sibir) poznat. Jezero i njegova okolina imaju znatno toplije zime, hladnija leta i dosta sunčanih dana, što pogoduje i zimskom i letnjem turizmu. Zimi se jezero u potpunosti zaledi, ali mnogo kasnije od okolnih predela, a led se na njemu otapa takođe znatno kasnije.

Ovde nije kraj svim "čudima" koja se kriju u vodama ovog jezera i okolnim šumama. Jedna od mnogih specifičnosti Bajkalskog jezera je i njegov životinjski i biljni svet, gde se sreću mnoge endemske vrste. Jezero je okruženo sibirskom tajgom, koja se prostire do samih njegovih obala, a šume su prepune ariša, sibirskog kedra, pomešanog s bezbrojnim brezama. Vode jezera prepune su najrazličitijih vrsta ribe, od kojih je svakako kao najukusnija poznata vrsta omulj (slična šaranu), čijih pet podvrsta živi u vodama jezera. U samom jezeru žive dve endemske životinjske vrste; prva je golomjanka - ribica čije je telo potpuno prozirno, a druga je i najveća atrakcija jezera - slatkovodna foka ili nerpa, kako ih zove lokalni živalj. Ova vrsta foke odlikuje se divnim belim krzom, hrani se isključivo golomjankama, a u odnosu na morske foke manjeg je rasta. Zbog preteranog lova u prošlosti ove foke su danas zaštićene i veoma ih je teško videti u vodama jezera, jer žive na usamljenim mestima, daleko od vodenih puteva brodova i ribara. Od kopnenih životinja koje nastanjuju prioblje jezera ovde se mogu videti različite vrste orla i sokola, zatim ždralovi, čaplje, kormorani i guske. Okolne šume i pojas tundre koji okružuje jezero naseljavaju losovi, severni jeleni, sibirske košute, medvedi, lisice, vidre i druge životinje.

Administrativni centar i kulturno sedište Sibira je grad Irkutsk, smešten na obalama reke Angare, jedinog vodenog toka koji izvire iz Bajkalskog jezera. Ovaj grad i njegov postanak povezani su s ruskom kolonizacijom ovog dela Sibira i istraživačkim ekspedicijama na jezeru. Prvo naselje na obalama reke Angare podigao je Kurbat Ivanov, koji je 1643. predvodio prvu ekspediciju na Bajkal i čiji se spomenik nalazi u centru grada. Prvobitna naseobina bila je od drveta, a mnogi od tih objekata mogu se i danas videti u Etnografskom muzeju Irkutska, koji se nalazi na otvorenom prostoru u mestu Taljinci i zauzima 52 hektara. Od sačuvanih građevina prvobitne naseobine najznačajnije su ulazna kapija u tvrđavu i drvena crkva, bogato ukrašena duborezom. Nagli razvoj ovaj grad doživljava u drugoj polovini 18. veka, s prilivom ruskih seljaka koji naseljavaju ovaj deo Sibira i sam Bajkal. Sam grad danas, gledano arhitektonski, predstavlja klasičan primer socrealističkog viđenja gradnje - ružni stambeni blokovi, oronule fasade i neuređene ulice. Draž mu daje kulturni i intelektualni život, koji ovde prosto buja. U gradu postoji preko 20 pozorišnih i koncertnih sala, tu su pre svega opera, nacionalni teatar, dve filharmonije, baletska kuća i ono što treba posebno istaći - slikarska galerija "Sukačov", koja je po veličini i važnosti kolekcije treća, odmah iz Ermitaža i Tretjakovske galerije. Naravno, grad ima i veliki univerzitet, na kome se školuju stručnjaci različitih profila i koji je akademski centar Sibira.

Izvor: Krstarica

Bajkal se obilazi turističkim brodićima, a maršrute su prilagođene  ekološkim propisima koji važe na jezeru i kojih se svi pridržavaju. Naime, zbog važnosti jezera i čistoće njegove vode, ovde vladaju veoma strogi ekološki propisi i obilazak jezera obavlja se u turama od pet-šest dana, jer toliko mogu da izdrže brodske rezerve namirnica a i rezervoari na brodu, koji sakupljaju sav otpad koji nastaje u toku putovanja. Krstarenje je prava prilika da se turista upozna s prirodnim lepotama ovog jezera i njegove okoline, kao i da sagleda svu veličanstvenost ovog prirodnog fenomena.

Bajkalsko jezero, kao i sva "mora", ima i svoja ostrva, od kojih su većina samo kameni sprudovi, ali ima i većih ostrva, a najveće je Oljkhon. Posmatrano s vode, ovo ostrvo pre izgleda kao peščana gromada koja se izdiže iznad površine vode. Međutim, ono je bilo dovoljno veliko da na njemu bude podignuto naselje koje čini niz ušorenih kućica. One tvore glavno mesto na ostrvu pod imenom Hužir. Ostrvo nije samo gola stena na vodi već je u jednom delu i pošumljeno, to jest na njemu ima šuma kedrovine, čemu ostrvo i duguje svoje ime, koje je nastalo iz burjatske reči za ovo drvo. Stanovnici ostrva su pretežno pripadnici Burjata, ali ima i nešto malo Rusa, kao i pripadnika drugih naroda. Ovde ćete sresti i šamana, koji je poglavar mesta i duhovni vođa lokalnog stanovništva, Burjata. Inače, šamanizam je religija koja je rasprostanjena u Sibiru i za ove predele nije nikakvo čudo. Ovde ćete imati priliku i da posetite jedno od šamanskih obrednih mesta, poznato pod imenom "šaman-kamen", a takvih mesta na Bajkalu ima dosta.

Nakon posete ovom ostrvu, najzanimljivije mesto koje ćete svakako obići nalazi se između istočne obale jezera i ostrva Oljkhon, a zove se još i Malo more. Inače, ovaj deo jezera je i najpoznatiji po broju turista, to jest ovde je najveća gužva u toku leta. Većina turista najčešće se smešta u Zmijskom zalivu. Iako to mesto izgleda veoma nepristupačno, boja vode je tamnozelena, a drveće bukvalno dolazi do same vode, najviše turista je upravo tu. Razlog je svakako veliki broj toplih izvora s termalnom sumpornom vodom, čija temperatura dostiže i do 500 stepeni Celzijusa. Na ovim izvorima je i najveća gužva, ali je zaista pravo uživanje kada se posle banjanja u ovoj toploj vodi bacite u hladnu vodu jezera. Ove kupke su savršene za psihičko i fizičko opuštanje.

Drugo mesto na jezeru koje je takođe poznato po povećanom prisustvu turista jeste čuvena peskovita uvala Pesčanaja. Uvala je sklonjena od pogleda s jezera s dva rta koji je odvajaju od ostatka kopna. Dugačka je pet kilometara i prekrivena najfinijim žutim peskom, a s kopna je ograđena šumom ariša. Ovde možete sresti mnogo turista koji kampuju na tom delu jezera. Tu se nalaze dva, uslovno rečeno, odmarališta - jedan je kamp zaostao iz perioda socijalizma, a pored njega je smeštena nova zgrada, koja je pre svega namenjena odmoru lokalnih bogataša i njihovih gostiju. Na jednom od rtova koji ograđuju Pesčanaju smestilo se seoce Kurbulik, klasičan primer ostataka socijalizma i posledica tranzicije - sve izgleda pusto i napušteno. Inače, ovde se turistički brodići dopunjuju zalihama svežeg hleba, a sam krajolik seoceta i njegovih kuća deluje pomalo nestvarno i kao da pripada nekom drugom mestu i vremenu.

Izvor: Krstarica