Autostoperski vodič kroz galaksiju (1)

Voljeni roman Daglasa Adamsa - "Autostoperski vodič kroz galaksiju" ("Hitchhikers guide to the galaxy"), dobiće ove godine i svoju filmsku adaptaciju. Domaća publika imaće prilike da vidi film gotovo u isto vreme kada i svetska pošto je premijera ovog filma zakazana za 2. jun.

Film je režirao Gart Dženings, a uloge su poverene Martinu Frimanu, Mosu Defu, Semu Rokvelu, Zoi Dešnel i Džonu Malkoviču. Nekoliko trenutaka pre no što je Zemlju uništila građevinska ekipa vanzemaljaca kako bi napravila prostora za prolaz u hipersvemir, Artura Denta sa naše planete odvlači njegov prijatelj Ford Prefekt. Njih dvojica započinju intergalaktičku avanturu pokušavajući da napišu novo izdanje "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju".

Iako je "Autostoperski vodič kroz galaksiju" jedinstven fenomen pop kulture preveden na skoro sve postojeće medije i skoro sve jezike, on je ipak delo samo jednog čoveka. "Autostoperski vodič" predstavljen je svetu 1978. godine, ili bar onom delu sveta koji je živeo u Britaniji i slušao BBC-jev Radio 4. Prvi deo od šest epizoda radio-serijala emitovan je kasno noću skoro bez ikakvog publiciteta, ali za samo nekoliko nedelja kritičari su mu pevali ode, dok su obožavatelji naučne fantastike i komedije uzbuđeno raspravljali o emisiji i razmenjivali snimke na kasetama. BBC je bio zatrpan pismima o seriji, koju su skoro odmah potom i reprizirali.

Naravno, iako priznat od strane kritičara, ovaj veoma popularni radio-šou jedva je primećen u okvirima kulture, ali i to je bilo dovoljno da se napravi drugi serijal, predstava u Londonu i džepno izdanje knjige. Daglas Adams, nepoznati pisac komedije koji se borio da proda skečeve otkako je četiri godine pre toga otišao sa Kembridža, bio je stvaralačka snaga koja je stajala iza radio-serijala "Autostoperski vodič" i on će ili napisati ili nadgledati sve verzije koje su zatim usledile.

Kada je roman Daglasa Adamsa "Autostoperski vodič kroz galaksiju" prvi put objavljen u Britaniji, oktobra 1979. godine, niko nije mogao da predvidi koliki će uspeh imati. Za dve nedelje dospeo je na prvo mesto najprodavanijih knjiga, a za četiri godine prodato je više od milion primeraka. "Autostoperski vodič" izvukao je iz geta izdavaštvo naučne fantastike jer predstavlja sjajnu satiru na stvarni svet, satiru koja je bliska svakome, bilo da je ljubitelj naučne fantastike ili ne.

Neki kritičari pitali su se da li je humor suviše britanski da bi prešao granice, ali nije trebalo da brinu. "Autostoperski vodič" objavljen je na više od 20 jezika i došao je na prvo mesto najprodavanijih knjiga širom sveta. Nekoliko zemalja snimilo je i svoju verziju originalnog radijskog šoua.

Neposredni nastavak prvog romana, "Restoran na kraju vaseljene", objavljen je godinu dana kasnije i pokazao da može da bude jednako uspešan. Ova prva dva romana adaptirana su iz scenarija za radio-emisiju između 1982. i 1992. godine.

Daglas Adams napisao je tri manje originalna romana u nastavcima: "Život, vaseljena i sve ostalo", "Do viđenja i hvala na svim ribama" i "Uglavnom bezopasni". Za svaku knjigu kleo se da je poslednja u nizu, ali je svaka doživljavala neverovatan uspeh i milioni njihovih čitalaca vapili su za još.

U januaru 1981. godine BBC emituje šestodelnu televizijsku seriju "Autostoperski vodič", za koju je scenario napisao Daglas Adams i u kojoj su igrali glumci iz radio-emisije. Osvrćući se na to može se reći da su bili ograničeni tehnologijom specijalnih efekata u ranim osamdesetim, ali tada se za nju smatralo da je prava umetnost. Serija je bila izuzetno popularna, kritičari su je slavili, a osvojila je i tri nagrade Britanske akademije (BAFTA).

Tokom osamdesetih i devedesetih popularnost "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju" širila se repriziranjem radio i TV serija, pa su tako i nove generacije otkrivale njegov humor za sva vremena. Priča je adaptirana za nove medije, uključujući i serijal stripova, LP ploča, koje su dospele na pop liste, kao i veliki broz amaterskih postavki i postavki u pozorištima širom sveta.

Dok je tržište "knjige koja govori" osvajalo osamdesete, Daglas Adams postao je tek drugi autor koji je imao četiri svoja naslova u novom formatu (prvi je bio Šekspir). Kasnije je snimio svoje čitanje "Autostoperskog vodiča", čije je prvo izdanje nominovano za Gremi nagradu i postalo prvo celovito izdanje audio-knjige na CD-u.

Od tada je "Autostoperski vodič" uvek bio ispred svih ostalih u osvajanju novih tehnologija: TV serija bila je prva britanska televizijska serija snimljena stereo-tehnikom, dok je prvobitna radio-serija bila prva koja je izdata na CD-u, a kasnije se pojavila u MP3 formatu.

Godine 2003. status "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju" u popularnoj kulturi bio je osiguran kada je BBC odlučio da otkrije britanski najpopularniji roman. Posle nekoliko meseci, rezultati "Velikog čitališta" postavili su "Autostoperski vodič" na četvrto mesto, odmah iza "Gospodara prstenova", "Gordosti i predrasude" i trilogije Filipa Pulmana "His Dark Materials". Slična istraživanja urađena u Nemačkoj i Australiji stavila su "Autostoperski vodič" na 39. i osmo mesto.

Još jedan pokazatelj popularnosti priče jeste i taj što se 2004. "Autostoperski vodič" vratio svojim korenima radijskom adaptacijom trećeg romana na BBC-ju (a četvrti i peti su sledili). Ponovo je probio led i bio prvi serijal na BBC-ju koji je snimljen saraund tehnikom 5.1 i dospeo na prvo mesto liste on-line slušalaca kada je šest novih epizoda imalo više od milion slušalaca širom sveta.

Internet – koncept koji nije postojao u vreme kada je Daglas Adams stvarao "Autostoperski vodič kroz galaksiju", čini se da oslikava njegovo delo kao stalno obnavljan, potpuno pristupačan i višeautorski elektronski izvor – nudi pogodan način da višestruko uveća inflitraciju ideje u popularnu kulturu. Knjiga ima četvrt miliona pretraga na Google-u, dok milion referenci imaju Vogoni, rasa bezumnih vanzemaljskih birokrata, što ocrtava težnju ljudi da preuzimaju imena i koncept iz Adamsovih knjiga i koriste ih kao omaž. Počev od Vogon internešenel servisa za povraćaj podataka do noćnog kluba Zaphod Biblbroks, reference "Autostoperskog vodiča" su svuda.

Ponekad "Autostoperski vodič kroz galaksiju" opisuju kao kultan, ali to je greška. Kultni roman i kultni filmovi imaju malu, jasno definisanu grupu obožavatelja koji su opsesivno strastveni u vezi s njima, dok "Autostoperski vodič" ima iza sebe ogroman broj ljudi koji cene mudar humor i pronicljive istine, nezaboravne likove i apsurdne situacije. Romani "Autostoperskog vodiča" prodati su u više od 20 miliona primeraka, što je malo previše za jedan kult.

Sada "Autostoperski vodič" konačno dolazi na veliki ekran kroz blokbaster film u produkciji kompanija "Dizni" i "Spajglas entertejnment" i donosi priču za još više ljudi postajući tako pravi globalni fenomen kakvom nema ravnog.

sve je tosjajno
samo ja bas nesto ne volim kada se knjige tog tipa prenose na platno...
nesto mi tu uvek ne ispadne kako treba...

Aha, knjiga je dugacka i jako konfuzna, nece moci film da ispadne bas isti ali sta ima veze, nek se zabavlja narod!

E jedva cekam da vidim film... Ali garant ce upropastiti knjigu... Ko zna na sta bi sve licilo da je Daglas duze pozvio... On se borio za taj film, i radio je na njemu... Ali bez njega nece to biti to.
Inace, knjiga jeste podugacka, ali uzmi u obzir da je to u stvari 5 knjiga skupljenih u jednu... I ja je uopste ne smatram konfuznom. Meni je to jedna od omiljenih knjiga, mozda i najomiljenija. I dobar dio knjige znam napamet

Mozda sa se lose izrazio, knjiga je sjajna ali zaplet je mnogo skakao levo-desno. Zato je knjiga i bila dobra. Mada citao sam je pre oko 7 godina tako da je mozda mozak u medjuvremenu izbutao...

Fazon je sto moras da se sjecas apsolutno svega u apsolutno svakom trenutku da bi mogao da pratis radnju, jer cesto se prethodna radnje spominje u drugom dijelu knjige kada to najmanje ocekujes i tu se nastavlja. Dosta zamrseno, ali vrijedno pamcenja 

Definitivno jedva cekam da pogledam film, mada se pomalo gnusam mase koja ce da navali u bioskope, a koja nikad ranije nije videla knjigu, kao sto je bilo i sa Tolkinom, naravno praveci histeriju od toga i pretvarajuci celu tu stvar u neki fensi spektakl koji nema veze sa temom, radnjom i duhom koji daglas adams pruza u Vodichu.. secam se cak, da je u mojoj gimnaziji bila neka riba koja je za maturski izabrala da se bavi tzv,tolkinologijom, posto je "preko" odgledala sva tri dela, kad je kod nas bio prikazivan tek prvi.. po meni je to gnusno foliranje..
kad smo vec kod Daglasa, preporucujem da bacite pogled na "Lososa sumnje", njegovu poslednju knjigu, na veliku zalost, koja je zapravo zbirka novinskih clanaka, raznih pricha i pochetaka, koja je toliko zanimljiva i duhovita, da se prosto vidi kakvog duha i intelekta je bio sam autor.
Ne znam zasto gutam slova, tastatura je uzas, eto.. izvinjavam se na tome

Autostoperski vodič kroz galaksiju


Žanr: naučna fantastika, komedija
Trajanje: 110 min.
Premisa: Bez panike!




Glavne uloge:   

Martin Friman (Martin Freeman), Sem Rokvel (Sam Rockwell), Mos Def (Mos Def), Zoi Dešanel (Zooey Deschanel), Džon Malkovič (John Malkovich), Alan Rikman (Alan Rickman), Stiven Fraj (Stephen Fry), Helen Miren (Helen Mirren)
Scenario:   Daglas Adams (Douglas Adams, scenario i knjiga)   
Režija:   Gart Dženings (Garth Jennings)    

SINOPSIS - SKRAĆENA VERZIJA

Nekoliko trenutaka pre no što je Zemlju uništila građevinska ekipa vanzemaljaca kako bi napravila prostor za prolaz u hipersvemir Artura Denta sa naše planete odvlači njegov prijatelj Ford Prefekt. Njih dvojica započinju intergalaktičku avanturu pokušavajući da napišu novo izdanje "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju".

SINOPSIS - DUŽA VERZIJA



Sve počinje kada Artur Dent (Martin Friman), tipični momak, doživi jedan veoma loš dan. Njegovu kuću treba da pregazi buldožer, otkriva da mu je najbolji prijatelj vanzemaljac, a povrh svega - čitava planeta biće potpuno uništena. On će u poslednji čas, u pižami i ogrtaču, zbrisati sa umiruće i veoma drage planete stopirajući vasionski brod, u čemu će mu pomoći najbolji prijatelj - Ford Prefekt (Mos Def).

Tokom tog puta u nepoznato Artur će otkriti nekoliko velikih, mada uglavnom bezopasnih, istina o prirodi našeg svemira. Na svom čudesnom putu spoznaće, recimo, da je peškir najkorisnija stvar koju možete imati, a da najbolji savet koji uvek treba imati na umu prilikom putovanja kroz svemir glasi: "Ne paniči!" Artur će otkriti i smisao života, kao i odgovore na sva nemoguća pitanja koja su ljudi postavljali sebi i drugima, ali još više na ona koje niko pametan nije ni pomislio da postavi. Svi ti odgovori sažeti su u zabavnoj knjižici vodiču kroz vaseljenu zvanoj "Autostoperski vodič kroz galaksiju".

REČI AUTORA

Svemir je veliki. Ne možeš da veruješ koliki je, kako je ogroman, prostran, nepojmljivo veliki. Možda misliš kako ti je daleko da odeš do prodavnice na ćošku, ali to je mačji kašalj prema svemiru.
Daglas Adams, "Autostoperski vodič kroz galaksiju".

O LIKOVIMA

Artur Dent (Martin Friman)
On je izuzetno običan čovek na putovanju kroz svemir. S namerom da ga tumači neko manje poznat, kasting agenti pronašli su britanskog komičara Martina Frimana, poznatog po učešću u kultnoj ostrvskoj televizijskoj seriji "Ofis".

Ford Prefekt (Mos Def)
Prefekt je uglađeni vanzemaljac koji uvek zna gde mu je peškir. Ime je dobio po jeftinom automobilu. Igra ga reper Mos Def, kojim je posebno oduševljen režiser. Dženings smatra da je Def idealan partner za Martina Frimana jer je njegova potpuna suprotnost. Njih dvojica su nešto kao moderna verzija Džeka Lemona i Voltera Mataua.

Zaphod Biblbroks (Sem Rokvel)
Dvoglavi galaktički predsednik s držanjem rok-zvezde je neizlečivi parti manijak. Delo je Sema Rokvela, koji ga je odigrao imajući na umu sumanutu kombinaciju Elvisa Prislija, Bila Klintona i Fredija Merkjurija, s tek malenim dodatkom Džordža V. Buša.

Trilijan (Zoi Dešanel)
Ona je lepotica da padneš mrtav, astrofizičar s dečkom vanzemaljcem. Igra je Zoi Dešanel, u koju su se svi članovi ekipe - muški, dakako - svakodnevno beznadežno zaljubljivali. Dženings ju je nazvao klasičnom filmskom zvezdom s onim starim kvalitetom zbog koga srce hoće da iskoči čim je vidite na ekranu. Inače, ljubavni trougao između Trilijan, Artura i Zaphoda je Adamsov dodatak specijalno za film.

Duboka misao (glas: Helen Miren)
Najbizarniji lik filma – megagigantski superkompjuter - potrošio je sedam i po miliona godina pokušavajući da pronađe konačni odgovor o smislu života, vasione i svega ostalog, a koji je ispao vrlo jednostavn – 42. Broj sam po sebi i nije toliko značajan, a odgovor pomaže samo onima koji znaju pitanje. Inače, filmadžije su stvorile lik ovog blesavo genijalnog kompjutera inspirisani čuvenom skulpturom Ogista Rodena iz 1880. godine - Misliocem.

Premijera: 2. jun 2005. godine u Domu sindikata

i slike

hahahaha... Ludilo, ovo je nesto najbolje sto se dogodilo nasoj planeti...
Vredi procitati svaku stranicu! Adams je genije!
Steta sto ga nema vise, ali zato zivi njegovo delo...