IN < - Arsenal FC - >LO
(1/392) > >> :: Odgovori!
Autor: Enis - Mafija :
Arsenal FC





       Фудбалски клуб Арсенал (енгл. Arsenal F.C. или Arsenal) је професионални енглески фудбалски клуб из Лондона, који тренутно игра у Премијер лиги. Један је од најуспешнијих клубова у енглеском фудбалу, тринаест пута је био шампион Енглеске и десет пута је освојио ФА куп. У сезони 2003/04. Арсенал је постао једини клуб који је успео да заврши сезону без пораза у Премијер лиги, тако да са 49 узастопних утакмица без пораза држи рекорд Премијер лиге. Основан је 1886. године, а 1893. је постао први клуб са југа Енглеске који се прикључио фудбалској лиги Енглеске.

       Од 1913. до 2006. Арсенал је играо на стадиону Хајбери, a од 2006. игра на Емирејтс стадиону. Тридесетих година двадесетог века клуб је освојио пет титула првака Енглеске и два ФА куп. У сезони 1970/71. освојена је дупла круна, а деведесетих и првој деценији 21. века освојио је још две дупле круне и 2006. стигао до финала УЕФА Лиге шампиона. Арсенал има дугогодишње ривалство са Тотенхемом са којим играју дерби северног Лондона. Арсенал је трећи највреднији фудбалски клуб на свету према подацима из 2010. године, у вредности од 1,2 милијарде долара.

Историја
       Арсенал је основан под именом Дејл Сквер (Dial Square) 1886. године од стране радника Краљевског Арсенала (Royal Arsenal) у Вулвичу, у југоисточом Лондону, али је брзо променио назив у Краљевски Арсенал.[3] Клуб убрзо поново мења име у то у Вулвич Арсенал и стиче статус професионалног клуба 1891. године. Клуб је ушао у фудбалску лигу 1893. где је у почетку наступао у Другој дивизији, а борио se за улазак у прву лигу крајем 1904. године. Ипак, географска изолација, слаба посећеност у односу на друге клубове, довело до озбиљних финансијских проблема и проглашавање стечаја 1910., када је клуб купио Хенри Норис Норис је имао намеру да пресели клуб, па је 1913. после испадања из прве дивизије клуб преселио на Стадион Хајбери у северни Лондон. Вулвич је избачен из имена наредне године. Арсенал је завршио на петом месту 1919. године, али су добили дозволу да се придруже Првој дивизији (која је продужена за две нове позиције). Чињеница да Арсенал од тада није испадао из највишег ранга говори да клуб има континуитет, а не само повремено добре резултате.

       Године 1925, Арсенал је поставио за менаџера Хербертa Чепман. Чепмен је до тада два пута освојио лигу са Хадерсфилд Тауном 1923/24. и 1924/25, па је искуство које је имао допринелo првим великим успесима за клуб. Његова револуционарна тактика и тренинг политика, заједно са потписивањем звезда као што су Алекс Џејмс и Клиф Бастин, били су основа за доминацију у енглеском фудбалу у тридесетим годинама. Под његовим вођством Арсенал је освојио свој први велики трофеј - ФА Куп у сезони 1929/30 и две шампионске титуле 1930/31 и 1932/33. Чепмен је био одговоран за преименовање локалне метро станице из „Џилеспи Роуд“ у „Арсенал“, што је једина станица названа по фудбалском клубу.

       Чепмен је изненада умро од упале плућа, почетком 1934. године, али су Џо Шо и Џорџ Алисон наставили са добрим радом који он почео. Под њиховим вођством Арсенал је освојио још три титуле, 1933/34, 1934/35 и 1937/38 и један трофеј у ФА купу 1935/36. Такмичење у енглеском професионалном фудбалу је суспендовано почетком четрдесетих због Другог светског рата.
Након рата, под вођством Тома Витакера Арсенал је прошао кроз други периоди успеха, освојивши лигу у сезони 1947/48. и 1952/53. ФА куп 1949/50. Међутим, срећа их је напустио, пошто клуб није успео да привуче играче истог калибра као оне тридесетих, па је 50-тих и 60-тих остао без иједног трофеја.
Арсенал је почео да поново осваја трофеје после изненадног именовања клупског физиотерапеута Берти Миа за менаџера 1966. године. Након што су изгубили два финала Лига купа, освојили су Куп сајамских градова, њихов први европски трофеј у сезони 1969/70. Следећа сезона је била још успешнија, јер су освојили своју прву дуплу круну. Ипак, екипа која је освојила дуплу круну je био растурен и следеће деценије је освојен само један трофеј. Завршили су на другом месту у лиги у сезони 1972/73, изгубили су три финала ФА купа, 1971/72, 1977/78. и 1979/80, и изгубили на пенале у финалу Купа победника купова. Једини успех клуба у том периоду је освајање финале ФА Купа у сезони 1978/79, када су у последњим минутима меча са 3:2 победили Манчестер јунајтед.

       Долазак бившег играча Џорџa Греамa за тренера 1986. довело је до трећег периода славе. Арсенал је освојио Лига Куп у сезони 1986/87, у својој првој сезони, под вођством Греама. Након тога екипа је освојила лигу 1988/89, голом у завршници меча у последњем мечу против директног ривала Ливерпула. Под вођством од Греама Арсенал је освојила другу круну у сезони 1990/91 са само једним поразом, Лига и ФА куп 1992/93 и други европски трофеј, Куп победника купова у сезони 1993/94. Греамова репутација је била нарушена након што се сазнало да је прихватио мито од агента Руне Хауге за потписивање одређених играча, па је због тога отпуштен 1995. године. Његова замена је био Брус Риох, али се на месту тренера задржао само једну сезону због сукоба са управом.

       Арсеналови играчи и навијачи прослављују шампионску тутулу освојену 2004. гоодине.
Успеси клуба у касним 90-тим и почетком новог века дошли су са доласком француског тренера Арсена Венгера 1996. године. Венгер je донео нову тактику, нови режим тренинга и неколико страних играча са великим талентом у енглески клуб. Арсенал је освојио дуплу круну у сезони 1997/98 и триплу круну 2001/02. Клуб је такође стигао до финала Купа УЕФА у сезони 1999/00, али је изгубио на пенале од Галатасараја. ФА куп је освојен у сезонама 2002/03 и 2004/05, а у сезони 2003/04 Премијер лига је освојена без пораза, па је екипа добила надимак „Непобедиви“. Серија је настављена и следеће сезоне до 49 утакмица без пораза што представља и рекорд у енглеском фудбалу.

       Арсенал је под вођством Венгера завршио као први или други у лиги у осам од једанаест сезона. Они су једна од четири екипе (уз Манчестер јунајтед Блекберн роверсе и Челси) који је освојио Премијер лигу од његовог оснивања 1992, али није успео да је одбрани ни једном. До недавно, Арсенал није прошао даље од четвртфинала Лиге шампиона, али је у сезони 2005/06., стигао до финала, поставши први лондонски клуб коме је то успело у историји овог такмичења, али је изгубио 2:1 од Барселоне. У јулу 2006, клуб се преселио на нови Емирејтс стадион, после 93 година играња на Хајберију.
Арсенал је играо финале Лига купа 2007. и 2011. године, али је поражен од Челсија и Бирмингем ситија. Клуб није освојио трофеј још од освајања ФА купа 2005. године.

Навијачи
       Навијачи Арсенала себе називају „тобџије“. Арсенал има велики број верних навијача. Сваки меч на домаћем терену је распродат. У сезони 2006/07. Арсенал је имао други највећи просек гледалаца у Премијер лиги (60.045, што представља 99,8% од капацитета стадиона), и четврти по посећености у историји. Арсенал је у Европи седми по броју посећености навијача иза Барселоне, Борусије Дортмунд, Манчестер јунајтеда, Реал Мадрид, Бајерн Минхена и Шалкеа 04. Навијачи долазе из богатих области Канонберија и Барнсберија, мешовитих насеља као што су Ајлингтон, Камден, Холовеј и Хајбери и радничких насеља како што су Финсбери Парк и Стоук Њувингтон.
Као и остали велики клубови у Енглеској и Арсенал има велики број навијача, укључујући и Arsenal Football Supporters Club који сарађује са клубом и Независна асоцијација навијача (Arsenal Independent Supporters' Association) која је независна од клуба. Такође навијачи објављују часописе: The Gooner, Highbury High, Gunflash и Up The Arse. Поред уобичајених енглеских навијачких химни, Арсеналови навијачи певају и песму One-Nil to the Arsenal (Један нула за Арсенал), мелодија од песме Go West и Boring, Boring Arsenal (Досадан, досадан Арсенал) која је некад била провокација од противничких навијача, а сада је певају навијачи Арсенала када клуб игра добро.
Најдуже и највеће ривалство Арсенал има са Тотенхемом, а утакмице између ова два клуба се називају дербијем Северног Лондона. Утакмице против осталих лондонских клубова, као што су Челси, Фулам и Вест Хем су исто дербији, али ривалство није толико јако као са Тотенхемом. Арсенал има ривалство на терену и са Манчестер јунајтедом од касних осамдесетих па надаље, који су интензивирани од 1993. године откако се два клуба директно такмиче за титулу у енглеској Премијер лиги.
Арсенал има велики број присталица и изван Лондона и Енглеске.

Стадион




Izvor: Wikipedia
Autor: Rammfan :
Nek je sa srećom nova tema.
Autor: Mare!! :
Dok je tu Arsen Venger dzaba ti sreca sine moj...
Autor: Rammfan :
Znam, ali nada poslednja umire. Lik više nije za Arsenal, samo ga gura iz sezone u sezonu dalje od titule i uspeh mu je 3. najviše 4. mesto.
Autor: pleybeck :
Videcemo.Bice zanimljivo ove sezone, ali dosta i zavisi od toga da li ce Persi otici ili ne...
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana