Kako zaustaviti biološki sat
Koje su prednosti i rizici medicinskog postupka kojim žene u četrdesetim mogu da „zamrznu vreme” i produže period plodnosti? Dve stotine žena već osiguralo potomstvo u prvoj banci jajnih ćelija na svetu

Žene u četvrtoj deceniji života koje se još nisu ostvarile kao majke i očajnički žele da zaustave biološki sat, bilo zbog posvećenosti karijeri, bilo zbog činjenice da „gospodina pravog” još nema ni na vidiku, sa radoznalošću i nadom prate usavršavanje jedne naučne metode kojom bi mogle da „kupe vreme”. Zamrzavanje jajnih ćelija još predstavlja eksperimentalnu tehnologiju za koju se ove žene potajno raspituju, odmeravajući prednosti i rizike iako ih ni nauka još nije sa sigurnošću utvrdila.
Mada je reč o postupku koji se ne reklamira mnogo kao jedan od načina za produžetak plodnosti, više od sto klinika u Britaniji, Australiji i SAD diskretno ga nudi zainteresovanim damama.

Otvaraju se, međutim, brojna pitanja, a na prvom mestu da li je tehnologija koja poslednjih godina beleži ogromne napretke spremna za širu primenu i da li je društvo spremno za neizbežne posledice.

Dok traje rasprava među lekarima, sociolozima i feministkinjama, zdrave žene koje su za ovo čule i imaju na raspolaganju oko 12.000 dolara spremne su da stave potomstvo na led. Amerikanka Kristi Džons otvorila je pre tri godine u saradnji sa nekoliko klinika u SAD prvu banku jajnih ćelija i dosad je oko 200 žena uplatilo ovu vrstu osiguranja za budućnost.

Dok jedan broj naučnika smatra da bi takvu mogućnost trebalo pružiti isključivo ženama sa opravdanim zdravstvenim razlozima, na primer onima kojima predstoji zračenje ili hemoterapija, drugi veruju da je zamrzavanje jajnih ćelija šansa za pripadnice „Bridžit Džons generacije”. Protiv su i oni stručnjaci koji veruju da ova metoda neće biti od velike koristi za žene, jer će tako steći lažnu sigurnost, pa se neće istinski truditi da se ostvare kao majke u godinama koje je priroda odredila kao najbolje. Pored toga, sigurno je da će postojati emotivna vezanost za zaleđenu ćeliju i veliko razočarenje ako se iz bilo kog razloga ona ne upotrebi za ono za šta je namenjena. Pojedini naučnici strahuju da bi se na ovaj način ljudska reprodukcija još više udaljila od prirodnog ritma. Oni smatraju da bi bolje bilo prihvatiti fiziološka ograničenja ženske plodnosti, a socijalnim merama pomoći ženama da uporedo stvaraju i porodicu i karijeru.

Uprkos opštepoznatoj činjenici da plodnost žene naglo opada posle 35. godine, još uvek nema čvrstih naučnih dokaza da su šanse za uspešnu oplodnju jajne ćelije zamrznute u 25. godini veće nego za oplodnju svežeg jajašca u četrdesetoj, kažu američki naučnici. Prema rezultatima najnovijeg istraživanja koje objavljuje časopis „Nju sajentist”, žena koja se u 32. godini podvrgla ovom zahvatu ima 40 odsto šanse da kasnije rodi dete.

Prve bebe rođene oplodnjom prethodno zamrznutog jajašceta došle su na svet krajem osamdesetih godina prošlog veka u Australiji, ali je ova tehnologija godinama bila na marginama, pre svega zbog straha da niske temperature mogu da oštete hromozome i izazovu deformitete ploda. Međutim, usavršavanjem takozvane vitrifikacije, pri kojoj ne stignu da se formiraju kristali leda, stopa preživljavanja ćelije je porasla na 80 odsto, a stopa uspeha oplodnje se približila onoj za sveža jajašca.

S obzirom na to da je, prema nekim procenama, svega 60 beba u celom svetu rođeno iz jajnih ćelija zamrznutih pomenutom vitrifikacijom, a tek nekoliko stotina iz zamrznutih jajašaca uopšte, teško je govoriti o potencijalnim rizicima. Paralelna istraživanja na životinjama nisu dovoljno pouzdana zbog različite strukture same jajne ćelije.

Sigurnost nije, međutim, glavni razlog zbog čega se zamrzavanje jajnih ćelija ne promoviše u većoj meri. „Mogućnost da zdrave žene kontrolišu sopstvenu reprodukciju i dalje plaši mnoge. Slično je bilo i kada je počela da se koristi pilula za kontracepciju”, objašnjava Džilijen Lokvud sa klinike u Aldridžu u Velikoj Britaniji.

Na brojne etičke dileme ukazao je nedavni slučaj iz Kanade, gde je jedna majka rešila da zamrzne svoju jajnu ćeliju kako bi njena sada sedmogodišnja kćerka, kojoj preti sterilitet, kasnije mogla da je upotrebi.

J. Kavaja

Izvor: Politika