Arapska pobuna (1916.-1918.)
Deo Prvog svetskog rata


Zastava arapskih pobunjenika
Vreme:   jun 1916. – oktobar 1918.
Lokacija:   Saudijska Arabija, Jordan, Liban i Sirija
Rezultat:   Primirje u Mudrosu
Sporazum u Sevru

Sukobljene strane
 Hašemitski Arapi
 Ujed.Kraljevstvo    Otomansko carstvo
Zapovednici
Fejsal I Irački
Lorens od Arabije   Ahmed Đemal

Arapska pobuna (1916.-1918.) je izbila 1916. sa ciljem ostvarenja nezavisnosti Arapa od Otomanskog carstva i stvaranja jedinstvene arapske države od Alepa u Siriji do Adena u Jemenu. Pobunu je inicirao šerif Meke Husein ibn Ali.

Pozadina

U Turskoj je 1908. izvršen državni udar kojim su na vlast došli Mladoturci, tj turska nacionalistička partija Mladi Turci. Preoteli su vlast od sultana Abdul Hamida II. Posle toga se bitno promenila otomanska politika, a povećala se diskriminacija prema onima koji nisu Turci. Otomansko carstvo se pridružilo Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Mnogi arapski nacionalisti bili su uhapšeni u Damasku i Bejrutu. Bili su mučeni i ubijeni. Arapima se pretilo i Hejaz železnicom, koja bi pomogla da se turska vojska lako pokrene duboko u arapske teritorije

Lorens od Arabije
 
Šerif Meke Husein ibn Ali je bio vođa arapskih nacionalista. Sklopio je oko 8. juna 1916. savez sa Velikom Britanijom i Francuskom protiv Otomanskog carstva. Arapske snage su predvodili njegovi sinovi Abdulah I Jordanski i Fejsal I Irački. Britanska vlada u Egiptu je odmah poslala mladog oficira da radi sa Arapima. Bio je to T.E. Lorens, poznat kao Lorens od Arabije.

Lorens od Arabije je mnogo doprineo arapskoj pobuni time što je ubedio arapske vođe (Abdulaha I Jordanskog i Fejsala I Iračkog) da je potrebno koordinisati njihove arapske akcije sa britanskom strategijom. Uspeo je ubediti arapske vođe da ne napadaju Turke da bi ih isterali iz Medine, nego da napadaju njihove linije komunikacije, tj posebno Hejaz železnicu. Time je bilo vezano jako mnogo turske vojske da štite i stalno popravljaju štete na železnici. Koristili su se gerilskom taktikom "udri i beži".

Lorens od Arabije je organizovao arapski napad na lučki grad Akabu, koja je bila bitna za Britance kao baza za opskrbu Egipatskoga ekspedicionog korpusa ali i za pomoć arapskoj pobuni. Arapi su zauzeli Akabu 6. jula 1917. Tokom bitke Britanaca i Turaka na području Gaze i Biršebe Arapi su nizom malih napada napadali turske položaje. Pomogli su da general Alenbaj osvoji Jerusalim pre Božića 1917.

1918: Kraj borbi

Tokom 1918. arapska konjica je postajala sve moćnija i značajnija. Ona je britanske snage stalno izveštavala o turskim pozicijama. Osim toga stalno su napadali turske jedinice za snabdevanje, male garnizone i uništavali su železničku prugu. Moguće je da je britanska zadnja ofanziva i bitka za Megido (1918.) bila tako uspešna. Otomanska vojska je uništena za manje od deset dana borbe. Australijska laka konjica je bez borbe došla do Damaska 30. septembra 1918. Lorens od Arabije je sa arapskom vojskom ujahao u Damask 1. oktobra 1918. da bi primio predaju grada. Na kraju rata Egipatski ekspedicioni korpus je zauzeo današnji Izrael, Jordan, Liban , južnu Siriju i veliki deo Arapskoga poluostrva.

Arapske snage su brojale oko 5.000 pobunjenika. Glavni doprinos arapske pobune je da su vezali desetke hiljada turskih vojnika, koji bi inače bili upotrebljeni za napad na Suecki kanal.

Velika Britanija i Francuska su sklopile tajni Sajks-Pikot sporazum iz 1916. po kome dele interesne sfere na Bliskom istoku. Arapsko područje su podelili nepovoljno po Arape u suštini kršeći obećanja koja su im dali. Tajnom Sajks-Pikot sporazum priključila se i Rusija. Nakon Oktobarske revolucije Lenjin je objavio sadržaj tajnoga sporazuma.

Osim toga i Boforovom deklaracijom iz 1917. Velika Britanija je obećala Jevrejima državu u Palestini.

Literatura
History of the Arab Revolt
Arab Revolt at PBS
Fromkin, David (1989). A Peace to End All Peace. Avon Books.

Izvor: Wikipedia