Arktik bez leda do 2040. godine :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Kjoto protokol ističe, a za svega nekoliko decenija čeka nas katastrofa
Arktik bez leda do 2040. godine

Ako se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom, Arktik će do 2040. godine ostati bez leda, pokazala je najnovija studija američkih naučnika. Globalno zagrevanje koje izaziva efekat staklene bašte istopiće sav led na Arktiku nekoliko decenija pre nego što su to naučnici mislili.

Naučnici u Nacionalnom centru za istraživanje atmosfere iz Kolorada tvrde da je nivo leda na Arktiku tokom poslednje tri decenije znatno opao i da se čovečanstvo bliži putu bez povratka. Topljenje leda će širom planete izazvati rast nivoa mora (između jedan i šest metara), što će direktno pogoditi desetine miliona stanovnika u priobalnim zemljama.

- Malo je verovatno da ćemo uspeti da se vratimo na nivo od 1979. kada je počelo satelitsko praćenje leda na Arktiku. Bilo bi nam potrebno nekoliko veoma hladnih zima i leta za tako nešto, ali to je nemoguće zbog globalnog zagrevanja - rekla je dr Marika Holand.

Do 2040. nestaće let oko Kanade, okolnih ostrva i Grenlanda, a Arktik će biti velika vodena površina. Polarni medvedi će biti pred istrebljenjem, a stanovnici koji naseljavaju ovu oblast više neće moći da odlaze na zaleđeno more u lov na foke.

S druge strane, Kanada i Rusija će dobiti ekonomski podstrek jer će se nestankom leda otvoriti nove linije za prevoz putnika, transport energije i ribolov. Zbog topljenja leda na Arktiku pašće i salinitet u Atlantskom okeanu, koji će se lakše lediti tokom zime.

- Golfska struja će usporiti i biće nam potrebno mnogo više ledolomaca - kaže Lavson V. Brigam, zamenik direktora Komisije za istraživanje Arktika, savetodavnog tela Bele kuće.

Rast svetskog nivoa mora od jednog metra Maldive i Tuvalu će učiniti nemogućim za život, a samo u Bangladešu će morati da se raseli više od 13 miliona osoba. Zemlje poput Indonezije, Filipina, Vijetnama i Holandije koje imaju nisko priobalje takođe će biti ugrožene.

Topljenje leda bi moglo da uspori samo smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu, pre svega ugljen-dioksida koji je glavni krivac efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja.

„Možda je već sada kasno jer je emisija ugljen-dioksida danas dva puta veća nego 2000. godine“, kaže profesor Kris Ripli.

Da bi se globalno zagrevanje zaustavilo, neophodno je smanjiti emisiju štetnih gasova i zaustaviti sečenje tropskih šuma. Najozbiljniji pokušaj da čovečanstvo nešto učini bio je početkom decembra 1997, kada su se u japanskom gradu Kjotu sastali lideri 160 nacija. Na sastanku su se najrazvijenije zemlje, koje su ujedno i najveći zagađivači, dogovorile o smanjenju emisije štetnih gasova za 5,2 odsto do 2012. godine. SAD koje su i najveći svetski zagađivač nikada nisu ratifikovale sporazum. Obrazloženje Bele kuće jeste da bi smanjenje emisije štetnih gasova izazvalo velike ekonomske gubitke. Međutim, već sada se postavlja pitanje šta posle 2012. kada istekne sporazum iz Kjota. Nekoliko svetskih lidera, među njima i britanski premijer Toni Bler i francuski predsednik Žak Širak, žele da kao svoju političku zaostavštinu ostave instituciju ili sporazum koji će osigurati kontrolu emisije štetnih gasova posle 2012. godine.

Širak je juče izabrao članove komisije koji će pripremiti međunarodnu konferenciju u Parizu 2. i 3. februara naredne godine, posvećenu stvaranju nove organizacije Ujedinjenih nacija za zaštitu čovekove okoline. A Bler već mesecima lobira da se napravi sporazum - naslednik onoga iz Kjota.

A. Petrović

Nestaće oblasti umerene klime

Očekivani društveni problemi kao prateći fenomeni klimatske katastrofe za sada su teško predvidljivi, ali u najgorem slučaju čekaju nas masovne seobe, epidemije, glad i teški sukobi oko vode za piće i zemljišta. Nestaće oblasti umerene klime i s njima ogromne obradive površine, tropska i pustinjska zona će se proširiti, izmeniće se ciklus godišnjih doba, izumreće velik deo živog sveta, a poremećeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvaće nezamislivu seriju katastrofalnih nepogoda.

Lobiranje velikih kompanija

Da borba protiv globalnog zagrevanja predstavlja i borbu protiv velikih svetskih kompanija, pokazuje i slučaj teksaškog naftnog giganta „Ekson“. Ova kompanija je poslednjih godina uložila 19 miliona dolara za finansiranje naučnih studija sumnjivog kvaliteta kako bi se umanjila opasnost koja preti od globalnog zagrevanja. Britanski „Indipendent“ prenosi da su organizacije poput Međunarodne političke mreže i Centra za novu Evropu na platnom spisku „Eksona“, a njihov zadatak je bio da spreče EU da donese zakone o smanjivanju zagađenja životne sredine. Najsvežiji slučaj je od juče, kada je vlada Zapadne Australije odobrila izgradnju 11 milijardi dolara vrednog postrojenja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa „Gorgona“ energetskog giganta „Ševrona“, što je izazvalo bes ekoloških organizacija.

Izvor: Blic