Do kraja godine finiš procesa privatizacije u Srbiji
Aukcija poslednji spas za 400 preduzeća
Autor: D. Nišavić, D. V. | Foto: Tanjug | 16.07.2008 - 07:49


U finišu procesa privatizacije, koji mora da se okonča do kraja ove godine, naći će se, između ostalih, kompanije RTB „Bor“, „Jat tehnika“, „Jat ervejz“, kao i Beogradski sajam i Novosadski sajam, ali i neke javnosti manje poznate firme. Od 2001. godine, u Srbiji je privatizovano više od 1.700 preduzeća i za njih plaćeno 2,36 milijardi evra. Do kraja ove godine, na aukcijama i tenderima biće prodato ili će biti započet postupak privatizacije oko 450 firmi, ali ozbiljnijih procena koliko se novca u državnoj kasi po tom osnovu očekuje - nema.

- Raspisali smo predkvalifikacioni tender za RTB „Bor“, „Jat tehniku“, a za „Jat ervejz“ će biti raspisan do kraja meseca. Takođe, ovog meseca biće raspisan tender za „Mostogradnju“ i za „Prvu petoletku“ iz Trstenika. Za Metanolsko-sirćetni kompleks „Kikinda“ planira se raspisivanje tendera u julu ili avgustu, dok će za FAP biti organizovan predvalifikacioni tender kao za „Zastavu“ - kaže za „Blic“ Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Posle stečaja prodaja za pola godine
Pre godinu dana započete su aktivnosti na ubrzanju procesa stečaja društevnih preduzeća. To konkretno znači da se za imovinu preduzeća za koje je otvoren stečaj može raspisati prodaja za pola godine. Novac koji se ostvari prodajom ide za namirenje poverilaca, a u slučaju da prihod koji se ostvari bude veći od obaveza - on ide u budžet.

Do kraja ovog meseca, a najkasnije početkom avgusta, oglasiće se i tender za prodaju atraktivne imovine hotela „Grand“ i „Konaci“ na Kopaoniku. Predviđeno je da to bude tender sa aukcijskom završnicom gde će se, na kraju, licitacija održati pred televizijskim kamerama.
U Agenciji za privatizaciju kažu da nameravaju da poštuju zakonom propisane rokove i da započnu poslednju privatizaciju preduzeća s društvenim kapitalom najkasnije do 31. decembra ove godine. U portfelju Centra za aukcije ostalo je oko 800 preduzeća, ali će ih biti privatizovano oko 400, dok ostatak ispunjava uslove za postupak prinudne likvidacije koju odskora sprovodi Agencija. Neka od tih preduzeća sigurno će biti na putu oporavka, dok drugima sledi gašenje.
Takođe, planira se da 50 preduzeća bude prodato na javnim tenderima. Međutim, nad svim preduzećima koja ne budu privatizovana u zakonskom roku, biće pokrenut stečajni postupak, što je zakonom i predviđeno. Da je sve bilo po planu, privatizacija bi bila okončana još pretprošle godine i zato sada neki ekonomisti smatraju da će i ovaj rok biti produžen.

- Tek kada se budu privatizovala javna preduzeća koja država tretira kao „porodično srebro“, moći će da se kaže da je proces privatizacije u Srbiji okončan. Bojim se da će ta preduzeća biti prodavana po potrebi, kada vlastima zatreba novac. Državna preduzeća su problem jer se stranke na vlasti ponašaju kao da su im ostavljena u nasleđe. Bukvalno, kada naprave neku glupost, mogu da posegnu za budžetom ili da povećaju cene proizvoda i usluga. Generalno, problem kod naše privatizacije je taj što se ne zna zašto se ona uopšte radi. Smisao privatizacije trebalo bi da budu nova radna mesta i stvaranje uspešnih firmi, a ne punjenje budžeta - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Plan aukcijske prodaje više od 400 firmi do kraja godine, kako kaže Nebojša Ćirić, realan je. Naročito ako se ima u vidu dosadašnja dinamika od 60-70 aukcija mesečno.
- Zakon predviđa završetak privatizacije do kraja 2008. godine, ali je bitno istaći da mi smatramo da i pokretanje postupka, odnosno stavljanje preduzeća na aukcijsku i tendersku prodaju, jeste početak završetka procesa. Za neka preduzeća jasno je da će postupak potrajati, ali je bitno da on bude iniciran do kraja ove godine. Tu se prvenstveno misli na preduzeća koja se privatizuju putem tendera, jer oni podrazumevaju komplikovanu i dugotrajnu proceduru - ističe Nebojša Ćirić.
Na pitanje da li je pravljena projekcija koliko bi preduzeća od njih 400, koliko će ih biti ponuđeno na aukciju, moglo da se nađe u procesu stečaja, naš sagovornik kaže da je to teško reći.
- Očekuje se da na aukcijama, osim domaćih, učestvuju i strane kompanije. Nakon formiranja vlade primetan je nagli porast interesovanja stranih firmi za proces privatizacije ali, što je najvažije, i za grinfild investicije, koje suštinski formiraju nova radna mesta. Imali smo interesovanje jednog velikog svetskog proizvođača automobila za grinfild investiciju, nezavisno od priče „Fijata“ i „Zastave“, što ohrabruje - kaže Ćirić.
Interesantno je da će grupa od šest preduzeća namenske industrije, putem konverzije dugovanja prema državi, postati većinski državna, i to su „Zastava oružje“ iz Kragujevca, „Milan Blagojević - Namenska“ iz Lučana, „Prva iskra - Namenska“ iz Bariča, „Prvi partizan“ iz Užica, „Krušik“ iz Valjeva i čačanska „Sloboda“. Kao državne firme, nad njima će ingerenciju imati Ministarstvo odbrane.

Imovina preduzeća koja će biti prodata iz stečaja

- Zgrada „Jugoeksporta“ u Kolarčevoj ulici u Beogradu
- Šećerana „Dimitrije Tucović“, lokacija preko puta Ade Ciganlije
- „Matroz“, Sremska Mitrovica
- Zgrada „Ineks intereksporta“ u Ulici Kraljice Marije u Beogradu
- Građevinsko preduzeće „Rad“ u Kosovskoj ulici i poslovni prostor kod „Hajata“

Izvor: Blic