Аустралиан Опен 2012 :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Аустралиан Опен 2012

Žuta loptica u udaljenom kutku planete

Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu ili kako ga danas nazivamo Australijan Open, datira s početka 20. veka. Prvi veliki turnir održan je 1905. godine u Melburnu na terenima koji su danas poznati pod imenom “Albert Reserve Tennis Centre”. Tek osnovana asocijacija Tenis Australija rešila je da organizuje turnir pod nazivom “Australasian Čempionšip” koji je promenio ime u “Australijan Čempionšip” 22 godine kasnije. Današnji naziv, Australijan Open ustanovljen je 1969. godine.

U svojoj istoriji, Australijan open se nije igrao devet godina, zbog Prvog svetskog rata od 1916. do 1918, potom Drugog svetskog rata od 1941. do 1945. i 1986. zbog promene u kalendaru takmičenja. Zanimljivo je i da je turnir dva puta održan tokom 1977. godine.

Tenis, kao jedna od igara prenesenih iz Evrope koja je našla plodno seme na australijskom kontinentu, opčinila je tamošnje stanovništvo. Međutim, zbog velike udaljenosti Australije od ostatka sveta, turnir nije privlačio strane igrače sve do prve godine posle Drugog svetskog rata, 1946. Tada su prvi američki teniseri došli na takmičenje avionom, a dotle, mnogi su morali do Melburna da putuju brodom i po 45 dana. Čak su i australijski igrači, koji su živeli na zapadnom delu zemlje, zbog nedostatka transportnih sredstava odustajali od dolaska na turnir.

Od početka, Australijan Open se igrao na travnatoj podlozi. Takmičenje se kroz istoriju održavalo u pet gradova u Australiji, Melburnu (55 puta), Sidneju (17), Adelejdu (14), Brizbejnu (7) i Pertu (5) i u dva grada na Novom Zelandu, Krajstčerču (1906. godine) i Hejstingsu (1912). Od 1972. godine turnir se konstantno održava u Melburnu. Tereni u Kujongu su bili odabrani za takmičenje, da bi se od 1988. godine, zbog sve veće potrebe za proširenjem stadiona i kapaciteta terena, kompleks preselio na današnji Melburn park, koji se tada nazivao Flinders park. Sam čin preseljenja bio je izuzetno plodonosan, jer je 1988. u odnosu na 1987. poseta bila veća za 126.000.

Turnir se od 1905. do 1987. igrao na travi. Od 1988. do 2007. turnir se održavao na podlozi “Ribaund ajs”, koja je 2008. zamenjena podlogom “Pleksikašn prestiž” na kojoj se i sada igra.

Ah taj kalendar...

Sama lokacija takmičenja oduvek je predstavljala problem za igrače. Do 1969. profesionalci nisu imali prava takmičenja, onda su organizatori i njima dozvolili da igraju. I pored toga, samo u dva navrata, 1969. i 1971. mnogi veliki igrači su se odazvali da igraju. Australijan Open je većina teniskih zvezda tog doba zaobilazila do 1982. godine zbog udaljenosti, neodgovarajućeg datuma za takmičenje, jer je padao oko Božića i Nove godine, a konačno i zboh niskog nagradnog fonda.

Godine 1970. Nacionalna teniska liga čiji su članovi tada bili Rod Lejver, Ken Rouzvol, Andres Himeno, Oančo Gonzales, Roj Emerson i Fred Stoul, nije dozvolila svojim članovima da igraju u Australiji jer su garancije bile nedovolje, pa je turnir osvojio Amerikanac Artur Eš.

Jedna od najvećih zamerki ovom turniru odnosila se oduvek na vreme odigravanja. Turnir za 1919. godinu se održavao u januaru 1920, da bi se turnir za 1920. održavao u martu te godine. Godina 1977. bila je zaista specifična, jer su se u njoj održala dva Australijan Opena. Prvi je počeo u decembu 1976. i završio se u januaru 1977, da bi drugi bio završen 31. decembra 1977. Međutim, ni to nije uspelo da privuče veći broj zvezda. Potom je od 1982. do 1985. takmičenje na Kujongu održavano sredinom decembra da bi se na sadašnji datum, po kojem početak turnira datira od sredine januara, zaživeo od 1987. godine. To je označilo i presedan da turnir ne bude odigran u 1986. godini.

Danas, nema nikakvih problema sa kalendarom, mada su mnoge velike zvezde tenisa, poput Rodžera Federera i Rafaela Nadala, ubeđene da bi bilo mnogo bolje kada bi se početak prvog grend slema sezone pomerio za februar meseci, kako bi najbolji svetski teniseri imali vremena da dođu do bolje forme što je u januaru, kada je sam početak, gotovo nemoguće.

Era dominacije Australijanaca

Imena Entonija Hita i Rodnija Vajldinga, prvih osvajača Australijan Opena, malo znače današnjim ljubiteljima tenisa. Međutim, oni su imali tu čast da budu prvi pobednici u istoriji. Hit je Australijanac, a Vajlding Novozelanđanin. Prvi finalni turnir 1905. gledalo je svega 5.000 gledalaca, tada je Vajlding bio bolji od sunarodnika Artura Kertisa u četiri seta, 4:6, 6:3, 6:4, 6:4.

Australijan Open je u prvoj polovini svog postojanja, na neki način bio poput nacionalnog šampionata. Otuda i tolike pobede australijskih tenisera. U prvih 57 turnira, teniseri iz Australije u muškom singlu osvojili su čak 45 titula u singlu. Primat su uspevali da im poremete Amerikanci, četiri puta, Britanci pet puta, Novozelanđani dva puta i jedan Francuz, slavni Žan Borotra, daleke 1928. godine.
Ken Rouzvol je u dve ere bivao najbolji, dva puta tokom pedesetih godina, i dva puta u Open eri, 1971. i 1972. godine. Šezdesete godine 20. veka bile su rezervisane u Melburnu za dva velika šampiona koji su se smenjivali na prestolu. Rekorder po broju titula na Australijan Openu, Roj Emerson, dizao je pehar šest puta, 1961, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, samo je Rod Lejver u tri navrata uspevao da ga sruši, 1960, 1962. i 1969. Jednu titulu u to vreme uzeo je i njihov sunarodnik Vilijam Bouri.

Očekivalo se da će se dominacija igrača iz Australije produžiti i na 70. godine kada se pojavio Džon Njukomb, jedan od trojice Australijanaca koji su stigli do prvog mesta na ATP listi koja je ustanovljena au avgustu 1973. godine. Njukomb je slavio dva puta, a jednom je to uspelo Marku Edmonsonu, koji je baš Njukomba pobedio u finalu 1976. godine. Međutim, niko nije mogao ni da nasluti tada da će Australija, koja je dotle bila teniska velesila, doživeti da 35 godina ne zna za šampiona u muškom singlu. Na scenu su stigli neki novi klinci, sedamdesetih Artur Eš, Džimi Konors, Rosko Tanser i Vitas Gerulaitis, pojavilo se i čudo iz Argentine u vidu Giljerma Viljasa. Tenis je dobijao sve jači međunarodni karakter, što se očitovalo kroz listu šampiona.

Za razliku od muškaraca, žene su počele da igraju na Australijan Openu od 1922. godine. Prve dve titule osvojila je Margaret Moulsvort. Australijanke su pobeđivale redovno sve do 1935. godine dok taj niz nije prekinula Britanka Doroti Raund Lio. Sve do 1980. nijedna igračica van Australije, SAD ili Velike Britanije nije uspela da osvoji titulu. Prva iz ostatka sveta koja je probila tu barijeru bila je češkoslovačka teniserka Hana Mandlikova. Potom su, do današnjeg dana, dolazile na red domanacije Štefi Graf, Martine Navratilove, Monike Seleš, Martine Hingis i Serene Vilijams koja je osvojila pet titula u Australiji.

Vikinzi osvajaju Australiju

Legenda svetskog tenisa, Šveđanin Bjern Borg, samo jednom se usudio da dođe na Australijan Open, i naravno, kao ni u Njujorku, nije imao sreće da osvoji titulu. Treće kolo 1974. godine bilo je mizerno naspram rezultata koje je pravio na Vimbldonu krajem sedamdesetih godina kada je osvojio pet uzastopnih pehara na londonskoj travi.

Međutim, neki drugi Vikinzi su rešili da se otisnu na dalek put i tamo potraže svoju sreću. Prvi kojem je uspelo da svojim reketom očara Australijance bio je Mats Vilander, koji je u finalu 1983. godine nadigrao Ivana Lendla. Vilander, koji je tada plenio sigurnom igrom sa osnovne linije, ponovio je uspeh i godinu dana kasnije kada je savladao Južnoafrikanca Kevina Karena u četiri seta, ali je njegovu vladavinu neočekivano je prekinuo jedan njegov sunarodnik, koji je igrao potpuno netipično za švedsku školu.

Stefan Edberg je sa svega 19 godina osvojio svoj prvi grend slem trofej na travi Melburna 1985. Plavokosi teniser je svojim ofanzivnim servis volej stilom sprečio Vilandera da napravi het-trik u Melburnu, da bi posle godinu dana pauze, jer se 1986. nije igralo, Edberg odbranio trofej posle velike borbe u pet setova sa Australijancem Patom Kešom. Taj trijumf Edberga na Kujongu, označio je kraj ere igranja na travnatoj podlozi na Australijan Openu i prelazak na nove terene, u Flinders parku na kojima se igralo na sintetičkoj podlozi, takozvanom “ribaund ajsu”.

Prelazak na novi kompleks ipak je više prijao Edbergovom zemljaku Matsu Vilanderu koji je trijumfom protiv Pata Keša takođe u pet uzbudljivih setova, zaokružio petogodišnju dominaciju Šveđana u Melburnu. Tako je Vilander postao jedini igrač u istoriji Australijan Opena koji je trijumfovao na obe podloge. Posle njega, na scenu su stupili neki novi osvajači, poput Ivana Lendla, Borisa Bekera, Džima Kurijera, Pita Samprasa i Andrea Agasija.

Boba, sendvič i besni Mekinro ili srpsko osvajanje Melburna...

Srpski ljubitelji tenisa nisu ni slutili da će jednog dana imati grend slem šampiona u delekoj Australiji. A za sve je možda kriv bivši predsednik Teniskog saveza Srbije, Slobodan Živojinović i onaj njegov već čuveni meč četvrtfinala Australijan Opena iz 1985. godine.

Bobin protivnik na Kujongu tada je bio Amerikanac Džon Mekinro, koji poput Borga, nikada nije uspeo da osvoji titulu u Australiji. Poznat kao velika prznica i igrač koji je voleo da se svađa sa sudijama, i u tom duelu na velikoj vrućini napravio je veliku scenu. Ljut zbog jedne sudijske odluke, Veliki Mek je rešio da se verbalno obračuna sa sudijom Piterom Felengerom i dok je on razmenjivao oštre reči sa arbitrom, Živojinović je iskoristio vreme da sedne na stolicu, pojede sednvič i popije čašu vode, pošto je odbio da uzme čašu šampanjca! Kada se vratio, Mekinro je već bio izgubio nerve i na kraju u polufinale je otišao Živojinović pobedom od 2:6, 6:3, 1:6, 6:4, 6:0.

Živojinović te sezone nije uspeo da osvoji Melburn, ozgubio je naredni meč od Matsa Vilandera, ali je bio vesnik kasnijih velikih pobeda tenisera iz Jugoslavije. Prve velike radosti ljubiteljima tenisa sa ovih prostora donela je fenomenalna Monika Seleš sa tri uzastopne titule, 1991, 1992. i 1993. kada je bila i najbolja teniserka na svetu. Ona je još jednom trijumfovala, 1996. godine, ali tada je već imala američko državljanstvo.

Da će prva decenija 21. veka biti u znaku teniskog talasa iz Srbije, najavili su kao juniori Jelena Janković i Janko Tipsarević. Oboje kao svetski juniorski lideri uspeli su u istoj sezoni, te 2001. godine da se domognu titule na Australijan Openu u juniorskoj konkurenciji. Finale Ane Ivanović 2008. protiv Marije Šarapove bio ne najveći domet u ženskom singlu posle toga, ali je veliku radost Srbiji doneo Novak Đoković, koji je pobedama 2008. i 2011. postao jedini srpski teniser vlasnik grend slem titula u singlu u istoriji ove zemlje.

U dublu, Nenad Zimonjić je u Melburnu stigao do dve titule u misku, 2004. sa Elenom Bovinom i 2008. un Tiantjan, dok je u muškom dublu sa Danijelom Nestorom najdalje stigao do finala 2010. kada su poraženi od braće Boba i Majka Brajana.

Američke devedesete, moderno doba i Novak Đoković

Pit Sampras, Džim Kurijer i Andre Agasi su tri igrača zlatne generacije američkih tenisera devedesetih godina. U periodu od 1992. do 2001. na Australijan Openu, oni su zajedno osvojili čak sedam titula, uspostavivši tako dominaciju tenisera sa američkog tla u Melburnu.

Kurijerove su bile 1992. i 1993. kada je dva puta u finalu zaustavljao Stefana Edberga, a Sampras je prvu od sve australijske titule uzeo 1994. Drugu je dodao tri godine kasnije kada je u finalu savladao Španca Karlosa Moju. Sampras, koji je do dolaska Rodžera Federera na scenu držao mnoge rekorde, bio je veliki rival sa Andreom Agasijem, igračem koji se oslanjao na snažne udarce sa osnovne linije. Agasi je tri od svoje četiri titule osvajao 1995, 2000. i 2001. Poslednju koju je uzeo u Melburnu, bila je 2003. godine i od tada do danas, nijedan američki teniser nije uspeo da dotakne trofej Australijan Opena.

Oseka američkih šampiona u Australiji poklopila se sa odlaskom Agasija i Samprasa sa teniske pozornice i rađanjem nove zvezde u vidu Švajcarca Rodžera Federera. “Slučajna” titula Tomasa Johansona iz Švedske 2002. godine, označila je početak smene generacija jer je dve godine kasnije, 2004. Rodžer Federer osvojio svoj prvenac u Melburnu. Teniser iz Bazela je imao igru kao stvorenu za podlogu na Melburn parku. Brzo je postao miljenik tamošnje publike i sa uspesima je nastavio i 2006. i 2007. sa još dve titule.

Posle kraćeg perioda bez trofeja u Melburnu, Federer se na tron ponovo vratio u januaru 2010. pobedom nad Endijem Marejom, koja je značila osvajanje 16. grend slem titule, što nije uspeo da učini nijedan igrač u istoriji tenisa. Međutim, kako godine odmiču, Federer je sve ranjiviji, a na scenu stupaju mlađi igrači željni uspeha.

Novak Đoković, koji je od prošle sezone aktuelni vladar svetskog tenisa, počeo je 2008. da ispisuje nove stranice srpskog i svetskog tenisa.

Da ono što je uradio u januaru 2008. nije bilo slučajno potvrdio je prošle godine maestralnom pobedom nad Endijem Marejem u tri seta. Njegove pobede na dalekom kontinentu simbolizuju koliko je tenis u poslednje dve decenije postao globalan sport i koliko smo na isteku prve decenije 21. veka daleko od početaka na prvom grend slemu sezone kojim su nekad dominirali domaći teniseri.

Poeni i nagrade (singl)
Prvo kolo 10 16.275
Drugo kolo 45 27.100
Treće kolo 90 44.453
Osmina finala 180 88.906
Četvrtfinale 360 177.812
Polufinale 720 355.625
Finale 1.200 935.855
Pobeda 2.000 1.817.709
*iznosi su dati u evrima

Жреб
Распоред

Српски тенисери у синглу

Ana Ivanović
WTA rang 22
Datum rođenja:6.11.1987.
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:69kg
Visina:1,86cm
Pro od:2003.
Igra:desnom rukom

Bojana Jovanovski
WTA rang 90
Datum rođenja:31.12.1991.
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:65kg
Visina:1,75cm
Pro od:2007.
Igra:desnom rukom

Jelena Janković
WTA rang 13
Datum rođenja:28.2 1985.
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:59kg
Visina:1,77cm
Pro od:2000.
Igra:desnom rukom

Novak Djoković
ATP rang: 1
Datum rođenja:22.5.1987.
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:80kg
Visina:1,88cm
Pro od:2003.
Igra:desnom rukom

Viktor Troicki
ATP rang:19
Datum rođenja:10.2.1986.
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:86kg
Visina:1,93cm
Pro od:2006.
Igra:desnom rukom

И брат Јанкела

Janko Tipsarević
ATP rang: 9
Datum rođenja:22.6.1984
Mesto rođenja:Beograd, Srbija
Težina:83kg
Visina:1,80cm
Pro od:2002.
Igra:desnom rukom