Kundera prijavljivao protivnike komunističkog režima
Autor: Beta | Foto:Myspace | 13.10.2008. - 10:56

Najveći živi češki pisac, Milan Kundera, u mladosti je prijavljivao protivnike komunističkog režima tajnoj policiji.

Kako je otkrio češki državni Institut za studije totalitarnih režima, jedan od agenata čehoslovačke vlade u egzilu, koga je slavni pisac odao, za dlaku je izbegao smrtnu kaznu.


Slučaj se odigrao 1950. godine, kada je Kundera bio vatreni mladi komunista, koji se tek kasnije razišao s režimom i komunističkom ideologijom, da bi mu 1979. godine bilo oduzeto državljanstvo i završio u egzilu u Parizu.
Milan Kundera odao je totalitarnoj državnoj bezbednosti marta 1950. godine da je drug njegove poznanice iz studentskog doma, Miroslav Dvoržaček, pilot koji je pobegao pred komunistima na Zapad, u stvari agent čehoslovačke vlade u egzilu.
"Dvoržaček je uhapšen, za dlaku je izbegao smrtnu kaznu koja je u to vreme sledila špijunima koji su radili za Zapad i osudjen je na 22 godine zatvora," tvrdi Adam Hradilek iz Instituta koji je nekoliko meseci razmotavao zamršeni slučaj na osnovu do sada nepoznatih dokumenata iz arhiva čehoslovačke StB.
Dvoržaček je 14 godina proveo na prinudnom radu u rudnicima uranijuma u Jahomivu, mestu zbog strašnih uslova i rizika za zdravlje rezervisanom za političke zatvorenike.
Danas živi u Švedskoj, a sve vreme je verovao da ga je odala njegova i Kunderina zajednička drugarica koju je tada tajno posetio u studentskom domu.
U Češkoj je ova vest izazvala prvorazrednu senzaciju, jer Kundera do sada nije bio sumnjiv kao cinkaroš protivnika režima i disidenta, bez obzira što je poznati komunista.
Pisac nije odgovorio na molbe tamošnjih medija da komentariše tu navodnu epizodu iz svog života, budući da češkim novinarima ne daje intervjue, a u domovinu posle plišane revolucije dolazi samo inkognito.

Blic

Mogu da razumem mladalačku grešku, strah i strast, ali ne mogu da razumem da starac posle svega nije u stanju da se suoči sa svojim zločinom. A bezbroj je takvih denuncijanata koji su mnoge oterali u propast i smrt, koji nam danas prodaju demokratiju i ispravnost.

I ličio je na jajaru

Ovaj je prijavio spijuna koji je radio za tajne sluzbe, ja stvarno ne razumem... 

Dok je Pekic trunuo u zatvoru, ovaj je prijavljivao kolege...
Verovatno je zato Pekic bolji pisac... em nije pisao o devetoj rupi... 

nece valda i kod nas proci toliko vremena da bi se oni koji su radili za db, ubijali po bosni kosovu hrvatskoj da se suoce sa svojim zlocinima

Мирјана Бобић-Мојсиловић
Кундера
Комунизам, ни онај из прошлог века, ни овај глобални, не може да се замисли без писмених доушника
 

Милан Кундера, славни чешки писац и дисидент, јунак наше младости, испоставило се ових дана, наводно је радио као доушник за чешку тајну полицију у време комунизма. Наиме, историчари који су се бавили „сновима, сумњама и пословима” чешке тајне полиције, открили су невероватан податак да је Милан Кундера, као младић, пријавио свог колегу студента. Тај човек је осуђен, одлежао је дугу затворску казну чак двадесет две године, за длаку је избегао смртну казну, а све време био је убеђен да му је живот уништилањегова и Кундерина заједничка пријатељица.

Аутор чувених романа „Шала” и „Неподношљива лакоћа постојања”, који од 1979. живи у егзилу у Француској, одбија овакве опужбе и тврди да уопште није познавао тог човека. Чешка јавност добила је велику и врућу тему, а чешка литерарна критика повод да из овог угла поново расветли цео књижевни опус овог највећег живог чешког дисидента.

У многим нашим новинама данас се може прочитати да је Кундера у младости био велики идеалиста, то јест ватрени комуниста. Дисидентски статус се ваљда тако и стиче– од опијености до отрежњења – што ватренији припадник, то љући дисидент.

Али ова прича отвара и многе друге теме. Морална осуда младалачког греха, не гине му, и она је тим већа, јер је тада ватрени комуниста, наводно, пријавио свог друга тајној комунистичкој полицији. Што је још црње, урадио је то из уверења да чини нешто добро и корисно за своју земљу, партију и полицију. Један је добио дугогодишњу робију, а други светску славу.

Занимљиво је како су у комунистичким земљама писци и полицајци, некако, увек били у сасвим складним односима – писци су волели да дојављују, а после су полицајци волели да пишу. У нашој историји наслушали смо се много оних који би код сличних биографских транспарентности, лаконски одговарали „да су таква била времена”.

Данас су времена другачија – шпијунирање у класичном хладноратовском појму те речи више није на делу. Данас се „шпијунира” на велика врата, јавно, помпезно, у корист великих глобалних истина. „Шпијунирање” против своје земље, данас се награђује и охрабрује. Млади и ватрени Кундера данас не би имао доушничког посла и тешко да би се данас могла замислити строгоћа било ког режима, којим би неки „шпијун” из области духа био осуђен на тако драконску казну.

Данашњи доушници, у ствари, нису доушници, с обзиром на то да су гласни, да су поносни на свој рад у пројекту утемељивања „правилног размишљања” и смерница којима човечанство треба да се креће. Они без проблема жигошу непријатеље, назадњаке, љубитеље прошлости, традиционалисте и слободномислеће људе, све верујући да чине праву ствар. Али, зар није и Кундера, јер је био идеалиста, веровао да чини праву ствар кад је тајној полицији пријавио сумњивог елемента, који квари срећу чешког комунизма?

Наводна шокираност света над овом спектакуларном тајном најтачније сведочи о његовој лицемерности. Једно је чувати тековине комунизма, а друго је чувати тековине Новог светског поретка? Ово друго је, ваљда, часније? У недељи у којој Марти Ахтисари добија Нобелову награду за мир, прича о Кундериној младалачкој покварености делује некако нестварно.

Зар не присуствујемо непрестаном јавном денунцирању непријатеља глобализма, европеизма, зар целокупна јавна сцена није један велики идеолошки рад како би се заувек обележили и ућуткали они који нису одушевљени новом, глобалном, и наметнутом политичком коректношћу? Више нико не мора да иде, попут Кундере, у тајну полицију, данас се то ради у медијима, јавно, и за то следују награде.

Једино што је тужно јесте да и данас у томе предњаче писци.

Комунизам, ни онај из прошлог века, ни овај глобални, не може да се замисли без писмених доушника.

www.mirjanabm.com

Мирјана Бобић-Мојсиловић

Политика

Ovaj nikoga nije ubio, i sta je sporno sto je "otkucao" spijuna sluzbi drzavne bezbednosti? To i danas postoji svuda u svetu (osim u shizofrenim glavama pojedinaca)... 

Ако је тај Дворжачек заиста био шпијун, шта је ту лоше?

Tesko je to dokazati. Svako sada optuzuje svakoga a oni koji su na delu pokazali da su komunisti, i danas su na vlasti bar u Srbiji.
Kundera kada se nasao na "Zapadu" prvi zakljucak koji je napravio bio je:
"Kraj sveta ce doci onda kada ne bude izlaza (sklonista) ni za koga nigde" - The End will be when there is no ESCAPE for nobody nowhere.
Njemu je to odmah puklo pred ocima cim je stao na tlo (mislim) Londona.

Meni niko da odgovori na isto pitanje...