Бомба у пивници

Сваке године је 8. новембра “Биргербројкелер” у Минхену пун је старих другара нацистичке партије.Они славе успомену на пуч 1923. године, када је Хитлер са својим ударним трупама упао у огромну пивницу у Розенхајмерштрасе да би на политичком заседању објавио националну револуцију.Врхунац годишње прославе је био говор који би Хитлер држао сваке године, у којем је имао обичај да помиње славну прошлост странке и да предвиђа благодети које ће националсоцијализам донети Немачкој и свету.

Новембра 1939. је, међутим изгледало да Хитлер неће моћи да изврши ову обавезу.Он је имао других брига.Неколико недеља пре тога изадао је наређење да се 12. новембра изведе велики напад на Западу.Његови генерали озбиљно су се противили овом плану; ни издалека нису биле завршене припреме.Хитлер је, међутим, хтео да истера своје.Али када су 7. новембра временски извештаји постали неповољни, одлучио је да помери датум напада.Деветог новембра је требао да донесе одлуку о новом датуму.

Између послова, ипак је успео да стигне у Минхен.Према уобичајеном ритуалу требао је да почне са говором у пола девет увече и да говори све до десет.Ипак, Хитлер се у пивници појавио у осам часова, у осам и десет већ је започео свој говор кој није трајао ни читав сат.Окружен телесном гардом напустио је салу уз гласне узвике “Зиг-хајл!”.Пожурио је на станицу да стигне на специјални воз који је у пола десет кретао за Берлин.
Сала је још увек била пуна гужве и узбуђења, када је у 21:20, десет минута после Хитлеровог одласка, експлодирала бомба одмах иза подијума за говорнике где је Хитлер стајао.Погинуло је седам нацистичких ветерана, а десетине их је рањено.Било је више него јасно да је Хитлер био мета ове експлозије.
За експлозију је био оптужен Георг Елзер, по занимању столар.Приликом претреса нађени су разни оптерећујући предмети; експлозив за бомбе, значка комунистичке партије, папири са именима фирми за продају оружја и муниције и разгледницу “Биргербројкелер”.На саслушању које је обавио Гестапо, Георг Елзер је признао да је подметнуо бомбу, али је остао при изјави да је само он одговоран за атентат.Ни од кога није добио наређење и нико му није помагао.Када је Химлер прочитао записник, узвикнуо је:”Који је идиот ово написао?”.Никако није могао да поверује да је Елсер сам извршио атентат, и био је убеђен да британска тајна служба стоји иза овога.Ово резоновање је послужило немачкој пропаганди да да изговор за Службу безбедности која је само дан после овог догађаја киднаповала два британска агента на холандској територији у близини Фенлоа.Требало је да се одржи суђење из којег би  веома јасно испало да су стране силе употребиле Немца Елсера да уклоне Хитлера.То суђење би, међутим, могло да се одржи тек после рата.Елсер, као и два британца, мајор Стивенс и капетан Пејн Бест, затворени су у једном логору, где су по Химлеровом наређењу пажљиво поступали са њима, да би сваког тренутка могли да се појаве на великој позорници.

Касније после рата, 1969. године, сарадник немачког института за савремену историју др. Антон Хох је дошао до закључка да је Елсер сам извршио атентат, без икаквог наређења и помоћи.

Када су нацисти увидели да је игра изгубљена, убили су Георга Елсера 9. априла 1945. године у концентрационом логору Дахау, “по врховном наређењу”.


Извор: Светски рат

Други атентат на Хитлера

Немачки отпор против Хитлера могао је да успе ако би неки виши команданти јединица били спремни на сарадњу. Бар тако је изгледало у пролеће 1943. године. Такав „неко“ могао је да буде фелдмаршал Гинтер фон Клуге, који је командовао Групом армија „Центар“ на совјетско-немачком фронту. Посебно се први официр његовог штаба Хенинг фон Тресков, много трудио да придобије фон Клугеа за отпор. Тресков је припадао роду пруских официра, а нацисте је свим срцем мрзео. После дугих разговора са фон Клугеом, пошло му је за руком да га убеди како Хитлер мора да се уклони.

Али, фон Клуге је увек устукнуо од своје сагласности баш у тренутку када је изгледало да га је Тресков придобио. Ово се десило не само Трескову већ и бившем градоначелнику Лајпцига, Карлу Герделеру, у то време једном од водећих личности немачког отпора нацизму. У јесен 1942, он је помоћу фалсификованих докумената, које је издао генерал Остер из обавештајне службе, стигао у фон Клугеов штаб. Разговарали су дуго. Изгледало је да су Герделерови аргументи импресионирали фон Клугеа и убедили га у потребу акције. Међутим, по Герделеровом одласку, фон Клуге се опет повукао. Ипак, пораз код Стаљинграда је и на фон Клугеа оставио горак утисак, па је био спремнији за отпор и оптимистички гледао на њетов исход. За то је постојао и други разлог: отприлике у то време отпору се прикључила група младих официра. Захваљујући искуствима са, или боље речено, иза совјетско-немачког фронта, постали су зрели за отпор. Тек тада су схватили какав злочиначки режим држи њихову земљу у рукама. Њихова узнемиреност дала је отпору нове импулсе. Наваљивали су на старије да се што пре нешто предузме. Сматрали су да само Хитлерова смрт може да избрише његов утицај и учини крај злочинима. Изјавили су да су спремни да изврше тај задатак.

Сада је још било потребно да се Хитлер подстакне да посети Групу армија „Центар" чији се штаб налазио у Смоленску. Изгледало је да је Клуге придобијен, а Тресков је око себе сакупио групу официра решених да дејствују. Проблем се, међутим, није могао баш тако лако да реши. Хитлер готово никад није напуштао свој штаб. Када би некуда полазио, тајио би циљ свог кретања што је дуже могао. Официри из пратње обавештавани су тек у последњем тренутку. Често се догађало да се најављене посете откажу, а у случају кад је Хитлер долазио, предузимане су обимне мере предострожности. За време посете био би обустављен железнички саобраћај. Од аеродрома до штаба никада се није возио војним аутомобилом, већ у једној од четири специјалне аутоколоне које су увек биле спремне да оду на место које је Хитлер хтео да посети. Најзад, ту је била и стража која Хитлера никада није остављала самог.

Завереници су прво планирали да неколицина официра убије Хитлера за време обеда у штабу Групе армија. Фон Клуге је упознат с овим планом, како да би могао да се склони у одлучујућем моменту. Он се, међутим, успротавио. Сматрао је да метод није довољно частан, а и бојао се да би меци завереника или Хитлерове страже могли да погоде и тешко замењиве официре. Под његовим утицајем, завереници су одабрали други метод, са којим га овог пута нису упознали. Одлучено је да се кутаја динамита са темпираним упаљачем унесе у Хитлеров авион као пакет, за који би рекли да се ради о поклону за једног од пријатеља у Хитлеровој Врховној команди.

О плану су се опширно договарали са берлинским центром за отпор. Фон Клугеов ађутант Фабијан фон Шлабрендорф, је неколико пута путовао из Смоленска за Берлин. Тамо је посебно разговарао са Остером и Олбрихтом, који је тада био на високом положају код територијалних јединица. Он је могао да се побрине за потребне припреме у Немачкој. Крајем 1942. године рекао је Трескову да му за то треба још осам седмица. Није познато у чему су се састојале његове мере. У Смоленску се, међутим, атентат припремао до најситнијих детаља. Да би се активности у Берлину и Смоленску добро координирале, Остеров шеф, адмирал Канарис, је марта 1943. године организовао пут у Смоленск, јер је, тобоже, био потребан договор са тамошњим обавештајним официрима. Хитлерова посета је тада већ била објављена, али још није био одређен тачан датум.

У Смоленск је заједно са Канарисом стигао и Остер са неколицином блиских сарадника и сандуком делова британских темпираних бомби. Касно увече, после званичних разговора, завереници су разменили мишљења о последњим детаљима, договорили се о лозинкама и сличном. Најзад је, 13. марта, Хитлер је авионом стигао у Смоленск заједно са пратњом. Берлин је тог јутра обавестио фон Клугеа и Трескова тако да су они дошли на аеродром да га поздраве. После опширних договора, Тресков је за време ручка питао пуковника Бранта из Хитлерове пратње, да ли би хтео да понесе пакет са неколико флаша коњака у Берлин. Брант је пристао. Фон Клуте и Тресков су испратили Хитлера и пратњу на аеродром, а фон Шлабрендорф их је следио са динамитом који је био камуфлиран као пакет. Употребљен је британски динамит, јер је за немачки потребаан фитиљ за паљење па би тихо шиштање привукло пажњу. Овај британски динамит палио се темпираним упаљачем, а да при томе не проузрокује звук. Тресков и фон Шлабрендорф су више пута испитали и динамит и упаљач.

Када је Хитлер ушао у авиои, фон Шлабрендорф је кроз пакет притиснуо упаљач и дао пакет Бранту који је такође летео у Хитлеровом авиону. За тридесет минуга требало је да дође до експлозије. Сви упућени напето су чекали. Њихово разочарење није имало граница када је после неколико часова јављено да је Хитлер добро стигао. Центар отпора у Берлину је одмах упознат с неуспелим нападом, а фон Шлабрендорф је назвао Бранта да му саопшти да је случајно дат погрешан пакет. Рекао је да ће сам да дође да га замени. У спаваћим колима воза којим се враћао из Врховне команде опрезно је отворио пакет. Испоставило се да се ударна игла померила унапред, а упаљач, можда због ниске температуре у авиону, није прорадио. Само је мало недостајало.

Да потсетимо, Хитлер је већ преживео један покушај атентата, када га на самом почетку рата умало није убио Георг Елзер, столар по занимању.



Извор: Светски рат

ovaj prvi je bio na moj rodjendan ... sto ga nisu ukokali ... 

e da je neko bio precizniji dok je bio u rovovima u I svetskom ratu svega toga ne bi ni bilo verovatno