Aslan Mashadov opasniji mrtav
Dve verzije o likvidaciji: glavu izgubio tokom akcije ruskih snaga bezbednosti ili ga slučajno ubio telohranitelj

Vođa čečenskih terorista i samozvani predsednik Ičkerije Aslan Mashadov ubijen je u utorak u naselju Tolstoj-Jurt, severno od glavnog grada Čečenije Groznog, ali detalji njegove pogibije još nisu rasvetljeni. Predstavnik regionalnog štaba za borbu protiv terorizma na severnom Kavkazu, general Ilja Šabalkin, izjavio je da je Mashadov ubijen u specijalnoj operaciji koju su izvele specijalne snage Federalne službe bezbednosti Rusije i da su tom prilikom uhapšena još trojica terorista.
- On (Mashadov) je bio u podzemnom betonskom bunkeru u koji smo mogli da uđemo samo ako eksplozivom probijemo prolaz. Tako je bandit eliminisan - rekao je general Šabalkin ruskoj agenciji Ria Novosti, dodajući da su teroristi planirali napad za 8. mart.

Hteli smo ga živog

Ali jedan izvor u lokalnom štabu ruske vojske izjavio je istoj agenciji da je pravi cilj antiterorističke akcije, pokrenute u nedelju u Vedenskom i Nožaj-Jurtovskoj rejonu, bilo hvatanje Aslana Mashadova. Osim toga, s izjavom generala Šabalkina da je Mashadov poginuo tokom eksplozije direktno se kose reči zamenika čečenskog premijera Ramzana Kadirova koji je ispričao da je vođu terorista ubio njegov telohranitelj. - Planirali smo da ga uhvatimo živog, ali je on poginuo od ruke vlastitog telohranitelja i to usled njegovog neopreznog baratanja oružjem - rekao je Kadirov Itar-Tasu.

Da li će svi detalji, očito kontroverzne, Mashadovljeve pogibije ikada biti otkriveni, nije mnogo važno. Daleko je važnije šta će se događati sada, posle Mashadova, a mišljenja analitičara o tome su podeljena. Aslan Mashadov bio je kontroverzna ličnost - 1997. godine bio je legitimno izabran za predsednika Čečenije, ali ubrzo je stekao epitet krvožednog lidera terorista. Godinama se krio po Čečeniji bežeći pred ruskom vojskom. Ali u problematičnoj Čečeniji raspoređene su brojne ruske bezbednosne snage, a Mashadovljeva glava bila je ucenjena na deset miliona američkih dolara, pa je bilo neminovno da će jednog dana biti uhvaćen. Mada se na početku prvog Putinovog predsedničkog mandata razmišljalo o pregovorima s Mashadovim, Moskva je odbacila tu ideju. Za divno čudo, Vašington je podržavao Rusiju u takvom stavu.

Podrška Amerike
   
      

Ubijen još u nedelju?

Na sajtu čečenskih separatista pojavila se informacija da je Mashadov ubijen još u nedelju kao i da je njegovo mesto boravka za velike pare odao jedan stanovnik Nožaj-Jurtovskog rejona Čečenije. NJegovo telo juče je dopremljeno u Hankalu zbog daljih operativno-istražnih radnji. Predsednik ruske Dume Boris Grizlov ocenio je da će sa ovim ubistvom na Kavkazu "zla biti znatno manje".
      
      
      
   
   
      

Pronađena lična arhiva

U bunkeru, u kojem je Mashadov ubijen, pronađena je i njegova lična radna arhiva, prenosi Beta dodajući da su, u dobro opremljenom podzemnom bunkeru koji se nalazio ispod jedne privatne kuće, pronađeni oružje, sredstva za radio-vezu, eksploziv, dva kompujutera, video-kasete.
      
      
      
   

Početkom novembra 2002. godine, američki ambasador u Moskvi Aleksandar Veršbo izjavio je na jednom okruglom stolu koji je organizovao moskovski dnevnik Nezavisimaja gazeta da Vašington smatra da su separatistički čečenski predsednik Mashadov i njegovi bliski saradnici "potpuno diskreditovani" kao mogući učesnici političkog rešenja čečenskog sukoba "jer su povezani sa slučajem otmice u Moskvi". Mashadov je početkom februara ove godine izjavio ruskom Komersantu da je potpisao naređenje o jednostranom prekidu borbenih dejstava čečenskih naoružanih formacija tokom februara na teritoriji te republike i Rusije, te pozvao ruske vlasti na pregovore, ali političari i predstavnici organa reda ocenili su tu izjavu kao jeftinu reklamu.

Moskva Mashadovu nije verovala iz bezbroj razloga. Primera radi, kad su u avgustu lane održavani predsednički izbori u Čečeniji (posle ubistva predsednika Ahmata Kadirova), Mashadov je zapretio da će novi šef države biti ubijen ako bude "radio za Kremlj" i poručio da ima dovoljno ljudstva i vojne moći da narednih 20 godina ratuje protiv federalnih snaga Rusije i proruske čečenske vlasti.

Masakr u Beslanu

Čečenski teroristi su, posle atentata na Kadirova u maju prošle godine, mesec dana kasnije i usred noći upali u susednu Ingušetiju, pobili oko 100 ljudi i netragom nestali. U julu su pokušali da ubiju v. d. čečenskog predsednika Sergeja Abramova, koji je na tom položaju od atentata na Kadirova. I novi predsednik Čečenije Alu Alhanov isključio je svaku mogućnost pregovora s Mashadovim, poručivši mu da od njega očekuje samo kajanje.

Čečenski teroristi su prvog septembra lane izveli jedan od najbrutalnijih poduhvata u svojoj istoriji. Upali su u školu u Beslanu u Severnoj Osetiji i tri dana držali više od hiljadu dece i ljudi pod užasnom torturom. U akciji spasavanja je ubijeno 330 talaca, od toga 172 dece, a ranjeno je 776 osoba, od kojih 338 dece. Istraga je ustanovila da je otmičare u Beslanu vodio Ruslan Hočubarov, zvani Pukovnik, a da su organizatori bile vođe čečenskih separatista Aslan Mashadov i Šamil Basajev.

Čeka se naslednik

O stvarnom uticaju koji je Mashadov imao u Čečeniji mnogo se diskutovalo. Verovatno ćemo uskoro saznati da li je uopšte imao uticaja na najokorelije teroriste iz čečenskog pobunjeničkog pokreta. Zasad su čečenski separatisti poručili da će i posle ubistva Mashadova nastaviti s borbom za nezavisnost. - To je veoma veliki gubitak, ali njegova smrt nije i smrtonosni udarac za nas, kao što misli Putin - rekao je portparol Mashadova u Londonu Ahmed Zakajev, upozorivši da je "mrtav Mashadov mnogo opasniji po rusko rukovodstvo".

Takođe je rekao da će naslednik poginulog gerilskog lidera biti imenovan za nekoliko dana. Spekuliše se da su komandanti terorističkih grupa Šamil Basajev i Doku Umarov, poznati po svom radikalizmu i osvedočenoj umešanosti u brojne gnusne terorističke akte, najverovatniji kandidati za Mashadovljevog naslednika. Ako tako bude, Moskvu tek čeka noćna mora na Kavkazu.
   
      

Profil: Aslan Mashadov: Slatkorečivi general rođen u egzilu

Mashadov je rođen u egzilu u Kazahstanu 1951, pošto mu je, kao i sve čečenske, porodica po Staljinovoj naredbi proterana. Sa šest godina vraća se u rodni kraj, a nekoliko godina kasnije postaje artiljerijski oficir u sovjetskoj armiji. Službovao je u Mađarskoj i učestvovao u naporima Sovjeta da suzbiju litvanski pokret za nezavisnost. Načelnik Generalštaba čečenske vojske postaje 1992, a pet godina kasnije na predsedničkim izborima pobeđuje harizmatičnog Šamila Basajeva. Slatkorečivi general bio je uspešan u koordiniranju akcija raspuštenih čečenskih komandanata, a od mobilnih gerilskih jedinica napravio je snage sposobne da potisnu ruske tenkove, vazduhoplovne snage i artiljeriju. Podsticao je oživljavanje čečenske verske tradicije, ali je bezuspešno pokušavao da stane na put fundamentalistima.
J. M.
      
      
      
   
Vesna Popović