IN < - Artemiza Hristić – Fatalna Grkinja koja je kralja Milana koštala krune - >LO (1/1) :: Odgovori! |
Autor: Anea : |
Artemiza Hristić – Fatalna Grkinja koja je kralja Milana koštala krune Nikolina Radovanović Mada je po ondašnjim standardima možda i ne bismo mogli smatrati nekom lepoticom, Artemiza Hristić je u beogradskoj čaršiji s kraja 19. veka svakako bila žena za kojojm su se okretale glave. Skromna, umiljata, velikih crnih snenih očiju, bila je ljubavni plen koji je dugo lovio i na kraju ulovio kralj Milan. Iako sklon ljubavnoj prevrtljivosti, Artemizu je kralj voleo toliko da je, pričalo se, zbog nje sišao s prestola i poslednje dane svog života proveo u dalekom izgnanstvu. Zauzete žene kao pasija Priču o Artemizi nemoguće je ispričati bez postavljanja scene. Glavni junak tragedije njenog života bio je srpski knez, a kasnije kralj Milan Obrenović, koji je i sam bio tragična ličnost. Rođen u braku dvoje ljudi koji nisu imali ni preterane životne ambicije, ni sklonost ka vaspitanju dece, Milan je od samog rođenja bio prepušten dadiljama i drugim članovima domaćinstva. Stvari su se donekle popravile pošto ga je posle smrti njegovog oca Miloša (onog drugog, zaboravljenog Obrenovića) pod svoje uzeo knez Mihailo. Iako je možda u tim trenucima po prvi put osetio šta znači očinska ljubav, ova idila nije dugo potrajala. Knez Mihailo gine u atentatu u Košutnjaku, a na presto dolazi dečarac za koga se jedino moglo utvrditi da je zvanični sin nekog od brojnih Obrenovića. Dok se Namesništvo zanimalo političkim prepirkama, mladi Milan živeo je bez ikakve kontrole. Kako je već stasavao u mladića, postala je sve primetnija njegova sklonost ka zaljubljivanju, posebno u zauzete žene. Ova crta pratiće kralja sve do samog kraja života i biće iskra koja je rasplamsala mržnju kako političara, tako i naroda, a posebno žena koje je voleo… i ubrzo ostavljao. Prva od njih bila je mlada udovica Leposava Novaković, koja je prosidbu romantičnog mladića odbila tvrdeći da joj više odgovara uloga ljubavnice nego kneginje. Milan se posle poslednjeg sastanka sa Leposavom u budapeštanskom hotelu "Kod Engleske kraljice" uplakan vraća u Beograd. Namesništvo je na trenutak moglo da odahne – izbegnuta je dinastička katastrofa, udovica ipak nije postala kneginja. Na scenu stupa lepa i odlučna Natalija Keško, bojarka rusko-nemačko-rumunskih korena, u koju se knez zaljubio posle samo jednog pogleda na njen portet. Kratka i burna ljubav ubrzo je krunisana brakom uprkos protivljenju kneževih savetnika koji su već planirali brak koji bi učvrstio poziciju Srbije na evropskoj političkoj sceni. Samovoljni knez nije popuštao i na dvor dolazi lepa Rumunka. Ono što je Leposavi bilo jasno već posle prvih susreta, Nataliji je došlo kao iznenađenje. Njen zaljubljeni Milan uskoro je postao ozlojeđeni muškarac koji je beg od (preterane) ljubavi svoje sopstvene žene tražio u zagrljaju drugih. To su bile i godine političkih previranja, kako spoljnih tako i unutrašnjih, ali je najveći rat plamteo između vladarskog para. Ponižena brojnim polu-javnim avanturama svoga muža, sada već, kraljica Natalija koristila je protiv Milana nezadovoljstvo svih svojih saveznika – političara, naroda i sopstvenog deteta. Ono što nije mogla da predvidi bila je opasnost koja je dolazila sa juga. Foto: Wikipedia - Dani (prividne) sreće: Milan, Aleksandar i Natalija Obrenović Grkinja iz Knez Mihailove 46 Kao što smo rekli, Artemiza Hristić nije bila neka lepotica. Oniža i okruglasta, bila je potpuna suprotnost putenoj Natalija. Ali imala je velik crne oči kojima je smireno posmatrala svet i… reklo bi se… gotovo ništa više. Rođena je u dalekom gradu na Bosforu, gde je njen otac bio glavni sultanov arhitekta. Odgajana u patrijarhalnom duhu porodice Joanides, nikada se nije preterano zanimala za društveni život, tračeve i spletke. Sve se menja kada u njen život ulazi jedan drugi Milan. Naime, tih godina na službu u veleposlanstvu Srbije u Carigradu dolazi mladi Milan Hristić, koji je važio za jednog od najlepših i najobrazovanijih ljudi Beograda. Šta ih je spojilo, danas je teško saznati, ali se pričalo i da je Artemiza često bila ljubomorna na lepotu svoga muža. Brak je u početku bio srećan, a Artemiza je svu pažnju posvetila kući, deci i suprugu. Jedan susret na nekom od balova koji su sve češće priređivani u Beogradu menja sve. Gospođa Hristić postaje predmet pažnje kralja, koji u svom sumanutom ljubavnom stilu počinje da je obleće. Ide toliko daleko da njenog muža postavlja za svog sekretara. Malo po malo, poseta po poseta i Artemiza počinje da popušta. Pod naletom strasne ljubavi pada maska patrijahalne supruge. Čaršija počinje da šuška da se nešto čudno dešava u kući Hristića i da kraljeve kočije sve duže ostaju pred njihovom vilom u ulici Kneza Mihaila 46. Foto: Digitalna NBS / "Vreme", 1933. Kao i svaki supružnik siguran u osećanja svog bračnog druga, Hristić burno odbija svaku pomisao da kralj i njegova supruga nešto šuruju. I dalje sve posmatra kao nevine partije karata koje organizuje gospođa Nazos, mlada supruga grčkog abasadora. Kako je Artemiza popuštala, tako je kralj bio sve odlučniji. Prvo pod krinkom noći, ogrnut debelim ogrtačem i maskiran, a potom sve otvorenije u kočiji sa buketom cveća, gotovo svakodnevno kralj je hitao Artemizi. Ona ga je dočekivala raširenih ruku, nudeći mu toplinu, ljubav i saosećanje koje je čitavog života tražio. Ljubav je plamtela tolikim žarom da ni prevareni muž više nije mogao da skreće pogled. Pričalo se da je ne jednom odustajao od ulaza u kuću kada bi pred istom zatekao kraljeve kočije. Umesto u stilu neke ruske romanse uleti u kuću i napravi haso, Hristić bi se pokupio i udaljio, čekajući da vladar napokon zadovolji svoju strast. Ali ni njegovo gospodsko vaspitanje ni ignorisanje podsmeha čaršije nisu mogli večno da traju. Uvidevši da je Hristić pred pucanjem, kralj nalazi jednostavno rešenje – šalje ga na mesto ambasadora Srbije u Berlin. Foto: Digitalna NBS / "Vreme", 1933. - Nevoljna učesnica velikog skandala, gspođa Nazos Skandalozni Uskrs Ovim činom jedna od smetnji ljubavnoj vezi bila je otklonjena, ali mnogo ozbiljnija i gnevnija nalazila se i dalje na dvoru. U poslednjim godinama zajedničkog života vladarskog para, bes kraljice Natalije bio je nesputan. Svakog dana i na sve moguće načine pokušavala je da svoje nezadovoljstvo iskaže, kako kroz brojne ljubomorne scene tako i kroz spletke koje je plela protiv Milana. U nameri da se osveti kralju, kraljica je činila još goru stvar po sebe – svakim ispadom sve više ga je gurala u zagrljaj ljubavnice. Sukobi su svoj vrhunac dostigli na Uskrs 1887. godine. Naime, tog jutra su se na dvoru skupili najugledniji građani Beograda i predstavnici stranih vlada. Među njima je bila i gospođa Nazos, koju su u tračevima koji su dolazili do Natalije mnogi proglašavali najvoljenijom Milanovom milosnicom. Običaj je bio da se kraljevski par na rastanku rukuje sa svakim od gostiju, što je Natalija izbegla. Kada je red došao na grčkog ambasadora i njegovu suprugu, kraljica je gospođu Nazos zaobišla, iskazujući tako svoju pakost. Ovaj skandal nije prošao neprimećeno. Milan je pao u veliku jarost, toliko da je na dvor hitno pozvan predsednik vlade Milutin Garašanin. Dok su uvrede letele između supružnika, iz Milana je izletelo ono što niko nije očekivao – zahtevao je hitni razvod! Uvidevši da je možda preterala, Natalija je odmah napustila dvor i uputila se u kuću Jovana Žujovića koji je trebalo da odigra ulogu posrednika u sukobu između Natalije i Nazosovih. Znajući da nije krivac za Natalijinu srdžbu, gospođa Nazos pristaje da se iste večeri javno sastane sa kraljicom kako bi se izmirile. Ipak, kralj se nije smirivao. Smatrao je da je uvreda naneta lično njemu i insistirao da kraljica pod hitno napusti zemlju. Situaciju je donekle smirio Garašanin koji je zapretio svojom ostavkom. Do večeri je vest o skandalu već obišla čitavu varoš. Na svakom ćošku razglabalo se o kralju, kraljici i Artemizi. A ispod sve svoje srdžbe, Milan se zadovoljno smeškao – u Natalijinom postupku dobio je povod i opravdanje za razvod o kome je sanjao… Izvor: 011info |
Autor: RavenDark : |
Da je bar bila neka riba, ali jbga |
Autor: Anea : |
Artemiza Hristić – Majka poslednjeg Obrenovića Nikolina Radovanović Skandal koji je potresao dvor na Uskrs 1887. godine, stavio je tačku na bračni život kralja Milana i kraljice Natalije. Po zahtevu dvora, Natalija napušta Srbiju, a na njeno mesto nezvanične prve domaćice Srbije dolazi Artemiza Hristića. Ipak, i ova idila neće trajati dugo… Nezvanična kraljica Srbije I pre nego što je uklonio kraljicu Nataliju iz Srbije, kralj Milan nije krio svoju vezu sa Artemizom. U salonima i kabinetima domova viđenijih Beograđana otvoreno je hvalio svoju milosnicu, trudeći se da glas o tome stigne i do njegove zvanične supruge koja je sve samo mogla da posmatra iz izgnanstva u Nemačkoj. Za to vreme, Artemiza je počela da utvrđuje svoju poziciju. Sve češće je na večerama i balovima koji su priređivani u kraljevo ime igrala ulogu domaćice, što je sa velikim zanimanjem pratila beogradska čaršija željna najnovijih vladarskih abrova. Deo čaršije naklonjen kraljici isticao je njen neugledni izgled nedostojan titule jedne kraljice, preljubničku istoriju i pripisivao joj strašnu ambiciju koja je išla toliko daleko da uništi dva braka. Oni drugi, pak, isticali su njenu mirnu i dobroćudnu narav, te beskonačnu ljubav i nežnost koju je pružala kralju. Kao i mnogo puta pre i posle toga, Beograd je bio podeljen po taborima, a svi učesnici su svakog dana pružali dovoljno oružja za beskonačna razglabanja o sudbini srpske dinastije. Kralj u svom prkosu Nataliji ide čak toliko daleko da sa Artemizinim mužem, Milanom Hristićem, pregovara o razvodu braka, koji je i odista završen iste godine. Činilo se da će ljubavni roman Grkinje ipak imati srećan kraj. Još jedan skandal sa strankinjom Potres u idilu donosi još jedna lepa strankinja. Ovaj put u pitanju je bila Jelena Katardži, supruga rumunskog poslanika i Milanova rođaka. Uskoro se u društvu počelo govoriti o kraljevoj vezi sa "Madam Putifar", kako su iz zabave zvali gospođu Jelenu. Istinu govoreći, ova priča nikada zvanično nije potvrđena, a ostaje pitanje da li je između kralja i njegove rođake bilo išta više od običnog flerta. Priča o novom kraljevom skandalu stiže i do rumunskog dvora, te kralj Karol od njenog muža traži ostavku na mesto rumunskog poslanika. Po hitnom postupku, odluka je sprovedena, Jelena se sa mužem vratila u Rumuniju, a Milan u Artemizin zagrljaj. Foto: Digitalna NBS / "Vreme", 1937. Majka poslednjeg Obrenovića Taman kada su se svi učesnici ove gotovo šekspirovske drame navikli na svoje uloge – kraljica na progonstvo, kralj na miran porodični život, a Artemiza na ulogu nezvanične vladarke, priča dobija novi obrt. Sveže razvedena Artemiza kralju saopštava vest da je u blagoslovenom stanju. Prvo u šoku, a onda sa oduševljenjem, Milan prihvata ove vesti i počinje da kuje plan o razvodu braka sa Natalijom. Ne slutivši šta se dešava u Beogradu, Natalija sa svoje strane počinje da insistira na povratku u Srbiju. Ovo dodatno razdražuje kralja koji u njenoj nameri vidi pokušaj Rusije da izvrši pritisak na njega da odustane od austrofilske politike. Tako na njeno molećivo pismo u kome moli da se vrati i izmire se, odgovara da od toga nema ništa jer jedino zajedničko što imaju u životu je sin. Na kraljičin šok, ovaj put i zvanično pokreće i brakorazvodnu parnicu, koja vremenom prerasta u pravi međunarodni skandal. Naime, u želji da prestolonaslednika Aleksandra odvoji od majke, kod koje je boravio kako bi brinula o njegovom vaspitanju i školovanju, u Visbaden šalje generala Protića. Pošto pregovori nisu uspeli, razljućeni kralj traži pomoć samom Otoa Bizmarka. U želji da skandal pomeri sa svoje teritorije, Bizmark naređuje nemačkoj policiji da postupa po zahtevu kralja, te policija odvaja Aleksandra od majke i predaje ga Protiću. Za to vreme u Beogradu, Artemiza je već počela da pokazuje znake trudnoće, te je kočoperni kralj odlučio da javnost na ovaj ili onaj način privoli njegovoj ljubavnici. Ide čak toliko da najodanijoj kraljičinoj dami, Jeleni Danić naređuje da pomaže Artemizi kako bi demonstrirao da čak i oni najbliži kraljici vise vole novu potencijalnu vladarku. Ponosita gospođa Danić to odbija, a u osvetničkom besu kralj naređuje da njen muž, poslanik Srbije u Sofiji bude penzionisan. U senci razvoda i drugih skandala koji su potresali Srbiju, Artemiza Hristić rađa sina. Srećni roditelji daju mu ime Obren, ali ne i prezime Obrenović. Naime, spekulisalo se da je kralj smatrao da je još mlad, te da će kroz neki drugi brak obezbediti još nekog zvaničnog naslednika, a i priznavanjem vanbračnog sina još više bi razbesneo srpsku javnost. Kasnije će ovaj poslednji Obrenović ipak poneti prezime oca i promeniti ime u Đorđe. Sreća ni ovaj put ne traje dugo. Pod pritiskom, Milan abdicira februara 1898. i odlazi u Pariz. Artemiza sa sinom, ostavši bez finansijske podrške i pod udarom javnosti koja joj svakako nije bila naklonjena, napušta Beograd i odlazi kod oca u Carigrad. Sa sobom nosi i skupoceni set za ručavanje, lični kraljev poklon, za koji je u to vreme mogla da se kupi jedna pristojna gradska kuća u Beogradu. Poslednji čin ljubavne tragedije Artemize Hristić Kada se napokon posle dve decenije oslobodio stega srpskog dvora, kralj Milan započinje život pravog plejboja. Bio je redovni gost u svim pariskim salonima zabave, a posebno u kockarnicama. Za jedno veče gubio je čitavo bogatstvo, a kikotave francuske dame istopile su njegovu ljubav prema punačkoj Grkinji. Još uvek zaljubljena i preterano naivna, Artemiza je u Carigradu spremala novi dom, maštala o svadbi, i čekala. Pisma i dalje su stizala, dete je kralj nazivao "našim čedom", ali poziv u Pariz nije stizao. Uvidevši da od braka nema ništa, te da je Grof od Takova, kako je tada Milan sebe zvao, ipak nije željan porodičnog života, Artemiza uzima stvar u svoje ruke i stiže u Pariz. Počinje da prati Milana od stana do stana, iz hotela u hotel do te mere da razdraženi bivši kralj traži pomoć policije i zahteva da Artemizu i dete proteraju iz Francuske. Ovaj put njegov zahtev nije naišao na razumevanje, te policija odbija prijavu uz izgovor da ne žele da se mešaju u banalne ljubavničke svađe. Ostavši bez novca, a zatim i uticaja, kralj naprasno doživljava prosvetljenje. Artemizu koju je do juče smatrao svojom večnom ljubavi počinje da mrzi i opanjkava, a Nataliju uzdiže u visine. Ova promena imala je i svoju pozadinu – velika novčana sredstva koja je posedovala kraljica. Da li iz sentimentalnosti ili koristi, te do izmirenja bivših supružnika dolazi već 1893. godine. Osvetoljubiv kakav je bio, Milan počinje da osporava svoje očinstvo prema vanbračnom sinu. Ipak, to nije bilo lako uraditi – mladi Đorđe i likom i ponašanjem je bio mlađa kopija kralja Milana. Razočarana gospođa Hristić nije odustajala. Kada je saznala da je bivši ljubavnik naziva "Levantinskom zmijom", odlučuje se da zadovoljenje nađe kroz – prodaju intimnih pisama. Ispostaviće se da je kupac preko posrednika bio niko drugi no turski sultan. Kasnije će ova pisma biti predmet pregovora između Aleksandra Obrenovića i sultana, koji ih je dobio prilikom posete Carigradu. Kopije je, pak, do kraja života sačuvala prevarena ljubavnica. Konačno, Artemiza napušta i Pariz i Milana, te se povlači u porodični dom u carigradskoj ulici Mekteb, gde umire 1929. godine okružena uspomenama i razočarana. Drugi akter ljubavne drame, kralj Milan umire od raka 1901. godine, a Natalija 40 godina kasnije u katoličkom manastiru Sen Deni kraj Pariza. Izvor: 011info |
Autor: sez : |
Citat: RavenDark 03. Avg 2020, 17:37:35 Da je bar bila neka riba, ali jbga ljubazna je bila |
> Odgovori |
^ Povratak na viši nivo |