Arheološko otkriće u Gornjim Levićima

Utvrđenje iz petog veka

KRUŠEVAC - Temelji srednjovekovne crkve i obod utvrđenja otkriveni su tokom arheoloških iskopavanja na lokalitetu u Gornjim Levićima kod sela Đerekare u opštini Brus, izjavio je juče arheolog kruševačkog narodnog muzeja Dušan Rašković.

"Moćno utvrđenje s bedemima širokim dva metra i 30 centimetara potiče iz perioda ranog hrišćanstva, tačnije iz petog i šestog veka, a iz tog utvrđenja je kontrolisano celo područje", rekao je Rašković.

Temelji crkve i veličina oboda utvrđenja ukazuju da je na tom mestu bio upravni i vojni centar Kopaonika, zaključili su arheolozi Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva i kruševačkog Narodnog muzeja.Rašković je naveo da je na tom mestu postojao "pravi srednjovekovni grad" i dodao da je "teško reći ko je od srpskih velmoža tu živeo, jer istorija malo govori o tom predelu, ali je na osnovu predmeta koji su pronađeni moguće istraživati način života".

Pored crkve su bile smeštene radne prostorije i stambeni objekti, o čemu svedoče pronađeni predmeti, komadi velikih sudova za skladištenje ulja, vina, žita, ukrašeni jednostavnim motivima, talasastim i češljastim šarama, kao i bronzani novac iz četvrtog i šestog veka. Pretpostavlja se da je naselje bilo na prostoru od jednog hektara, a takođe i da je mesto bilo i rudarski centar koji je niz reku Toplicu bio putem povezan sa Nišom i Kuršumlijom.

Lokalitet u Gornjim Levićima evidentiran je pre dvadesetak godina, a arheolozi amateri do sada su pronalazili fibule, predmet iz doba Rimljana koji je služio za kačenje ogrtača, kao i srednjovekovne mamuze iz devetog veka.



Izvor: Glas Javnosti \ Beta

Ucestvovao sam u nekimarheoloskim istrazivanjima u Krusevcu i okolini i ne mogu vam opisati koliko je to bogat kraj- ima nekih sezdeset utvrdjenja koji krecu od rimskih limesa pa sve do starih srpskih utvrdjenja. Ali sve je to stopirano iz Beograda tako da ta bogatstva tesko dopiru do javnosti a jedan lik je izgubio i posao jer je neke podatke o jednom nalazistu dokumentovao i objavio.

Da li jos uvek postoje one arheoloske radionice.. Znam da je Filozofski fakultet godinama organizovao letnje arheoloske "radne akcije" za amatere i studente, ali nisam mogla da nadjem vise informacija o tome

Bilo je nesto- znam da je rodjena sestra moje devojke isla u jedno mesto kod Citluka, nasli staroslovensko groblje. Znas kako znas da je staroslevensko- stari Sloveni su imali izduzene brade

Ko stopira? Institut ili neko drugi?

Iz Beograda, znao sam svojevremeno i ime coveka koji je jednom liku smestio da izgubi posao [predavao je istoriju] zato sto je objavio postojanje utvrdjenja dvostruko veceg od grada Krusevca. U pitanju je bila cista sujeta jer je taj lik iz BG bio vazan na polju Vizantije kod nas a ovaj je izneo nesto znacajno a sto ovaj nije znao. Bio sam i da vidim to i stvarno je veliko. Po tragovima izgleda da je grad unisten u pozaru.

Ali nije to sve- najcrnje je skrivanje podataka o stvarnoj istini vezanoj za grad Krusevac i kneza Lazara.

Molim za jos informacija jer cu imati priliku da razgovaram krajem meseca sa nekoliko arheologa sa instituta

Drugar- ajd cu sedne napisem i sutra turim na Burek al odma da znas da ce i mene i tebe da ismeju i popljuju.

Keramika iz gvozdenog doba

KRUŠEVAC - Tokom četvorodnevnog istraživanja na lokalitetu Gradište u blizini manastira Svetog Romana u Đunisu arheolozi su pronašli keramiku i oruđe iz eneolita i gvozdenog doba, kao i dubrovački i ugarski novac i oružje iz 17. i 18. veka, javlja Beta.

- Otvaranjem jedne arheološke sonde, od tri kubna metra, ustanovili smo da je reč o izuzetno bogatom lokalitetu, naselju iz praistorije, tačnije iz perioda eneolita i gvozdenog doba, ali na istom prostoru su i predmeti iz perioda iz 17. i 18. veka", rekao je arheolog Narodnog muzeja iz Kruševca Dušan Rašković. Zanimljivi su i predmeti iz 18. veka, koji svedoče da je na tom prostoru bilo naselje, za koje se pretpostavlja da je možda bilo austrijski vojni punkt iz vremena austrijsko-turskih ratova.



Izvor: Glas Javnosti

Nista ne brini, to ce biti samo otvoren razgovor o problemima

   Evo mog obecanog odgovora a koji se tice teskoca u arheoloskim

istrazivanjima. Do svih saznanja koje cu ovde izneti dosao sam u neposrednom radu i

razgovoru sa upucenim istoricarima i arheolozima.

   Grad Krusevac je verovatno jos iz vremena Rima. Na to ukazuje ostatak

temelja koji neodoljivo lice na ambare iz doba Rima. Trebalo je da se vrsi

punktiranje da bi se tacno utvrdilo poreklo. Iz starih zapisa se saznaje za kne za

Lazara "... i obnovi grad Krusevac" sto nepobitno ukazuje na to da ga nije on podigao

vec samo obnovio. Ono sto smo mi mogli da uradimo to je da izvrsimo punktiranje

kod Don Zon kule. Iskopavali smo rupu za djubre i u njoj nasli dosta zanimljivih

predmeta ali sve iz kasnog doba. Recimo dva primerka bocice sa srpskim grbom a

dotle je postojao samo jedan primerak u Narodnom Muzeju u Beogradu. Na ulazu u

stari grad Krusevac [mislim na utvrdjenje] odma sa desne strane je uradjen kameni

deo sa klupama. A ispod toga postoji groblje jos iz dvanaestog veka a u blizini i

ostaci kovacnice. Nista od toga se ne istrazuje jer kako sam saznao ne daje se

dozvola odozgo. Samo jedne godine kada je jedna ekipa otisla do Koznika, to je

blizu, nasli su deset hiljada vrhova strela.

Postoji i tunel koji po predanju ide preko Morave ali samo retki znaju za njega. On

pocinje u tvrdjavi a zavrsava se tu u podrumu obliznje kuce a vlasnik kuce ne sme ni

da prica o tome. Svojevremeno ako vam nadju da ste na mestu nalazista drzava vam

je odmah oduzimala neporatno imovinu ali moram reci da se zakon od tada bitno

promenio i sada ne smeju nista da istrazuju bez dozvole vlasnika. Nije teskoca ni ako

u posedu imate neku staru vrednu stvar- nece je oduzeti ali ako je prodajete duznost

vam je da prvo   ponudite drzavi pa ako ona to ne kupi mozete dati ponudu bilo

kome. Naravno drzava je duzna da vam plati po merodavnoj svetskoj ceni.

Sad malo nazad u istoriju. Znate vec kakvi su podaci o bici na Kosovu. E kad sam ja

cuo iz istrazivanja kakva je prava istina tek onda sam ostao bez teksta. Kao prvo

knez Lazar uopste nije pogino na Kosovskom polju u borbi protiv Turaka vec kasnije

protiv Ugara. Sama bitka na Kosovu je bila veoma teska za nas i iza tog okrsaja

Srbija izlazi bitno oslabljena. To koristi Ugarska i napoada Srbiju. Da se razmemo

Srbija je tada bila do danasnje Jagodine a okolo su bile zemlje srpskih plemica.

Ugari osvajaju dva nasa utvrdjenja ali se nasa vojska brzo oporavlja i obacuje Ugare

ali pri tom gine i Knez Lazar. E sad dal naon okrsaja sa Turcima ili Ugarima, to nisam

bas dobro upamtio, ali dvor se iz Krusevca privremeno seli na Jastrebac. Bio sam sa

drustvom i prvo smo u jednom zavucenom delu nasli malu staru crkvicu. Dobar znak

jer su uz utvrdjenja nicale rkve. Popnemo se odma na brdo iznad i nadjemo na tlu

ostatke neceg sto bi mozda nekad davno bila gradjevina.

Kako je doslo do bitke na Kosovu to je vec posebna prica. U to vreme bila su

natezanja ko ce doci na autsrijski presto. Nasa vlastela je bila na strani jednog od

kandidata, kneza iz Luksmeburga a hrvatska na drugoj. Po dolasku novog coveka na

presto hrvatska vlastela je odlucila da se osveti srpskoj tako sto je uputila pismo

turskom sultanu i uputila ga na bogatstvo srpskih zemalja. Dobro je poznato da su

Turci isli iskljucivo za ratnim plenom i to je upalilo. Jedan tip koga sam slusao davno

na radiju je magistrirao na toj temi a inace uspeo je nekako da se dokopa

dokumenata iz turskih arhiva. Kazem dokopa jer je nama, Bugarima i Grcima

zabranjen pristup u te arhive. Pravo pitanje je zasto se to krije i ne obelodani. Cak

postoji postoji i knjiga o boju na Kosovu pisana odmah nakon bitke i primerak je u

Hilandaru. Jel toliko tesko da se knjiga prebaci u mikrofilm, da na prevodjenje i

napravi veliki korak na saznanju nase istine. Ko su ljudi koji o tome ne razmisljaju i

ne preduzimaju nista.

Djunis je selo u blizini Krusevca i tamo je ta velika vizantijska rusevina. kao sto sam

vec rekao jedan profesor je dao negde u casopisu ili novinama rad u vezi njega i

dobio odma po nosu. Od coveka koji je valjda clan akademije nauka i najjaci za tu

Vizantiju. I to zato sto je ovaj nas Krusevljanin rekao istinu a ovaj je tvrdio da to ne

postoji.   

Tu u blizini su i Mojsinjske planine. Tu na prostoru dva brda ima ocuvanih ili ostataka

preko devedeset crkava!!! To nepobitno upucuje da je mesto bilo od visoke vaznosti

u nekom razdoblju istorije. I precniku od nekih pedeset km oko Krusevca ima kao sto

sam vec rekao sezdesetak tvrdjava. Nadjen je u sred Vrnjacke Banje ostatak starih

gradjevina i radovi obustavljeni. Sad se ne mogu setiti kad su neki iz Krusevca isli

negde ka Uzicu da vide jednu tvrdjavu. Svi znali za nju al niko je nije obiso. Dodju

do nje premoste kanal stubama i unutra arheoloski raj- kao ustripovima dole u

podrumu, grede istrulele, na zidu jos uvek stoji okovan kostur nekod davno

zaboravljenog jadnika.

Ajd da zavrsim pricu- deo moje brigade posebnih jedinica republickog MUP-a je bio u

prizrenu. I lepo sa naseg mesta gde smo bili se videla srednjovekovna srpska

tvrdjava. Predlozim ja da kad nismo u patroli da odemo do tamo, ponesemo jelo i

pice i napravimo mini izlet... dobijem odgovor da siptari tamo drze skladista oruzja i

da tamo ne sme da se ide... to je bilo u leto '90...

Ni da psujes ni da kukas... ne znam.