Astma sve učestalija kod dece



Istraživanje o učestalosti astme sprovedeno na 10.000 slučajno odabranih gradjana Beograda pokazalo je da 5,2 odsto ispitanika ima simptome astme, a 19 odsto alergijsku kijavicu.

Istraživanje su, povodom Svetskog dana borbe protiv astme, 10. maja, sproveli istraživači Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, a naročito medju decom", istakla je pulmolog sa Instituta za plućne bolesti prof.dr Vesna Petrović -Bošnjak.

To je i najčešća hronična bolest kod dece, od nje boluje svako sedmo školsko dete, pri čemu je astma u dečjem uzrastu najčešće alergijska i u više od 80 odsto obolele dece udružena je sa alergijskom kijavicom.

Kao novi glavni princip klasifikacije i lečenja astme uvodi se stepen kontrole bolesti, pa se sada koristi podela na dobro, delimično kontrolisanu i nekontrolisanu astmu.

"Inhalacioni kortikosteroidi i dalje ostaju osnovni lekovi u terapiji astme kod dece", rekao je pedijatar pulmolog sa Instituta za majku i dete doc.dr Predrag Minić.

On je objasnio da su zbog mogućih neželjenih dejstava ovih lekova predložene nešto niže doze nego ranije, dok se po novim preporukama šire primenjuju i modifikatori leukotriena, lekovi koji u osnovi nisu hormoni.

Astma je hronična bolest, a oboleli pate od nedostatka vazduha i teskobe u grudima, gušenja i suvug kašlja. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine.

Ova bolest se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. U terapiji se primenjuju dve grupe lekova - za brzo otklanjanje simptoma i za prevenciju astme.

U svetu je oko 300 miliona obolelih od astme, a u Evropi oko 30 miliona.

Izvor: MTS-Mondo

Svježe mlijeko smanjuje rizik od astme

Konzumacija svježeg mlijeka smanjuje rizik od astme i alergija, pokazala je najnovija europska studija.




"Sva djeca koja su pila nepasterizirano svježe mlijeko i koja su jela druge proizvode s farmi bila su jednako otporna na astmu i alergije, bez obzira jesu li živjeli na seoskim imanjima ili ne", izjavio je autor studije dr. Marco Waser sa Sveučilišta u Baselu.

Prednosti su bile veće ako je konzumacija svježeg mlijeka počela u prvoj godini života, dodao je.
No, sirovo i nekuhano mlijeko se ne preporučuje, jer može sadržavati mikrobe kao što su salmonela ili escherichia coli, pa predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, upozorava dr. Waser.
Zaključci studije, objavljeni u časopisu Clinical and Experimental Allergy, utemeljeni su na istraživanju 14.893 djece u dobi između pet i 13 godina koja su živjela na farmama, u selima ili prigradskim naseljima diljem Europe.

Potrebna su daljnja istraživanja kako bi se ustanovilo koji sastojci mlijeka pružaju zaštitu protiv astme i alergija, kao i da bi se utvrdili načini kako mliječne proizvode učiniti sigurnijima, uz istovremeno zadržavanje svih njihovih pozitivnih učinaka, zaključio je dr. Waser


Dnevnik.hr

Od astme pati pet odsto stanovnika Srbije i veći procenat dece

Stres ne rađa astmu, ali je ipak podstiče

Stopa te bolesti kod nas nešto niža nego u svetu, pre svega zato što ne rastemo i ne živimo u sterilnim uslovima

BEOGRAD - Od astme pati pet odsto stanovnika Srbije i između pet i osam odsto dece, dok je u svetu jedno od sedmoro dece astmatičar. Astma je hronična inlamatorna bolest koja se različito manifestuje, zavisno od doba dana, ali i od sezone. Nasleđuje se ili se prenose predispozicije na tu bolest pa se razvija ukoliko se pojave još neki pogodni uslovi - zagađena sredina, pušenje ili, recimo, alergije.

Uz astmu može da se živi i radi normalno ukoliko se ona drži pod kontrolom. Tad može da se spreči većina napada, da se izbegnu neprijatni simptomi, a pacijent može da bude i fizički aktivan, a čak ne bi trebalo ni da se izbegava fizički napor. Astmatičari, ipak, treba da izbegavaju prašinu, životinje s dlakom, buđ i polen.

Astma je jedan od vodećih uzroka hroničnog morbiditeta i mortaliteta u svetu i podaci pokazuju da se bolest raširila tokom poslednjih 20 godina, naročito kod dece. I kod nas ima mnogo dece koja pati od astme, u nekim delovima Srbije čak osam procenata mališana pogođeno je ovom bolešću.

- Veliki broj astmatičnih bolesnika kod nas, oko 80 odsto, imaju alergijsku astmu. NJihova bolest se pogoršava kad su izloženi onome na šta su osetljivi, bilo da je to polen ili ambrozija. Oni koji su alergični na polen, već imaju izraženije simptome astme, dok će ambrozija biti aktuelna na jesen. Ako je, astmatičar, međutim, alergičan na kućnu prašinu, zima je najgore godišnje doba za tu bolest - rekao je za Glas prof. dr Predrag Rebić iz Instituta za bolesti pluća.

Doktor Rebić naglašava da je astmatičarima najteži period dana pred buđenje i jutro, a da se simptomi tokom dana smiruju. On ističe da je oko 85 odsto bolesnika lakše, a da je 15 odsto težih slučajeva koji se kontrolišu s mukom, često se guše i neophodna im je upornija terapija.

- Kod nas je stopa bolesnika nešto niža u odnosu na svetsku. Ima mnogo teorija zašto astma nastaje. Jedna od njih, koja nama ide u prilog, jeste da ne treba živeti i rasti u suviše sterilnim uslovima. Međutim, ono što nam ne odgovara je da se siromašnije društvo teže bori protiv astme, teže nabavlja lekove i ne informiše se dovoljno o bolesti. Osim toga, stres ne rađa astmu, ali je budi, a poznato je koliko smo svih ovih godina bili izloženi stresu - navodi dr Rebić.

BEZ ASPIRINA

Astma se pogoršava kod oko 28 odsto bolesnika posle uzimanja aspirina ili drugih nesteroidnih antiinflamacijskih lekova. Treba izbegavati i sedative, fizioterapiju, uzimanje mnogo tečnosti, antibiotike kad god nije reč o upali pluća ili sinusitisu za koje su neophodni, kao i adrenalin. Značajno je i to da lečenje rinitisa često može da izazove poboljšanje stanja bolesnika koji imaju astmu.

Izvor: Glas Javnosti