Premladi za pedesete
V. STRUGAR, 10. jul 2006

S PODNASLOVOM "Premladi za pedesete" krajem septembra počinje proslava pola veka Ateljea 212. U okviru jubileja evociraće se uspomene na ljude i pozori­šne događaje, ali i skrenuti pažnja na stvaralački potencijal današnje kuće.
- U pedesetim godinama obično biva da sve krene vrtoglavom brzinom nizbrdo. Umesto iskustva, zrelosti više se ceni mladost. Zato je Atelje premlad za "zre­lost" odmaklog doba - kaže upravnik Svetozar Cvetković. - Pedeset godina nije malo ni za nečiji život, ali ni pozorište: nije mnogo onih koji su još među živima, a u Ateljeu su od prvih dana.
Ipak, čelni čovek kuće kaže da njihova namera nije samo da skrenu pažnju na najzaslužnije već i one koji su na bilo koji način učestvovali u kreiranju pozorišta svih proteklih godina.
- Najbolja prilika za to je objavljivanje monografije, koja će u novembru izaći iz štampe. Rad na ovom projektu počeo je pre pet godina, dok je sa nama još bio jedan od reditelja i nekadašnjih upravnika - Muci Draškić. Sastavio je tim ljudi ko­ji se predano bave skupljanjem materijala - kaže Cvetković.

Legende
ŽIVE legende Ateljea 212, podseća upravnik, su prvi saradnik Mire Trailović - Jo­van Ćirilov, glumci Marija Crnobori, Mira Banjac, Bora Todorović, Mira Stupica, Đuza Stojiljković, Ružica Sokić, Petar Kralj...
- Bili su i ostali zaštitni znak kroz decenije ovog pozorišta, najviše radili, bili te­melj i onda kada se nisu stvarale najbolje predstave. Ipak, Atelje je, pre svega, predstavljao svetionik za budućnost, jednu vrstu alternativnog pozorišta u tom vremenu. Drugačijem po mnogo čemu od ovog današnjeg, jer su bile neke druge i okolnosti, umetničke slobode, duh, okruženje... Sada se nove slike reflektuju u stvarnosti, a deo nje je i agresivna, vizuelna kampanja koja je zatrpala medije i publiku.
U međuvremenu, današnji "ateljeovci" rešili su da rimejkom popularnih naslova ("Radovan Treći", "Ranjeni orao", "Čekajući Godoa") naprave svojevrsni omaž najslavnijem vremenu.

Rimejk
- TRUDIĆEMO se da i u repertoaru za 2007. godinu imamo još dva rimejka. Predloge smo uputili Upravnom odboru. Odgovor ćemo znati tokom oktobra. Ina­če, do kraja ove kalendarske godine očekuju nas još dve premijere, reč je o "Zmijskom leglu" u režiji Ive Milošević i "Odumiranju", s potpisom Egona Savina.
Kako saznajemo, u okviru proslave planirane su izložbe i ulična dešavanja. Cen­tralna svečanost (12. novembra) neće podrazumevati umetnički program već će se u jednoiposatnom kolažnom izvođenju naći mesta za retrospekciju važnih tre­nutaka u istoriji pozorišta kao i za neke značajne ljude koji su uticali na stvara­nje neponovljivog duha kuće.
Planovi
- OČEKUJEMO da će nam Harvud doći u goste, njegov komad "Na čijoj strani" ovde se igrao sa uspehom. Možda će stići i Jasmina Reza. Naša publika rado gleda njene naslove, "Art" i "Tri verzije života". Pozvali smo i Vaclava Havela, Ma­đelija, Kohouta, Pandura, Pitera Bruka... Organizovaćemo i neku vrstu festival­ske proslave Ateljea 212: iz Skoplja nam dolazi predstava "Don Žuan", iz Beča "Samovar", Teatar "Plavi slon" iz Londona stiže s "Kaputom mrtvog čoveka", a sarajevski Kamerni teatar dovodi dve predstave -"Veliku belu zaveru" (tekst Dimi­trije Vojinov) i "Četvrtu sestru", u režiji Dina Mustafića. Takođe, ići ćemo i mi na gostovanja. Posetićemo teatar Roberta Čulija, "Smrtonosnu motoristiku" i "Rado­vana trećeg" izvešćemo u Kanadi na Danima srpske kulture, a u bečkom Ak­cent teatru "Trg heroja" Tomasa Bernharda, u režiji Dejana Mijača. Zanimljivo je da je pisac nakon premijernog izvođenja upravo ovog komada, takođe u Beču, gotovo bio prognan iz zemlje. U istom gradu nastupićemo s predstavom "Poseti­lac", u kojoj je reč o Sigmundu Frojdu - i to u godini njegovog jubileja.
A na pitanje šta čeka Atelje u nastupajućoj, drugoj polovini životnog veka, uprav­nik Cvetković kaže:
- Svih proteklih decenija trudili smo se da održimo nivo, od trenutka kada je gru­pa entuzijasta poželela da napravi nešto što je bilo neizvodljivo na bilo kojoj dru­goj sceni, pa do kasnijih, institucionalnih dana... Koncept kuće je, pre svega, očuvanje slobode i načina igre. A igra je ostala prepoznatljiva iako su se menjali uslovi - ekonomski, politički i svi drugi.

Moderni
TRUDIĆEMO se da uvek imamo moderan repertoar, moderan u izrazu a "tradici­onalan" u očuvanju ostvarenih vrednosti. Biće veoma zanimljivo i kada u mono­grafiji izađu različita mišljenja o počecima samog pozorišta: dobićemo jednu po mnogo čemu drugačiju sliku o Ateljeu 212 od ove koju sada imamo, kaže Cvet­ković.

Izvor: Novosti