Atina, Barselona i Los Anđeles možda nestanu usled klimatskih promena


Dete koje se ove godine bude rodilo u nekom priobalnom gradu, poput Barselone, Lisabona, Atine ili Los Anđelesa, moglo bi u svojoj poznoj starosti da protiv svoje volje bude iseljeno iz tog grada, usled podizanja nivoa mora.

Naime, ako globalno zagrevanje nastavi da se razvija svojim sadašnjim tempom, ono bi do 2100. odnosno u svojoj 84. dočekalo da grad u kojem je živelo, zbog podizanja nivoa mora i okeana, bude - potopljen.

Takva upozorenja čula su se i na Konferenciji o klimatskim promenama u Marakešu, koja je u toku, a docent na Fizičkom fakultetu dr Vladimir Đurđević ističe da je u poslednjih 11.000 godina srednja globalna temperatura na našoj planeti iznosila 14 stepeni Celzijusovih, i da je cela struktura kakvu čovečanstvo poznaje izgrađena u odnosu na te klimatske uslove. Svaka promena u temperaturi, drugim rečima, iziskuje obimne i značajne promene u svim segmentima života na našoj planeti.

Najbanalniji primer toga su, kaže Đurđević, cevi, koje su prilagođene da podnesu određenu temperaturu, a ako se ona poveća, "moraćemo da ih menjamo".

Već neko vreme je jasno da se čovečanstvo bliži "scenariju iz holivudskih filmova", u kojima se svet suočava sa katastrofom zbog sve lošijih ekoloških uslova, ali činjenica je da je taj scenario, iako se možda neće odvijati munjevitom brzinom kao u tim filmovima, tek decenijama daleko od nas.

Kako je objasnio Đurđević, prema pojedinim izveštajima, povećanje srednje globalne temperature od dva stepena se još uvek smatra granicom sigurnog, a njega ćemo po sadašnjim procenama, dostići za trideset godina. Ali, ako to povećanje dostigne tri ili četiri stepena, što se očekuje do kraja veka, štete od vremenskih ekstrema bi bile toliko velike da bi se ekonomski rast u potpunosti zaustavio, a ljudsko društvo ostalo na nivou stagnacije dok se ne prilagodi na nove klimatske uslove.

Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje i saopštenje za medije Svetske meteorološke organizacije u kojem piše da je nivo ugljendioksida, jednog od gasova staklene bašte koji doprinose globalnog zagrevanju, u atmosferi dostigao nivo od 400 ppm jedinica. Prevedeno na jezik običnih ljudi, to znaci da je čovečanstvo u poslednjih 150 godina svojim aktivnostima poput spaljivanja fosilnih goriva, povećalo nivo tog gasa u atmosferi za čak 40 odsto u odnosu na nivo koji se tek neznatno menjao u poslednjih 800.000 godina.

Taj nivo se neće menjati u narednih nekoliko hiljada godina, čak i da sutra ljudski rod prestane sa svim štetnim aktivnostima, jer, kako je objasnio Đurđević, ugljendioksid je takozvani inertni gas i ne postoje procesi u klimatskom sistemu koji bi ga efikasno uklonili iz atmosfere. Posledice ovog su, naveo je, već vidljive u svakodnevnom životu. One se ogledaju u sve većoj pojavi novih meteoroloških fenomena kao što su toplotni talasi i olujne nepogode, jaki vetrovi, uragani i tropske oluje.

"Te promene su toliko uočljive i lako merljive da nije potrebno raditi nikakvu sofisticiranu analizu nekih trendova da bismo zaključili da živimo u drugačijoj klimi nego što je to bilo pre stotinak godina", objašnjava on.

Međunarodna zajednica je još početkom devedesetih godina shvatila opasnost koju nose klimatske promene i redovno održavala sastanke na kojima je pregovarala o tome kako usporiti globalno zagrevanje i sprečiti njegove fatalne posledice. Ipak, svi ovi sastanci su do prošle godine bili neuspešni i malo toga se promenilo.

Prošle godine je, na sastanku u Parizu, napravljen prvi pravi korak napred.

Naime, međunarodna zajednica je tada donela odluku da srednja globalna temepratura (14 stepeni Celzijusovih) nikada ne sme preći onu granicu sigurnog povećanja od dva stepena. Ovaj cilj će, prema Đurđevićevim rečima, biti teško ostvariv, jer je planeta Zemlja već sada jedan stepen toplija od proseka.

Iako je međunarodna zajednica, sudeći po prošlogodišnjem dogovoru, počela ozbiljno da shvata ove probleme, konkretno rešenje koje bi ga u potpunosti rešilo je veoma teško doneti jer bi ono značilo potpunu transformaciju društva. Većina zemalja bi morala da napusti svoju dugogodišnju naviku korišćenja energije i pređe na nove energetske sisteme koji su bazirani na obnovljivim izvorima energije.