Koliko su astrologija i špijunaža povezane najbolje govori knjiga »Anđeoski razgovori«, alhemičara Džona Dija, čoveka koji je organizovao britansku obaveštajnu službu Kompletna špijunska prepiska, šifrovana ezoteriskim simbolima, ostala neprevaziđena do danas Žestok uticaj astrologije na politiku

Verovali ili ne, astrologija i špijunaža, dve suprotne, moglo bi se čak reći i suprotstavljene delatnosti, imaju mnogo toga zajedničkog. Još preciznije definisano, okultizam je više povezan sa špijunskom delatnošću, nego astrologija kao jedan njegov deo.
Počeću od sredine. Adolf Hitler je najavljen 30-ih od strane Elizabet Ebertin, jednog od najpoznatijih nemačkih astrologa. Kroz njegov horoskop Elizabet je najavila stvaranje Trećeg Rajha i neverovatan prosperitet istog.
Astrologija ili propaganda?!
Idemo dalje. Ni Britanci nisu sedeli skrštenih ruku: falsifikovali su Nostradamusa i koristili ga u propagandi protiv Hitlera. Propaganda, ili već špijunaža!? Precizna Devica u horoskopu, Hajnrih Himler, pribegava najefikasnijem rešenju (Devica - precizan, efikasan) te šalje sve astrologe u koncentracione logore i potpuno parališe astrologiju u Nemačkoj.
Sada idemo do Engleske i vladavine kraljice Meri. Jedini njen takmac u borbi za presto bila je Elizabeta, njena (vanbračna) polusestra. Dok je Elizabeta sa svojom svitom tamnovala u Vudstoku, sa njom je bio i astrolog Džon Di.

Kako je Meri imala običaj da obezglavljuje svoje protivnike, tako se Elizabeta sa svojom svitom našla na njenoj top listi. Svi sem Dija su već bili u očaju jer - zakazana je egzekucija. Paniku i rezigniranost svite buduće kraljice remetio je jedino Di svojim tvrdnjama da će ona sesti na presto i staviti krunu na glavu, umesto glavu na panj. Kako se događaj neumoljivo približavao, svi su bili u ubeđenju da je astrolog od šoka i straha poludeo. Međutim, četvrt sata pred zakazanu egzekuciju, u tamnicu su upali lordovi umesto dželata, klekli pred buduću kraljicu i objavili da je njena sestra iznenada preminula! Džon Di se samo zadovoljno smejuljio.

Vešta metoda
Ovo je početak priče o saradnji između astrologije i države. Di je nakon ovoga odabrao najpovoljniji datum za krunisanje kraljice Elizabete, koristeći takozvani elekcioni horoskop. Astrološko planiranje događaja dalo je enormnu prednost Velikoj Britaniji nad svim ostalim državama savremenog sveta.
Nakon krunisanja, jedinom čoveku kojem je bezrezevno verovala, kraljica daje novi zadatak. Džon Di preuzima organizaciju britanske obaveštajne službe!

Džon Di je u javnosti bio poznat kao alhemičar, ali i kao praktikant magije, mnogo više nego astrolog. Ovakvu sliku o sebi vrlo dobro je iskoristio i kroz magiske i alhemiske knjige je provukao metod šifrovanja, zasnovan na simbolici astrologije. Knjiga »Anđeoski razgovori«, bila je knjiga šifara britanske obaveštajne službe.
Ova knjiga se i dan-danas preštampava, i mnogi idealisti širom sveta pokušavaju da ostvare kontakte sa višim sferama. Ali, jedini kontakt koji se i dalje zasniva na toj knjizi je kontakt dobro obučenih špijuna sa centralom. Izuzetno vešta metoda, koja je podrazumevala da je kompletna prepiska šifrovana ezoteriskim simbolima, pokazala se savršena do danas. Ispod zanesenjčkih priča i mitova prikrivaju se tajne poruke.

Psihološki rat
Posebno bitnu ulogu Di je odigrao u vreme zategnutih odnosa sa Španijom 1588. god. Španija, tada najveća pomorska sila, brutalno je gušila svaku konkurenciju. Porast britanske flote bio joj je znak da usmeri pažnju na novog konkurenta. Poduhvati obe obaveštajne službe mogli bi se smestiti tek u poveću knjigu, ali ono što nas zanima je način na koji je Di postupio.
Osim uobičajenih metoda, Di je razradio astrološku prognozu i uticao na sve pisce astroloških almanaha u Evropi, time da će vreme 1588. godine biti izuzetno nepovoljno, sa čestim olujama. Evropom se širio glas o nastupajućim olujama kataklizmičnih razmera. Tada su astrološki almanasi bili, maltene, jedini izvor informisanja, te je propagandni učinak bio potpuni uspeh. U Amsterdamu i Parizu su objavljeni almanasi koji su preterivali dodajući i zemljotrese, poplave, sneg usred leta....
Sve ovo je rezultiralo brojnim dezerterstvima iz španske flote i nećkanjem u vezi napada na Englesku.

Sva ova zlokobna proročanstva, naravno, nisu štampana u Engleskoj, već isključivo na kontinentu, a sve to da bi se izbegao loš efekat psihološkog rata na sopstveno stanovništvo.
Iza Džona Dija ostaje nam jezik šifara poznatiji kao enohijanski ključ, iliti enohijanska magija - sistem koji ide u dva smera: jedan ka zanesenjcima magije, a drugi ka ljudima koji ga upotrebljavaju na sasvim praktičan način.

Pre nego se prebacimo na dvadeseti vek bitno je reći da je Džon Di svoje znanje i obaveštajnu službu poverio svom sinu Arturu da je dalje razvija. Njegov je zadatak bio Rusija, i od 1621. do 1634. godine bio je lični savetnik cara Mihaila Fjodoroviča. Po povratku u Englesku, bio je uz Čarlsa I.

Krouli kao obaveštajac
Enohijanski jezik, ključ, i magija - na koga nas to neodoljivo asocira? Prebacujemo se u 20. vek i osmotrićemo nakratko ikonu magije našeg vremena Alistera Kroulija, ali iz ugla obaveštajnog rada.
Za vreme I svetskog rata, Krouli je delovao naizgled u korist Nemaca, naravno, da bi stekao njihovo povernje i da bi izvukao informacije od članova svoje okultne organizacije sa nemačke teritorije. Između dva rata živeo je u Berlinu, odakle je izveštavao o radu komunista. Takođe je pratio i delovanje svog prijatelja Džeralda Hamiltona, koji je radio za nemačku obaveštajnu službu.

Osim delovanja u Berlinu, Krouli je po nalogu MI5 pokušao da se prebaci na Siciliju, koristeći duhovni rad kao pokriće. E, ovde stižemo i do svima dobro poznatog agenta 007- Džemsa Bonda. Naravno da se ne šalim, dragi čitaoci, svi znamo da je lik agenta Bonda fikcija, ali je njegov tvorac Jan Fleming godinama radio u obaveštajnoj službi. I pogađate već, sve operacije koje su imale veze sa astrologijom i okultizmom bile su, ako ne njegova ideja, ono već podržane i razrađene njegovom neiscrpnom maštom.

Raspad nacističke vrhuške
Osim njega, u redovima obaveštajne službe bio je i mađar Luj deVol, kapetan po činu, i jedan od osnivača odeljenja za psihološko ratovanje.
Da je bio i astrolog to ste već i pretpostavili.
Lično je poznavao jednog od astrologa koji je dovođen u vezu sa Hitlerom. Na osnovu pretpostavki šta bi taj astrolog savetovao, de Vol je analizirao i predviđao buduće Hitltrove poteze. Gebels, Rudolf Hes i Himler bili su najbliži Hitlerovi saradnici. Prva dvojica su bezrezervno verovala u astrologiju. U Gebelsovom Ministarstvu propagande postojalo je odeljenje pod nazivom AMO (astrologija-metapsihologija-okultizam).

Tu se Flemingu i saradnicima javila ideja na ivici naučne fantastike: preko svoje mreže u Švajcarskoj, Fleming vrbuje Hesovog astrologa za saradnju. Preko njega dostavljha Hesu vrlo dobro prepakovane informacije saglasne sa astrološkim aspektima. Ubeđuje ga da je ponovo u Britaniji uspostavljena nemačka špijunska organizacija »Karika«, i da u parlamentu polako preovladava politička struja koja je za mir sa Nemačkom.

Uz mnogo posredno plasiranih informacija i obaveštenja, Hes i njegov astrološki savetnik Karl Haushofer, nasedaju na igru. Rudolf Hes leti za Škotsku, sasvim ubeđen u svoju misiju i pada u ruke britanskoj obaveštajnoj službi.

Jedan od ključnih ljudi Trećeg Rajha je u Engleskoj zatvoren, nacisti su u šoku, jedino praktični Himler reaguje i sve astrologe baca u logore i naređuje likvidacije. Uspeh Jana Fleminga je potpun, nacističko rukovodstvo načeto i podeljeno, astrolozi u Nemačkoj zbrisani, a Hitler je ostao bez jedinog realnog savetodavca, ličnog astrologa Krafta koji je podelio sudbinu svojih kolega.
I ključno, propagandni rat je dobijen od strane engleskih službi.

Naravno da još mnogo godina neće biti saopšteni svi detalji vezani za ovu operaciju, ali su neke stvari procurile. Jedan od ljudi koji su saslušavali Hesa bio je i Alister Krouli. Bilo kako bilo, ovo je udarac od koga se nemačka obaveštajna služba nije oporavila do kraja rata.

Sa druge strane, Luj de Vol gostuje u SAD-u, gde drži konferncije na kojima najavljuje brz Hitlerov kraj. Tumačeći položaj Neptuna u Hitlerovoj natalnoj karti, prognozirao je njegov skori pad. Istovremeno, sinhronizovano su se na drugim krajevima sveta pojavljivale prognoze astrologa o padu velikog nekrunisanog vladara i slično, naravno aludirajući na Hitlera.

U današnje vreme su prognoze astrologa kroz štampu veoma često, i pogrešno i pravilno, tumačene od strane javnosti. A neke i vrlo pažljivo analizirane... Da li, u duhu ove istorijske prakse, neki iz naše struke rade za obaveštajne srukture i vladu, o tome će tek biti reči. Do tada nam ostaje da nagađamo koje prognoze su prave a koje - „štelovane“.


Preuzeto sa Link

  jos da si stavio neki moderniji parapsiholoski rat, npr protiv naseg naroda, bilo bi super.
prvo su se za vreme bombardovanja svi hvatali za prorocanstvo Tarabica, da ce posle bombardovanja svi srbi stati pod jednu sljivu. namerno pogresno tumaceno. delovalo je naravno samo na maloumnike. ako je i bilo tacno da je Tarabic to napisao, to se odnoailo na period komunizma, kada su svi srbi (vecina ili samo glasnija manjina) bili jugosloveni, a ne srbi. istorija se naravno ponavlja.
  kada se kod nas formirala grupa  za parapsiholoski rat, svi "ugledni novinari" su je napadali i ismevali.
sta ce nama srbima neprijatelji? mi imamo sebe.

Ispovest ruskog Džemsa Bonda
Eksperimentalna parapsihologija

Sovjeti su 70-tih godina najdalje dospeli u razvijanju psihotronskog oružja, tvrdi penzionisani general KGB-a Oleg Kalugin. U tajnim laboratorijama eksperimenti su sprovođeni na životinjama, ali i nad osuđenicima na smrt Da li je ruska mafija, posle raspada SSSR, oružje neverovatnih mogućnosti prodala zapadnim agenturama


Biografija Olega Davidoviča Kalugina mogla bi da posluži za filmsku sagu o špijunaži ili roman o novoj vrsti Džems Bonda našeg doba. U stvari, u skladu sa savremenim sredstvima, na CD je već objavljena igra “Spajkraft”, inspirisana njegovim životom i delovanjem, a Kalugin je dospeo da u televizijskom filmu SBS “Špijunčina: priča o Robertu Hansenu” igra samog sebe.
Za početak, verovatno.
Oleg je rođen u Lenjingradu 1934. godine sa “pedigreom” oca –-visokog oficira Staljinovog NKVD. Pohađao je lenjingradski Državni univerzitet i KGB ga je regrutovao za inostranog obaveštajca. Prikriven kao novinar, pohađao je Kolumbija univerzitet u Njujorku u svojstvu Fulbrajtovog stipendiste od 1958. godine, a onda formalno radio kao dopisnik Radio-Moskve iz Njujorka, istovremeno se baveći špijunažom u korist SSSR i organizovanjem brojnih operacija za KGB. Od 1965. do 1970. bio je pomoćnik, a zapravo stvarni šef sovjetske ambasade u Vašingtonu. Brzo je napredovao i uskoro postao najmlađi general u istoriji sovjetske tajne službe.
Početkom 80-tih, došao je u sukob sa rukovodstvom KGB, jer je kritikovao nepoštovanje zakona, proizvoljna tumačenja pravila službe i prijateljske veze unutar nje, pa je do 1987. obavljao dužnost šefa unutrašnje bezbednosti za Lenjingrad. Nakon toga je penzionisan, da bi ubrzo postao javni kritičar komunističkog sistema, što mu je jednako donelo ozloglašenost, ali i političke sledbenike. Gorbačov mu je dekretom 1990. oduzeo čin, odlikovanja i penziju, ali je Kalugin postao član Parlamenta, a posle avgustovskog puča 1991. godine i neplaćeni savetnik reformiste KGB Vadima Bakatina. Od 1998. član je Američke demokratske fondacije koju predvodi Aleksandar Jakolev, nekada bliski saradnik Mihajla Gorbačova.
Intervju u kojem je govorio o dostignućima bivšeg Sovjetskog Saveza u konstruisanju raznovrsnog psihotronskog oružja, Oleg Kalugin dao je američkoj televizijskoj mreži Ej-Bi-Si 1992. godine. U njemu je potvrdio mnogo toga što se već odavno nagađalo o sovjetskim eksperimentima na tom polju, ali ostaje utisak da je i dalje teško opredeliti se između potpunih negiranja ovih otkrića kao ordinarne besmislice sa stranica trač-rubrika i tvrdnji o fantastičnim otkrićima koja često prevazilaze i najbujniju maštu.

Vivo eksperimenti
Istorija parapsiholoških istraživanja i eksperimentisanja u bivšem Sovjetskom Savezu je veoma dugačka, mada je u vreme Staljinove vladavine, bar zvanično, ona odbacivana kao nenaučna i u suprotnosti sa dijalektičkim materijalizmom. Ali, dok je u Americi Džozef B. Rajn u dugom nizu ogleda sa pogađanjem znakova na kartama dokazivao postojanje telepatije, u SSSR je ubrzo prevagnula želja da se u takozvanom “hladnom ratu” stekne prednost korišćenjem nesvakidašnjih sposobnosti pojedinaca u svrhu špijuniranja, da se pronađu načini kako bi se takve moći produkovale veštački, po želji, i da se stvore oružja o kojima potencijalne neprijateljske vlade ni ne sanjaju, a unutar zemlje mogu da posluže kao efikasan metod kontrole masa i nametanja volje.
U seriji članaka posvećenim ovoj temi, novinar Emil Bahurin tvrdi, na osnovu svojih izvora, da su Rusi na kraju Drugog svetskog rata uspeli da se dočepaju velikog broja nacističkih okultnih istraživača i da nisu bili “gadljivi” da njihove jezive eksperimente primene u svojim laboratorijama. Doktor J. A. Kolodov, na primer, istraživao je efekte konstantnog magnetnog polja na zečevima i došao do otkrića da ono izaziva neuobičajene promene na elektroencefalogramu životinja. Stvaranje i primena veštačkih polja u ljudskoj sredini, bio je sledeći korak koji je imao uticaj na zdravlje i ponašanje stanovništva da bi se postigla kontrola uma.
Doktor Nikolaj Koklov, bivši agent KGB koji je prebegao na Zapad, dobio je 1976. zadatak od CIA da ispita tajna parapsihološka istraživanja u SSSR. On je razotkrio masu negativnih psihičkih eksperimenata, od kojih je dvadesetak bilo sprovođeno u dobro čuvanim laboratorijama i na njima zaposleno na stotine vrhunskih naučnika. Srca laboratorijskih životinja su bila zaustavljana telepatski, novorođeni zečevi ubijani strujom, a telepatske reakcije njihovih majki pomno beležene. Osuđenici na smrt bili su, po Koklovu, zgodni subjekti za različite smrtonosne testove, kao što je bilo korišćenje psihokineze, da bi se paralizovali pojedini delovi njihovih kičmenih stubova. Psihotroni generatori, tvrdio je Nikolaj Koklov, već tada su se u izvesnim vladinim laboratorijama u Moskvi proizvodili na veliko.
U eksperimente je bilo uključeno i prenošenje virusa zracima, odnosno talasima na daljinu. Tome je decenijama ranije utro put ruski naučnik doktor Aleksandar Gurtvič i to otkrićem da sve žive ćelije produkuju nevidljivo zračenje, nazvavši ga “mitogenetička radijacija”. Doktor Vlail Kaznacejev i tim naučnika u Novosibirsku su u hiljadama ponovljenih eksperimenata virus iz obolele ćelije prenosili na zdravu, koja se nalazila u hermetički zatvorenom kvarcnom kontejneru. “Smrtonosna informacija”, kreirana na ovaj način, mogla je da posluži kao ubistveno oružje na daljinu, o čemu je u američkoj “Vojnoj reviji” u decembru 1980. godine pisao pukovnik Džon Aleksander. Sovjeti su, po njemu, uspeli da inficiraju pileći embrion smrtonosnim virusima uz pomoć ultravioletne radijacije, koja je prošla kroz kvarcno staklo i prenela bolest zdravom, neinficiranom embrionu. On je počeo da se degeneriše u roku od 36 časova.
U psihotrone generatore negativnog zračenja, navodno, pretvoreni su mnogi suveniri u tadašnjem Sovjetskom Savezu – popularne ruske lutke “babuške”, kašike i slično, i da se dele kao pokloni određenim posetiocima. Pokazalo se da su oni koji su ih primili počeli da osećaju depresiju, ravnodušnost, čak i da pate od emotivnih slomova.


Napadnut i Boris Jeljcin
U vreme Jurija Andropova, svedočio je penzionisani general-major KGB Oleg Kalugin, koji je bio šef ove tajne službe od 1967. do 1982. godine, kao predsednik Sovjetskog Saveza naredio je ubrzano istraživanje psihotronskog oružja, i bio je veoma zabrinut zbog saznanja o nekoliko centara u Kanadi koji su se bavili istim poslom. “Kanadski istraživači moraju biti nadmašeni”, poručio je naučnicima i odobrio za eksperimente fantastičnu sumu od pola milijarde rubalja!
Po završetku hladnog rata, takozvani PSI-agenti i eksperti za paranormalno naoružanje, bili su prekomandovani uglavnom na ekonomsku špijunažu. Oni su iskorišćavani za dobijanje raznih informacija na daljinu u stranim zemljama i manipulisanje političarima i moćnim brokerima da bi se postigla dobit na berzama i pokrenuli biznisi u koje je bila umešana KGB. U post-komunističkoj Rusiji, paranormalna istraživanja dobila su prioritet kad je reč o pitanjima bezbednosti, a komandanta Jeljcinove bezbednosne službe, generala Georgija Rogozina, prozvali su “moderni Raspućin”, jer je redovno pratio horoskope zvaničnika stranih zemalja i u vezi sa budžetskim i finansijskim pitanjima, naročito prilikom provera odluka Glavne personalne komisije, obavezno je konsultovao tabele načinjene na osnovu Kabale.
U intervjuu Ej-Bi-Siju, Oleg Kalugin ispričao je da je u vreme previranja u SSSR primio poziv iz Ukrajinske vojne laboratorije, u kojem mu je preneto da su eksperti za paranormalno oružje upotrebili psihotronske generatore i daljinske uticaje protiv Borisa Jeljcina da bi uzdrmali njegovo zdravlje. Usmerili su se na njegovo srce, sa namerom da ga ubiju. “Po prvi put u životu, shvatio sam to paranormalno oružje ozbiljno”, rekao je Kalugin.
Ubrzo zatim, Jeljcin je doživeo srčani udar. Od tada su na održavanju njegovog zdravlja bili angažovani vrhunski ruski iscelitelji, među njima i poznata Džuna Davitašvili, a prodemokratski PSI adepti su zamoljeni da stvore psihički štit oko predsednika. Ekstrasensi i telepate, sposobni da predvide neprijateljske poteze i blokiraju delovanje njihovog psihotronog oružja, čuvali su Borisa Jeljcina i nekoliko njegovih najbližih saradnika, kako u predsedničkim prostorijama, tako i u njihovim domovima od negativnih uticaja. Parapsiholog doktor Larisa Vilenskaja, koja je sa doktorom Edvinom Mejom, vođom američkog projekta “Zvezdana kapija”, zajednički napisala pregled pod nazivom “Uticaj na daljinu, psihokineza i bio-psihokineza”, navela je da telepatski uticaji na ljudski mozak pozitivnom ili negativnom PSI-energijom, menjanje DNA u laboratorijskim kulturama uz pomoć daljinskog delovanja na rast biljaka i isceljujući efekti na ljude i životinje predstavljaju deo današnjih ruskih istraživanja.

U igri i vudu-magija
Oleg Kalugin otkrio je da su naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu razvili instrumente koji su bili u stanju da akumuliraju psihičku energiju, a zatim je, po komandi, oslobode i usmere na željeno mesto. Ruski parapsiholog Edvard Naumov je upozoravao: “Psihotroni generatori mogu uticati na jednu osobu ili na celu grupu ljudi. Oni mogu da pogode osobu, mentalno i emotivno, njenu memoriju i moć pažnje. Psihotronska sprava može da prouzrokuje psihički zamor, dezorijentaciju i da izmeni ponašanje osobe. Izvesni generatori mogu da pojačaju strah, anksioznost, bes, nesanicu, depresiju i suicidne misli, čak mi da dovedu do moždanog udara”.
Ipak, ono što se, po svedočenju Kalugina i drugih, dešavalo na Neurološkom institutu Univerziteta u Harkovu, duboko zadire u svet onostranog i predstavlja istraživanje koje je kuriozitet samo po sebi. Naime, polazeći od prakse vudu-sveštenika da žrtvuju piliće ili neke druge životinje i preko njih dobijaju moć da bi ostvarili svoje ciljeve, naučnici u Harkovu ubijali su pacove i njihove mozgove stavljali u hemijski rastvor, a ekstrasensi su dovedeni sa zadatkom da sa njima ostvare komunikaciju. Mozgovi životinja su bili povezani sa monitorima, i reagovali su na misli i emocije koje su im tim putem prenošene još oko tri minuta nakon smrti!
Šta se u burnim vremenima posle raspada Sovjetskog Saveza dogodilo sa otkrićima ove vrste i da li su ona i dalje ostala tajna za zapadni svet? Još u vreme kad je čuvena Nina Kulagina na daljinu pomerala objekte u vojnoj laboratoriji Utomski, doktor Genadij Sergejev došao je do niza otkrića na tom polju i, između ostalog, nagovestio da će navesti “neme svedoke”, predmete ili vegetaciju, da “progovore”, odnosno daju informacije koje su uskladištili apsorbovanjem PSI-energije iz okoline. Ovo je trebalo da bude od izuzetnog značaja za arheologiju, kriminalistička istraživanja i, možda, špijunažu.

Da li preko ruske mafije, kojoj informacije ove vrste nisu ostale nedostupne, ili kontrašpijunažom, tek neki od produkata genijalnosti doktora Sergejeva, završili su na Zapadu, pored ostalog, pretpostavlja se u kokpitima američkih i britanskih borbenih aviona, na primer. Reč je o specijalnoj kacigi sa senzorima, koja pilotima pomaže da reaguju na približavanje neprijateljskih projektila i pre nego što ih primete! Naime, pošlo se od toga da nam informacija pre dolazi nesvesno nego svesno, a kaciga uz pomoć senzora registruje promene u moždanom polju i pilot ranije povlači okidač nego što bi to učinio svesnim putem!
U svakom slučaju, američki obaveštajci su kopirali neke sovjetske istraživače, priznao je Džon Marks, bivši agent CIA i koautor knjige “CIA i kult obaveštajaca”. Pod kodiranim imenom MKULTRA, CIA je pomagala i izvela brojne bizarne eksperimente na pacijentima u 180 mentalnih bolnica širom zemlje, zatvorima i drugim institucijama. Devetorici ljudi koji se leče u Memorijalnoj “Alen” bolnici u Montrealu, CIA je platila milion dolara odštete, jer im je u eksperimentima potpuno izbrisana memorija. Cilj je da se poništenjem sećanja i implantiranjem lažne memorije i višestrukih ličnosti u osobu uspostavi kontrola njihovih aktivnosti kroz posebne zvukove, da bi ti ljudi postali “superšpijuni”.
Ni u Rusiji, navodno, nisu odustali od tajnih testova.
Da li se parapsihološki rat Istoka i Zapada nastavlja?


Preuzeto sa Link

Eksperimentalna parapsihologija : Volf Mesing – Staljinovo tajno oružje?!

Jedan od najneobičnijih eksperimenata u oblasti vančulnih opažanja priredio je 1940. godine niko drugi do Josif Visarionovič Staljin, neprikosnoveni lider komunističkog Sovjetskog Saveza gde reč telepatija zvanično nije smela da se izgovori glasno, iako su do tada već dve decenije trajali tajni pokušaji da se sposobnosti raznih medijuma i ekstrasensa iskoriste u vojne i druge svrhe.


Prema verziji (a ima ih nekoliko) koju navode Šila Ostrander i Lin Šreder, autorke knjige Iza gvozdene zavese, posvećene istraživanjima parapsiholoških fenomena u takozvanom varšavskom bloku, policija je jednoga dana upala usred predstave čuvenog telepate Volfa Mesinga u beloruskom gradu Gomelu, ugurala ga u automobil i posle duže vožnje odvela – pravo pred Staljina!

Diktatora je prvenstveno zanimalo šta se događa u Poljskoj - odakle je Mesing nedavno stigao, ko su njegovi uticajni prijatelji i kakve podatke o njima može da im otkrije. To je bio prvi u nizu sličnih susreta koji su zatim usledili. Da bi proverio sposobnost svog sagovornika da čita tuđe misli i nametanjem svoje volje utiče na postupke drugih ljudi, Staljin je smislio okrutan eksperiment. Naredio je Mesingu, pod pretnjom da će biti uhapšen u slučaju neuspeha, da uz primenu psihičkih uticaja opljačka moskovsku Gosbanku.

„Prišao sam blagajniku i pružio mu prazan list papira istrgnut iz školske beležnice“ - pričao je kasnije Mesing. „Zatim sam na pult stavio otvorenu aktovku i u mislima naredio blagajniku da mi preda 100.000 rubalja“.
Postariji blagajnik je bacio pogled na papir, a zatim otvorio sef i učinio šta je Mesing tražio. On je svežnjeve novca poslagao u torbu i izašao na ulicu gde su ga čekala dvojica Staljinovih poverljivih ljudi, koji su se uverili da je zadatak uspešno obavljen. Volf Mesing se zatim vratio u banku i blagajniku predao novac. Blagajnik je pogledao najpre njega, zatim prazan list hartije na svom stolu i doživeo srčani udar! Srećom, preživeo je.

U ulozi Berije

Sledeći zadatak za Mesinga bio je, po Staljinovom uverenju, složeniji: uveli su ga u vladin ured u Kremlju. Tri smene stražara dobile su zadatak da ga čuvaju i naređenje da po svaku cenu spreče njegov izlazak odatle. „Bilo je lako“, rekao je Volf Mesing kasnije. „Kada sam izašao na ulicu, nisam mogao da odolim a da se ne okrenem i mahnem visokom vladinom službeniku koji me je posmatrao sa najvišeg sprata zgrade koju sam upravo napustio“.
Prema tvrdnji Šrederove i Ostranderove, koje su se ovom temom bavile u vreme kada je Mesing još bio živ (umro je 1974. godine u Moskvi od upale bubrega), od svedoka zbivanja a delom i iz uticajnog sovjetskog časopisa Nauka i religija koji je preneo deo Mesingove autobiografije pod naslovom O meni, saznale su o događaju u Staljinovom letnjikovcu u Kuncevu.

„Nisu mu dali nikakvu pismenu pozivnicu ili propusnicu“, zapisale su. „Bilo je to kao da su od nekog zatražili da se preobuče u Betmena i uleti pod svodove Fort Noksa. Straže oko letnjikovca bile su guste kao žbunje. Staljin je uvek bio okružen vodom telesne garde i svi zaposleni u domaćinstvu bili su članovi tajne policije.“
Nekoliko dana kasnije, dok je Staljin radio za velikim stolom prepunim dokumenata i papira, vitki, tamnokosi čovek ušao je kroz glavni ulaz, ne privukavši ničiju pažnju. Staljinova mu je telesna garda s poštovanjem otvorila prolaz. Posluga mu se sklanjala s puta.
Čovek je prošao hodnikom i kroz nekoliko potpuno jednako nameštenih soba (u svakoj je bio naslonjač, tepih i sto). Zastao je na vratima sobe u kojoj je Staljin sedeo čitajući. On ga je u čudu pogledao. Volf Mesing stajao je pred Staljinom. Kako je to uspeo?

„U mislima sam uveravao stražare i poslugu da sam Berija“, objasnio je Mesing. Lavrentij Berija, šef Sovjetske tajne policije, bio je u Staljinovom letnjikovcu čest gost. Mesing nije ni malo ličio na njega – na primer, imao je kovrdžavu, a Berija ravnu kosu. Nije se čak potrudio ni da nabavi Berijin zaštitni znak - svetlucavi monokl.
Po drugim verzijama koje autorke knjige Iza gvozdene zavese ne pominju, Volf Mesing je imao sposobnost udvajanja, odnosno, moć da pošalje svoje astralno telo u vidljivom obliku na određeno mesto. Tako se pojavio pred Staljinom. Međutim, pošto je Staljin, kako navode, skočio kao oparen i dobro opipao priliku pred sobom da se uveri da je stvarna, teško da je verzija o astralnom dvojniku verodostojna masovnu hipnozu. Objašnjenje pre treba tražiti u Mesingovoj veštini da koristi, ili na neki drugi način upravlja percepcijom više ljudi odjednom.

Činjenica je, međutim, da su u to vreme u Sovjetskom Savezu ekstrasense nazivali jednostavno lupežima. Volfa Mesinga je Sovjetsko ministarstvo kulture zaposlilo kao zabavljača, koji je sa svojom predstavom Psihički eksperiment nastupao u svim većim gradovima te zemlje! Govorilo se da on može da čini čudesa, pa su za njegov telepatski program karte su uvek bile rasprodate. Štaviše, nakon tri godine Mesing je kao sovjetski građanin kupio i poklonio vazdušnoj floti SSSR-a: dva borbena aviona!
Ko je, dakle, bio Volf Mesing, za kojim je Hitler raspisao nagradu od 200.000 nemačkih maraka u zlatu, Staljin ga štitio, a uvažavali ga Ajnštajn, Frojd, Mahatma Gandi i drugi sa kojima se susretao?


Susret sa utvarom

Volf Gregorevič Mesing rođen je 10. septembra 1899. godine u gradiću Gora Kalvaria u blizini Varšave, na teritoriji tadašnje Ruske carevine. Porodica poljskih Jevreja bila je veoma siromašna i pobožna, a mali Volf je već sa šest godina znao Talmud napamet. Rabin je predložio da dečaka pošalju u versku školu, ali on to nije želeo. Jednom ga je otac ga je poslao da kupi cigarete kada se već smračilo, a dečak je na stepeništu ugledao divovski lik obučen u belo. Lik mu je saopštio kako dolazi da bi mu predskazao budućnost i da treba da ide u školu, posle čega se dečak onesvestio. „Bilo je to kao bljesak munje ili udar groma“, opisaće kasnije.

Život ispunjen molitvama nije odgovarao Volfu. Sa jedanaest godina ukrcao se u prvi voz koji je prolazio, sa nešto malo sitniša u džepu. Kako nije imao kartu, sakrio se pod sedište, ali ga je kondukter pronašao. U očajanju, dečak mu je pružio komadić novinske hartije i snažno poželeo da čovek poveruje da je to vozna karta. „Tada sam prvi put iskušao snagu mentalne sugestije“, zapisao je Mesing u svojoj autobiografiji. Kondukter je probušio papirić klještima za bušenje karata i poželeo mu srećan put. Tako je mališan stigao u Berlin, gde je našao posao kurira u jednoj jevrejskoj četvrti. Jednom je, zbog gladi, doživeo kliničku smrt i već su ga odneli u mrtvačnicu, kada je dežurni student medicine primetio da mu srce ipak slabašno kuca. Doktor Abel, bolnički psihijatar i neuropatolog koji ga je vratio u život, primetio je da dečak ima retku sposobnost da zapadne u letargiju. Zahvaljujući tome,obezbedio mu je posao u berlinskom Panoptikumu voštanih figura, da od petka do nedelje uveče leži kao leš u mrtvačkom sanduku od kristala.

U međuvremenu, Mesing je usavršavao svoje psihičke sposobnosti i uskoro mogao da „sluša“ misli nemačkih seljaka na pijaci. Iako je 1915. godine rat bio u punom jeku, predstavom koju je priredio u Berlinu postao je hit sezone, pa ga je jednom u svoj stan pozvao i čuveni naučnik Albert Ajnštajn, u čijoj radnoj sobi je predstavljen osnivaču psihoanalize Sigmundu Frojdu. Da bi ga proverio, Frojd mu je mentalno naredio: „Idi u kupatilo, uzmi pincetu, idi Albertu Ajnštajnu i iz njegovih brkova iščupaj tri dlake!“
Sa pincetom u ruci, Mesing je prišao slavnom fizičaru i, uz izvinjenje, objasnio mu šta treba da uradi. Oba naučnika su se nasmejala, jer je mladić zadatak izvršio bez greške! Sledećih desetak godina, Mesing je proputavao Japan, Indiju, Argentinu, Australiju i gostovao u Parizu, Londonu, Rimu i svim ostalim glavnim gradovima Evrope. U Indiji se 1927. godine susreo sa Gandijem. Mahatma mu je mentalno poslao poruku da uzme sa stola flautu i pruži je jednom čoveku. Kada je Mesing to učinio, čovek je zasvirao a iz korpe je ispuzala zmija i počela da se njiše u ritmu muzike.
Narednu deceniju, Volf Mesing proveo je u Poljskoj gde je postao slavan kao vidovnjak i telepata – čitač misli. Bavio se i spiritizmom, ali je zaključio „da je to obično šarlatanstvo“ (ili je bar tako morao da napiše u autobiografiji, pošto je u SSSR-u postao „pravoverni komunista i ateista“?). Pošto je još 1937. godine prorekao: „Ako Hitler krene na istok, umreće“, po izbijanju rata i okupaciji Poljske morao je da pobegne u Sovjetski Savez. Tu je ostao do kraja života...

Ideomotorička teorija

U Ministarstvu kulture najpre su mu rekli da u svojoj zemlji ne žele vračeve ni proroke, a da telepatija ne postoji. Ponovo je došao a kako je uspeo da ih ubedi da ga anažuju, zauvek je ostala tajna. U predstavama, pojedinci iz publike poželeli bi da Mesing nešto učini, onda bi to napisali i stavili u koverat koji se predavao žiriju. On je telepatski odgonetao šta u njima piše. „Telepatija je jednostavna spoznaja prirodnih zakona“, tvrdio je Volf Mesing. „Najpre se dovedem u stanje potpune opuštenosti i tada osećam kako se snage skupljaju. Telepatija postaje laka. Mogu da pročitam svaku i svačiju misao“.
Naučnici koji su prisustvovali njegovim tačkama, imali su zadatak da se Mesingov rad objasni rečima materijalističke, komunističke filozofije. U svojoj autobiografiji, ekstrasens piše da je Odeljenje za filozofiju Sovjetske akademije nauka osmislilo ideomotoričku teoriju, koja objašnjava da on poruku dobija ideomotoričkim kretnjama – gotovo neprimetnim, nesvesnim pokretima mišića koji menjaju izraz lica, ritam disanja i slično. Izvežbani posmatrač, navodno, takvu kretnju lako uočava, a pretpostavljalo se da Mesing svojom rukom drži ručni zglob pošiljaoca poruke (što je činio samo ponekad) da bi iz nesvesnog kočenja muskulature štošta zaključio.

Bilo kako bilo, ideomotoričkim kretnjama ne može se objasniti ono što je Volf Mesing činio na Staljinov zahtev. Iako se sve to događalo u doba najveće represije u Sovjetskom Savezu, kada drugi telepati nisu smeli ni da pomisle da javno pokazuju svoje sposobnosti a naučnici su bili prisiljeni da svoja istraživanja vančulnih pojava obavljaju u tajnosti, Mesingu je sve bilo dozvoljeno. Ili bar mnogo toga. Još 1940. godine, odmah po dolasku u SSSR kada su Hitler i Staljin potpisali sporazum o nenapadanju, kao senzacija je odjeknulo njegovo proročanstvo koje je glasilo: „Sovjetski će tenkovi ući u Berlin!“. Diplomatski hor imao je muke da se izvine Nemcima. „Niko nas ne može držati odgovornim za proricanja Volfa Mesinga“, zvanično su objavili. Za ovako nešto drugi bi u najboljem slučaju zaglavio u Sibiru, ali ne i Mesing!
Mada se nije često bavio proricanjem, Volf Mesing je 1943. godine, kada se još nije nazirao kraj rata a Nemci držali Baltik, Belorusiju, Ukrajinu i Krim, ponovo bio precizan: „Rat će se završiti u prvoj nedelji meseca maja 1945. godine!“

Da li se Mesingova uloga, zvaničnog zabavljača, tajno odvijala i u drugom i mnogo konkretnijim pravcu da lukavi Staljin bude dobro obavešten o namerama i planovima neprijatelja verovatno se nikada neće saznati, jer Volf Mesing o tome do kraja života ništa nije rekao.
Tokom godina, nikada nije pristao da se podvrgne naučnim testovima iako su ga više puta pozivali. Uvek je to odlagao „za neku drugu priliku“. Osvrćući se na njegovu neobičnu životnu priču, iskusni posmatrač sovjetskog života i saradnica časopisa Atlas, Ljudmila Svinka-Zielinski zaključila je: „Važno je imati na umu da je u ono vreme sve što bi takva kontroverzna ličnost poput Volfa Mesinga napisala ili učinila, bilo pod neprekidnom kontrolom cenzure. Varalica ili samohvalisavac teško da bi mogao uspeti. Štaviše, onaj ko je želeo da preživi u takvim prilikama morao je da bude autentičan do srži“.


Preuzeto sa Link

Parapsihologija ipak postoji


Za vreme hladnog rata jedan američki naučnik uvežbavao je ekstrasense da “hvataju” tajne kretnje Sovjeta. Ni danas se ne odustaje od takvih pokušaja

      U mnogim zemljama sveta, parapsihologija nije priznata kao nauka, dok je, opet, u drugim ovaj ogranak psihologije čak uzdignut na nivo proučavanja na univerzitetima: u Evropi postoje katedre u Edimburgu, Oksfordu i Friburgu, dok se u Americi ova materija razmatra na mnogim mestima. Čak je za vreme hladnog rata CIA koristila ljude sa pojačanom osetljivošću za špijunažu, isto kao što je i KGB radio u Rusiji.
       “O tome tek sada može da se govori zahvaljujući nedavno donetom Zakonu o slobodi informacije”, tvrdi američki naučnik Rasel Targ, fizičar iz Palo Alta, pionir u razvoju lasera, koji je sa svojim kolegom Haroldom Pathofom na Institutu za istraživanja Stanford rukovodio programom telestezije, specijalnog dara koji ekstrasensu omogućava da zapaža stvari i pojave na velikim udaljenostima i opisuje događaje daleko u vremenu i prostoru. “Sve donedavno CIA nam je zabranjivala da o tome govorimo”, nastavlja on. “Naš posao između 1972. i 1992. bio je da stvaramo psiho-špijune za vladu u mirnodopske svrhe, da predvidimo eventualne vojne kretnje Sovjeta, odredimo njihove tajne lokalitete i predupredimo rat. Da bismo taj zadatak izvršili, služili smo se i već afirmisanim ekstrasensima i normalnim osobama koje su uvežbavane kako da upotrebe svest.”
       Koji su bili najzanimljiviji eksperimenti?
       - Po našim radnim protokolima, Hal Pathof i još jedan kolega išli bi do nekog ne mnogo udaljenog mesta, izabranog nasumice preko kompjutera, a ja bih ostajao u laboratoriji sa ekstrasensom. Pošto bi dospeo u stanje opuštenosti, ovaj bi opisivao mentalne slike vezane za lokalitet koji bi trebalo da pogodi. U nekim slučajevima CIA bi nam davala samo geografske koordinate (širinu i dužinu) nekog tajnog mesta, ne govoreći nam o čemu je reč. U oba slučaja naši ekstrasensi, kao na primer Pat Prajs, veoma obdareni policijski funkcioner, ili Ingo Svan, bili su u stanju da opišu ciljeve do najsitnijih detalja, sa neverovatnom preciznošću.
       Da li se sećate nekog izuzetnog “pogotka”?
       - Ova dva ekstrasensa su uvek pogađala i svaki put bismo bili ponovo iskreno iznenađeni. Sećam se da su ratne 1973, za vreme Jom Kipura, Izraelci trpeli velike gubitke, jer su Egipćani posedovali protivavionsku artiljeriju koja je za radare bila nevidljiva, a sa kojom su obarali njihove avione. Prajs je “video” kako Izraelci montiraju na krila svojih aviona neke naprave, to jest odašiljače za remećenje kola, koje su koristili protiv egipatskih radara i uspeli da promene dinamiku sukoba. Tako je i bilo. U narednim mesecima saznali smo da je ta modifikacija stvarno izvršena u maksimalnoj tajnosti. Na isti način saznali smo i za lokalitete gde su Sovjeti vršili isprobavanje novog oružja ili tajnih naprava. Sada, sa ovom novom svetskom situacijom, mislim da će CIA ponovo pokrenuti programe za psihološka istraživanja.
       Ali, vi niste radili samo za CIA.
       - Ne, iako me je plaćala vlada, moj osnovni posao nije bio da stvorim određeni broj špijuna, nego da razvijem program pomoću kojeg će se aktivirati paranormalne moći, pre svega moje. Te stvari su me privlačile još od detinjstva: tada sam se zabavljao igrajući se pogađanja misli i često mi se događalo da otkrijem ono što su osobe zamislile, neki broj, predmet. Kao naučnik, želeo sam da taj svet produbim naučnom metodologijom. Preokret u životu dogodio mi se kad sam se razboleo od teškog tumora i kada mi lekari nisu davali mnogo nade da ću poživeti. Umesto da otpočnem sa hemoterapijom, stupio sam u vezu sa Džejn Katrom, spiritualnom isceliteljkom koja je u stanju da svojom energijom i svojim tehnikama ojača tuđi imunološki sistem. Tako sam ozdravio i istovremeno se za mene otvorila kapija spiritualne dimenzije. Zbog toga sam i paranormalnim pojavama počeo da pristupam na drugačiji način. Jer, takve sposobnosti koje nam omogućavaju da primamo informacije iz budućnosti, pomažu nam i da lakše dođemo u kontakt sa višom svešću, koja se naziva i natprirodnom, vanzemaljskom, nelokalnom.
       To je, ipak, prilično religiozni pristup.
       - U svim kulturama se govori o Superiornom Umu. Hindusi govore o Akaši, nekoj vrsti univerzalnog znanja, onog istog što ga je Jung nazvao: kolektivno nesvesno. Međutim, time se i nauka bavila. Sledeći model fizičara Dejvida Boma, mi nazivamo produženu svest koja nadilazi vreme i prostor “natprirodnom”, “nelokalnom”, što savremeni fizičari smatraju najvažnijim otkrićem kvantne fizike. Danas nauka otkriva ono što su orijentalne filozofije oduvek tvrdile. Na primer, za budizam i Vedu, svete hinduističke knjige, svako biće univerzuma povezano je sa samo jednom Svešću, te je razdvajanje od nje samo iluzija.
       Najvažnija stvar koju smo otkrili u našim laboratorijama je da bilo koja svest, čak i ona - običnih ljudi, može da vidi na daljinu i pojmi sadašnje i buduće događaje. Naše telo i naš duh su povezani za nelokalnu svest, za sve ono što postoji u domenu vremena i prostora. Ovo nije neka metafizička izjava. Ajnštajn je još 1935. govorio da su i događaji koji se našoj svesti čine razdvojenim zapravo, po kvantnoj fizici, međusobno povezani. Kvantna fizika govori da živimo ne samo u ovozemaljskom univerzumu.


Preuzeto sa Link