Donedavno se govorilo da acetilsalicilna kiselina samo pomaže pri ublažavanju bolova i povišene telesne temperature. Međutim, novija istraživanja dokazala su da ona štiti srce i mozak, kao i da sprečava pojavu nekih vrsta raka

NOVE MOĆI STOGODIŠNJEG LEKA
Malo je lekova koji i nakon mnogo godina upotrebe opstaju na tržištu, jer
farmaceutska industrija stalno proizvodi nove preparate. U grupu "najžilavijih", koji se ne predaju, ubraja se i acetilsalicilna kiselina. Uostalom, ko još nije čuo za andol ili aspirin? Iako se taj lek koji je jedan od najjeftinijih, koristi već više od stotinu godina, u poslednjih 20 doživeo je novu mladost, a lekari i naučnici neprestano otkrivaju nove blagodeti lekovite materije koje sadrži kora bele vrbe.
Dugo vremena se acetilsalicilna kiselina koristila isključivo kao sredstvo za ublažavanje bolova i skidanje visoke telesne
temperature, pa i danas mnogi misle da je njen krajnji domet prestanak glavobolje ili otklanjanje bola i upale izazvane artritisom.
Pravi raspon njenog delovanja možda bi zauvek ostao tajna da naučnici nisu otkrili tačan mehanizam delovanja ove kiseline. Taj lek se ubraja u grupu tzv. nesteroidnih protivupalnih lekova starije generacije, koji deluju tako što u našem organizmu sprečavaju rad enzima nazvanog ciklooksigenaza ili kraće COX. Taj enzim je od životnog značaja za proizvodnju prostaglandina, nezasićene masne kiseline koja utiče na opuštanje glatkih mišića, povećava ili smanjuje krvni pritisak, širi krvne sudove, podiže telesnu temperaturu kao odgovor na upalu koja se javila, pa igra veliku ulogu u regulaciji krvnih ugrušaka. Otkriveno je, naime, da telo otpušta prostaglandine kao odgovor na povredu,
opekotinu, prelom, uganuće i iščašenje, jer one izazivaju upalu, crvenilo ili oticanje.

"NeistraŽeni" lek
Prostaglandini takođe čuvaju probavni trakt od želudačne kiseline, a s obzirom da acetilsalicilna kiselina zaustavlja rad prostaglandina, glavna nuspojava tog leka su probavne smetnje, čir na želucu, a u težim slučajevima i unutrašnje krvarenje.
Upravo je otkriće da prostaglandini deluju na širenje krvnih sudova postalo ključno za povratak acetilsalicilnoj kiselini kao dobrom i, očigledno, još do kraja
neistraženom leku. Uz to, pokazalo se da taj lek sprečava stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu da dovedu do srčanog i moždanog udara.

Spasonosna doza
Krvni ugrušci su prirodna odbrana organizma protiv krvarenja koje je posledica povrede, a nastaje tako što se krvne pločice skupljaju na mestu povrede i stvaraju čvrst pokrov koji zatvara otvoreni sud koji krvari. Acetilsalicilna kiselina sprečava zgrušavanje krvi jer smanjuje skupljanje krvnih pločica. Na isti način usporava i oblikovanje krvnog ugruška (ateroma) u krvnim sudovima, koji može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Zato nije čudo što mnogi kardiolozi širom sveta preporučuju da osoba na prvi znak srčanog udara, na primer, bola u grudima, počne da žvaće tabletu acetilsalicilne kiseline. Na taj način se samo u SAD godišnje spasi 5.000 do 10.000 života. Veoma je važno dobro sažvakati tabletu, jer tako lek pre stigne u krvotok.
Acetilsalicilna kiselina može i da spreči srčani udar kod pacijenata koji boluju od nestabilne angine pektoris, a onima koji su preživeli srčani udar pomaže u sprečavanju pojave novog udara ili drugih komplikacija.
I naši kardiolozi preporučuju bolesnicima koji su doživeli srčani udar ili je njihovo zdravstveno stanje do te mere rizično da bi mogli da dožive srčani ili moždani udar, da dnevno popiju tabletu acetilsalicilne kiseline.
Istraživanja pokazuju da je dnevno dovoljno popiti 75 do 150 miligrama acetilsalicilne kiseline da bi delovala preventivno kod srčanih bolesnika i da ne bi izazvala unutrašnje
krvarenje. Veće doze mogu biti bolje za bolesnike kojima preti moždani udar, ali lekari upozoravaju da se tada povećava i mogućnost krvarenja.

Pametnija starost
Osim što dobro deluje na krvne sudove acetilsalicilna kiselina sprečava i pojavu nekih vrsta raka. Pre nekoliko godina dokazano je da su žene koje su pile četiri do šest tableta nedeljno, tokom 20 godina, imale manje šanse da obole od raka debelog creva (kolona), nego one koje nisu uzimale ovaj lek. Druga istraživanja pokazala su da oni koji redovno uzimaju
acetilsilicilnu kiselinu 40 do 50 posto manje rizikuju da obole ili umru od raka kolona.
Blagotvorno delovanje
acetilsalicilne kiseline kod ove bolesti opet treba zahvaliti
blokiranju prostaglandina, koji su uključeni u hormonski rast. I za to je pre četiri godine stigao dokaz jer su naučnici otkrili da ljudi koji redovno uzimaju
acetilsalicilnu kiselinu upola manje rizikuju da dobiju polipe na debelom crevu, što je
predznak karcinoma.
Brojna istraživanja dokazala su i da oni koji piju protivupalne lekove, među njima i
acetilsalicilnu kiselinu, imaju veće šanse da sačuvaju svoje mentalne funkcije i u starosti. Zbog toga neki naučnici misle da ona može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti.
Neka istraživanja, pak, sugerišu da acetilsalicilna kiselina može da spreči i migrenske napade.

Terminator raka
Najnovija, preliminarna istraživanja dokazuju da acetilsalicilna kiselina
smanjuje za 25 posto rizik od raka jednjaka, 40 do 50 posto od raka želuca, 25 posto od raka jajnika i 33 posto od raka dojke.
Takođe, ovaj lek može da spreči pojavu povišenog krvnog pritiska u kasnijim fazama trudnoće, što se stručno naziva preeklampsija. To stanje može da uzrokuje smrt majke i nerođene bebe.
Ipak, s obzirom na to da postoje istraživanja koja pokazuju da nema razlike u procentu slučajeva
preeklampsije među trudnicama koje su pile acetilsalicilnu kiselinu i onih koje nisu, lekari ne preporučuju uzimanje leka bez prethodnog stručnog saveta, jer ta kiselina može da utiče i na cirkulaciju fetusa.

Zabrana za decu

Deca do 14. godine života nikako ne smeju da piju acetilsalicilnu kiselinu kada imaju povišenu temperaturu, jer im se može razviti Rejov
sindrom, odnosno akutno oštećenje mozga i jetre.

Kad je opasna

Poput svakog drugog leka i acetilsalicilna kiselina može da bude opasna. Zato je dobro da znate kad ne smete da je uzimate.

l S obzirom na to da smanjuje zgrušavanje krvi nije preporučljivo da je uzimate pre operacije, jer može da izazove nepotrebno krvarenje.
l Nije dobra ni za želudac jer blokiranjem prostaglandina otvara put želudačnoj kiselini, koja može da povredi sluzokožu želuca pa uzrokuje bol, mučninu, povraćanje, žgaravicu, ali i krvarenje i čir. Od 2 do 6 posto osoba ne sme da pije taj lek, jer im ozbiljno nadržuje želudac. Pri tom, istovremeno konzumiranje alkohola još više otežava stanje.
l Može da izazove i hemoragiju, obilno i jako krvarenje iz probavnog ili mokraćnog trakta, ali i hemoragijski udar, vrstu moždanog udara koji nastaje pucanjem krvnog suda u mozgu.
l Dvoje na svakih hiljadu ljudi alergično je na acetilsalicilnu kiselinu, pa i na to treba paziti. Takvim ljudima, kad popiju lek lice počne da otiče, a mogu da dožive i astmatični napad. Ipak, ta vrsta alergije uobičajenija je kod ljudi koji boluju od astme ili imaju polipe u nosu.
l Lek ne smeju da piju čiraši, jetreni ili bubrežni bolesnici, pacijenti s nekontrolisanim krvnim pritiskom, oni s poremećajem krvarenja, kao ni oni koji već piju neki drugi lek protiv zgrušavanja krvi.
l Acetilsalicilnom kiselinom možete i da se predozirate, a jedan od prvih znakova je zujanje u ušima (tinitus). U velikim dozama izaziva, pak, ubrzano disanje.