Obama namerava da štedi na kosmičkim istraživanjima
Programi NASA idu na led zbog finansijske krize
Autor: D. Milojković | Foto:BETA AP | 15.12.2008. - 05:00



Američki predsednik Kenedi je svojevremeno svečano obećao da će Amerikanci hodati po Mesecu pre Sovjeta. Ali za Baraka Obamu, novoizabranog predsednika SAD kog tako često porede sa Kenedijem, povratak na Mesec u ovim teškim vremenima predstavlja možda suviše dalek cilj. Na nezadovoljstvo šefova svemirske agencije NASA, Obama je poslao šestočlani tim, čiji svi članovi u svojoj biografiji već imaju bavljenje politikom svemirskih letova i istraživanja, koji treba da utvrdi da li se novac može uštedeti kresanjem planiranog programa istraživanja svemira.

Napetosti je još više doprineo oštar verbalni sukob između Majkla Grifita, šefa NASA, i članova Obaminog tranzicionog tima, do kog je, kako se tvrdi, došlo na prijemu prošle nedelje. Iza ovih nesuglasica stoji, pre svega, želja Grifina, koga je naimenovao odlazeći predsednik Buš, da spase svoj omiljeni projekat, program raketa za letove na Mesec „Konstelejšn”, koji je već u više navrata odlagan i koji probija budžet.
Podsticaj ovom programu je 2004. dala odluka predsednika Buša da se američki astronauti do 2020. vrate na Mesec, što bi bila prva faza misije za kolonizovanje Marsa. Program svemirskih letova NASA sa ljudskom posadom je, međutim, ponovo izložen pretnji, najvećoj od kako je sedamdesetih godina prošlog veka okončana era „Apola”. Spejs šatl će uskoro biti penzionisan, a do raketa nove generacije u okviru programa „Konstelejšn”, koje treba da budu spremne 2015, nastupiće najmanje petogodišnja pauza. Jedno od prvih pitanja koja je prelazni tim postavljao bilo je koliko bi se moglo uštedeti ukoliko bi se otkazali planovi za novu raketu „Ares I” konstruisanu specijalno za slanje ljudi u svemir. Grifin očigledno veruje da bi prosto poboljšanje već postojećih raketa moglo da ugrozi živote astronauta.
Prema pisanju kalifornijskog lista „Orlando sentinel”, Grifin je na već spomenutom prijemu planuo sav crven u licu, optužujući Lori Gerver, predstavnicu Obaminog prelaznog tima, da nije „kvalifikovana” da sudi o njegovom programu. Gospođa Garver je bivši visoki rukovodilac NASA, ali nije inženjer po obrazovanju. Njena reč će, međutim, biti ključna prilikom donošenja odluke hoće li Grifin zadržati svoj položaj u svemirskoj agenciji. Razgovor je trajao dobrih 40 minuta, a svedoci koji su mu prisustvovali kažu da je bio žestok i da je Grifin tom prilikom izrazio gnev što Obama nije sa njim razgovarao direktno.
Poslednjih nedelja Obama je slao kontrolne odbore da preispitaju rad svih vladinih agencija. Mada su poslati da omoguće gladak prelaz sa jedne administracije na drugu, ovi odbori su došli sa dugim spiskovima pitanja jer se trude da ukinu programe koji troše previše novca ili prekoračuju budžet.
Prema nekim mišljenjima, NASA je u nastojanju da blokira rad prelaznog tima počela da se poziva na snabdevače i firme sa kojima je sklopila ugovore, tvrdeći da bi svaka promena bacila loše svetlo na svemirsku agenciju.
Grifin, međutim, poriče da je opstruirao Obamin tim. „U potpunosti sarađujemo sa članovima tima,” napisao je u pismu koje je elektronskom poštom upućeno zaposlenima u NASA.

Odložene misije za Mars
Lansiranje Naučne laboratorije za Mars NASA je odložila za dve godine, do 2011, što ponovo unazađuje ovaj projekat svemirskog terenskog vozila, koji prekoračuje budžet i preti da iscrpi sredstva potrebna za njih. Ova laboratorija košta skoro 30 odsto više nego što se očekivalo, odnosno njeni ukupni troškovi bi iznosili najmanje 1,7 milijardi dolara. „Programi za Mars će se prvi naći na udaru, a to bi moglo da ugrozi i druge planetarne misije”, kaže Grifin. NASA se trenutno bori da ne prekorači budžet, koji je za nekoliko narednih godina zamrznut na oko 18 milijardi dolara godišnje.


Planovi Kine i Rusije
Posle prve šetnje Kineza u kosmosu, Kina planira da u oktobru iduće godine lansira na Mars svoju prvu sondu uz pomoć ruske rakete. Sonda „Jinghuo 1” neće se spustiti na površinu Crvene planete, nego iz orbite slati informacije o njoj. Sonda će za 11 meseci preći 350 miliona kilometara pre nego što stigne u orbitu Marsa avgusta 2010. godine. Rusija pak planira da gradi novi kosmodrom „Istočni” na dalekom istoku zemlje, u Amurskoj oblasti, odakle će 2015. biti lansirana prva bespilotna letilica, a 2018. prva sa ljudskom posadom. Odavde će oko 2020. krenuti prvi letovi za posadu za Mesec i Mars. Ruske rakete sada se lansiraju sa kosmodroma „Bajkonur” u Kazahstanu, za šta Rusija plaća ovoj zemlji zakup od 115 miliona dolara godišnje.

Izvor: Blic

Veselo, veselo!. Da li ce konacno svi da shvate da he u svemir dublje i ozbiljnije jedino moguce uci zajednickim naporima?
Izgleda da jos nije doslo vreme za to. Jos uvek se ponasamo kao u vreme osnivanje kolonija po Africi , Aziji i Amerikama.

Tako ce biti dok zivimo u monetarnom sistemu, ali bolje da rade ista nego nista.

Slažem se.

I ja se slazem, ali, svako za sebe je sporije - svi zajedno bi "rasturili".
Nema veze, vazno je da se istrazuje.