Uticaj na svakodnevni život vernika


A.   Uticaj na svakodnevni život vernika

1.   Nada
2.   Ljubav
3.   Poniznost
4.   Svetost

Verovanje u drugi Hristov dolazak na razne načine utiče na život hrišćanina. Ne samo da se to verovanje odražava na njegov svakodnevni život, već predstavlja i motivaciju za njegovo svedočenje i duhovno pripremanje za taj veliki dan, bez obzira na prividno odlaganje ispunjenja tog značajnog proročanstva.

A.  Uticaj na svakodnevni život vernika

Mnogi odbacuju eshatološka očekivanja, jer smatraju da ih ona, kao hrišćane, koče u životu, da im ovaj svet prikazuju u mračnim bojama i da ih čine nezainteresovanima za svakodnevna životna zbivanja. Svakako je istina da je određivanje datuma Hristovog dolaska navelo neke hrišćane na fanatičke oblike ponašanja. Izgleda da su u vreme apostola Pavla neki hrišćani prestali da rade nadajući se vrlo skorom Hristovom dolasku (1. Solunjanima 4,11; 2. Solunjanima 3,10-12). Drugi su se odricali intimnih bračnih odnosa da bi se posvetili molitvi (1. Korinćanima 7,3-5) ili su smatrali da se moraju rastaviti od bračnog druga da bi se bolje pripremili za Hristov dolazak (1. Korinćanima 7,10).

Međutim, ne pretvarajući hrišćane u usamljena ostrva, nada u drugi Hristov dolazak ih podseća na njihovu misiju da budu so Zemlji i videlo svetu (Matej 5,13-16). Kada se bude vratio, Učitelj će zateći svoje verne sluge kako Njegovom narodu dele neophodnu duhovnu hranu (Matej 24,45.46). Oni će čak i upravljajući svojim imanjem slaviti Gospoda (Luka 16,11). Svaki dan koji prolazi predstavlja vreme blagodati od kojega Gospod očekuje rod (Luka 13,6-9). Ova misao je naročito naglašena u priči o talantima (Luka 19,13-26; Matej 25,14-30). Dok čeka na svoga Gospoda, svaki Božji sluga  je pozvan da donosi rod služeći se talantima koje je dobio od Boga. Pavle je ovo pravilo dobro razumeo, što se vidi po njegovom usrdnom pozivanju vernika da hode verno, u skladu s pozivom koji su dobili (1. Korinćanima 7,17-24). Osim toga, uzimajući u obzir blizinu drugog dolaska, život vernika treba da pokaže posebne etičke karakteristike. Među njima su nada, ljubav, poniznost i svetost.

1.    Nada

Služiti Bogu nade znači prihvatiti način razmišljanja obeležen radošću, mirom i verom u Njegovu buduću vladavinu (Rimljanima 15,13). Nijedan položaj hrišćaninu ne izgleda očajan, jer mu prisutnost Svetoga Duha potvrđuje obećanje o budućnosti. Nada je lenger duše koji brod vere drži sigurno ukotvljen u samom Božjem Svetilištu (Jevrejima 6,19.20). Nada izgoni brigu, strah i strepnju, omogućujući hrišćaninu da podigne svoj pogled (Luka 21,28). Svemu u svetu se može proceniti vrednost u svetlosti ove nade.

2.    Ljubav

Isus nije pozvao svoje sledbenike da Boga i bližnje vole predanije samo zato što se Hristov dolazak približio, ali nada u Hristov skori dolazak zaista učvršćuje ljubav. Apostol Pavle je ljubav stavio između vere i nade, između sigurnosti u ono što je Isus učinio za nas i onoga što će On učiniti za nas prilikom svog drugog dolaska  (Galatima 5,5.6). Hrišćani su pozvani da žive u svetu koji se protivi njihovoj veri. Pobede bezakonika, provale neprijateljskih sila, i slabosti samog hrišćanina mogu da navesti da posumnja; ali vera, nošena krilima nade, omogućuje hrišćaninu da posvedoći svetu da ljubav nikada ne propada (1. Korinćanima 13,8).

Gospod će lično doći na ovaj svet da učini kraj patnjama (Otkrivenje 21,4). Iz tog razloga patnje omogućuju hrišćaninu da učestvuje u Hristovim mukama i one mu postaju zalog utehe koja će doći (2. Korinćanima 1,5-7). Bez obzira na veličinu, patnje se nikada ne mogu uporediti sa slavom koja će doći (Rimljanima 8,18). Hrišćani zato s poverenjem mogu gledati na sve što im se sada događa, jer će Božja ljubav uskoro objaviti svoju pobedu. Vera, delujući preko ljubavi, potvrđuje opravdanost nade.

3.    Poniznost

Znanje da će se sadašnje vreme završiti dovodi do pravilne procene bogatstava ovoga sveta. Bogatstvo samo po sebi ne treba osuđivati, ali misliti samo o svetovnim pitanjima pretvara se u neprijateljstvo prema krstu (Filibljanima 3,18.19). Onaj koji očekuje Gospoda Isusa Hrista kao Izbavitelja ubraja se među građane Neba (Filibljanima 3,18-20; Jovan 14,2.3). Hrišćaninov način postupanja prema svetu određen je njegovim znanjem da će svet proći (1. Korinćanima 7,30.31). Bogatstva treba odmeravati prema merilu budućnosti  (1. Timotiju 6,17-19), a i dobra ovoga sveta prema pravilima Božjeg carstva (Matej 132,44-46). Tražeći prvo carstva Božjega i Njegove pravednosti, vernik sakuplja blago na Nebu (Matej 6,19.20.33).

Hrišćanin je naslednik Božji i sunaslednik Hristov (Rimljanima 8,17). Prosvetljen Svetim Duhom, vernik otkriva nadu koja je povezana s njegovim pozivom i bogatstvom slave nasledstva Hristova koje je osigurano svetima (Efescima 1,18). Sve drugo je prolazno i relativno. Svojim obnovljenim umom, hrišćanin može da razazna šta je dobro, prihvatljivo i savršeno, unoseći tako večne dimenzije u svoje zemaljske odluke (Rimljanima 12,2).

4.    Svetost

Etičke implikacije Hristovog drugog dolaska nikada se ne mogu dovoljno naglasiti. Ako čekamo poslednji sud treba da živimo pobožnim načinom života (2. Petrova 3,11). Ako verujemo u vaskrsenje treba da cenimo vrednost svake duše i celog čovečanstva i da budemo svesni vrednosti vremena (1. Korinćanima 15,32-34). Hrišćani ne žive užasavajući se suda, jer znaju da su se u Isusu Hristu oslobodili osude (Rimljanima 8,1). Međutim, oni moraju da žive kao otkupljene osobe, uređujući svoj život prema načelima vere (Filibljanima 2,12.13). Bez posvećenja ili svetosti, niko neće videti Gospoda (Jevrejima 12,14).

Rastenje u svetosti ne znači povlačenje u sebe, traženje svoga spasenja nezavisno od spasenja drugih. Nada u drugi Hristov dolazak razvija društvene vrednosti (Jevrejima 10,25), razvija svest o pravednosti, dobroti, lepoti i istini (Filibljanima 4,8); unapređuje karakter vernika (AH 16). Hrišćani su posebno osposobljeni da se bore protiv nepravde, ali ne uz pomoć gneva (Jakov 1,20), već duhovnog oružja koje im je Bog dao (Efescima 6,10-18). Božje sluge ne mogu da budu neosetljive prema problemima ovoga sveta (1. Korinćanima 6,2.3), iako su istovremeno svesne da će Bog uskoro odbraniti one koji mu se mole (Luka 18,7.8; Vidi Način života II. C.4!)

Podsticaj za propovedanje evanđelja


B.   Podsticaj za propovedanje evanđelja

1.   Vreme Svetoga Duha
2.   Vreme blagodati
3.   Vreme hitnosti
4.   Vreme duhovnih darova

B.   Podsticaj za propovedanje evanđelja

Sigurnost u skori Hristov dolazak ne samo da će uticati na kvalitet svakodnevnog života vernika, već će poslužiti kao snažan podsticaj na propovedanje evanđelja. Vreme čekanja pruža priliku Svetome Duhu da utiče na život vernika, da ih nadahne svešću o hitnosti potrebe da iskoriste svoje darove na širenje poruke blagodati.

1.    Vreme Svetoga Duha

Odgovarajući na pitanje učenika o vremenu svoga dolaska, Isus je obećao da će im poslati svoga Svetoga Duha koji će ih učiniti Njegovim svedocima

sve do kraja sveta (Dela 1,8). Radosna vest se mora propovediti po celome svetu pre kraja vremena (Matej 24,14), ali Isus svoj dolazak svakako da nije učinio zavisnim od propovedanja evanđelja. Ipak, On želi da Njegovi učenici učestvuju u Njegovom planu za spasenje sveta (Matej 9,36-38). Isto osećanje saučešća koje je pokretali Isusa pokretaće i one koji žive u Hristu.

Vreme očekivanja, prema tome, nije neko međuvreme, praznina kroz koju neko mora da prođe što je brže moguće, gledajući samo prema kraju. Vreme čekanja pripada Svetome Duhu, koji okuplja vernike da bi obrazovao eshatološku zajednicu. On želi da vernici dođu u vezu sa živim Bogom i da objavljuju svetu da je ista blagodat ponuđena svima (ST, 15. septembar 1887; R&H, 16. avgust 1887).

2.    Vreme blagodati

"Novi zavet je jasan da je sadašnje vreme ("sada") ona prilika koju će ljudi imati da bi se pokajali i poverovali (Marko 1,15; Dela 3,19.20) i da se kraj svega odlaže jedino iz tog razloga – i to ne beskrajno." "To je čovekova konačna prilika!" – piše A. L. Mur (A. L. Moore, 209). Apostol Petar naše vreme naziva vremenom Božjeg strpljenja (1. Petrova 3,9.15).

Kraj sveta nije pitanje za sutra, već poziv za danas (Jevrejima 4,7). Prilikom Isusovog povratka "jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti" (Matej 24,40.41). Ne opomenuti svet znači biti kriv za nepružanje pomoći ljudima u opasnosti. Vreme blagodati će uskoro doći kraju, i što nam je bliže posledak, to se odlučnije moramo opredeliti za Gospoda. Pavle kaže:: "Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas." (Jevrejima 4,1)

3.    Vreme hitnosti

Živeti u očekivanju Isusovog povratka razvija svest o hitnosti (YI, 28. april 1908). I sam Isus je putovao putevima i puteljcima Palestine svestan da je Njegovo vreme kratko (Jovan 9,4). I apostol Pavle je bio nadahnut tim uverenjem (1. Korinćanima 7,29); zato je i pozivao vernike da na najbolji način iskoriste svoje vreme (Efescima 5,16; Kološanima 4,5). Trebalo je da iskoriste svaku priliku da pošteno svedoče bližnjima, jer će im biti sve teže i teže da nađu pažljive i pozitivno raspoložene slušaoce (2. Timotiju 4,2-4).

Ako je već i đavo vrlo revnostan "znajući da vremena malo ima" (Otkrivenje 12,12), koliko bi trebalo da vernici budu budni, posebno zato "što nam je spasenje sada bliže nego li kada poverovasmo" (Rimljanima 13,11; ST, 15. septembar 1887; R&H, 16, avgust 1887).

4.    Vreme duhovnih darova

Knjiga Dela apostolskih pokazuje da nam vreme čekanja pruža priliku da svetu propovedimo evanđelje. Sveti Duh poziva ljude na to delo (Dela 13,1-2). On izliva svoje darove na popravljanje i rastenje Crkve (Efescima 4,11-13). Među tim darovima, proroštvo je dobilo posebnu ulogu kao najbolje sredstvo da se izgradi Telo Hristovo i da se nevernici obrate Bogu (1. Korinćanima 14,1.3.24.25).

Duhovni darovi se tako izlivaju da učenici mogu da budu so Zemlji i svetlost svetu, da mogu da daju ukus svetu i da ga obasjaju istinom (Matej 5,13-16). Hrišćani ne mogu da izbegnu dužnost da svedoče, posebno zato što se dan Hristovog dolaska približava (Vidi Duhovni darovi, II!).



Duhovna priprema za Hristov dolazak


C.  Duhovna priprema za Hristov dolazak

C.  Duhovna priprema za Hristov dolazak

Verovanje u Hristov drugi dolazak utiče na naš sistem vrednosti i podstiče nas da svedočimo  za Hrista i da propovedamo Njegovo evanđelje. Za sve to je neophodna prethodna duhovna priprema. Pošto je pozvao svoje učenike da budu spremni za dolazak Sina čovečjega (Matej 24,44), Isus im je ispričao priču o deset devojaka (Matej 25,1-13). Pet devojaka je opisao kao lude, zato što se, svesne da će ženik ubrzo stići, uopšte nisu pripremile za budućnost. Ostalih pet su nazvane mudrima, jer su imale pri ruci zalihu ulja, očekujući da ženik može i da zakasni. Obe grupe su bile iznenađene vikom da ženik dolazi, ali su samo mudre bile u stanju da uspešno prebrode probu vremena čekanja između najave ženikovog dolaska i  njegovog stvarnog pojavljivanja. Samo oni koji imaju lični odnos sa Isusom Hristom biće u stanju da se suoče sa svakom teškoćom.

Priča u Mateju 25,1-13. kao i prethodna o dvojici slugu (Matej 24,45-51), naglašava važnost duhovnog života i verne službe u vezi sa Hristovim drugim dolaskom. Hrišćani treba da budu zahvalni Bogu na svakodnevnim prilikama koje im se pružaju da se pokaju i da rastu u posvećenju (Jevrejima 12,14). Oni znaju da će uskoro doživeti slavno obnovljenje kao vrhunac procesa koji je započeo njihovim krštenjem i darom Svetoga Duha (Jovan 3,5).

Da bismo živeli večno pod Božjom vlašću, moramo prvo sada živeti u pokornosti Njegovim zakonima. Zato i apostol  Pavle osuđuje grehe, tipične za ljude koji će biti izgubljeni (1. Korinćanima 6,9.10). I Jovan naglašava tu istu misao (Otkrivenje 21,8; 22,15). Prorok Amos piše: "Teško onima koji žele dan Gospodnji!" – ali ne dozvoljavaju da sud "teče kao voda i pravda kao silan potok" (Amos 5,18.24) Nasuprot njima, svi oni koji drže zapovesti Božje i imaju svedočanstvo Isusa Hrista dobijaju pohvalu (Otkrivenje 12,17; 14,12). Svetost ponašanja i pobožnost su prirodne posledice očekivanja Hristovog drugog dolaska (2. Petrova 3,11; 4T 309; Vidi i Veliki sukob VI.E!).

Prividno odlaganje


D.  Prividno odlaganje

D.  Prividno odlaganje

Hristos još nije došao. Posle dve hiljade godina čekanja, hrišćani čeznu za Njegovim dolaskom. Da nije Hristov dolazak pomeren, odložen, ili čak ukinut? Mnogi vernici razmišljaju o tim mogućnostima.

U Novom zavetu se zapaža određena napetost između tekstova o blizini i udaljenosti Hristovog drugog dolaska.  Za Pavla, Jakova i Petra, taj dan je "pred vratima" (Rimljanima 13,12; Jakov 5,8; 1. Petrova 4,7). Sam Isus uverava: "Evo ću doći skoro!" (Otkrivenje 22,20) Ali, drugi tekstovi stavljaju Hristov dolazak u daleku budućnost. Da bi promenio pogrešan utisak da će se Božje carstvo pojaviti smesta, Isus je ispričao priču o plemiću koji je otišao u daleku zemlju (Luka 19,11-27). Za Mateja Učitelj će se vratiti "posle dugo vremena" (Matej 25,19). I u drugim pričama Isus nagoveštava prividno odlaganje svoga dolaska (Matej 24,48; 25,5).

Ista napetost se može naći i u Starom zavetu. Dan Gospodnji istovremeno je i daleko i blizu (Avakum 2,3; Isaija 2,2.20; 13,6; Sofonija 1,14; 3,8).

Napetost između "sada" i "još ne" isključuje svaku mogućnost da se izračuna čak i godina Isusovog povratka (10MR 270). Učenici su morali da budiu spremni u svako doba (Matej 24,36-51). Odlaganje, prema spostolu Petru, predstavlja izraz Božjeg strpljenja, koji ne želi da bilo ko propadne (2. Petrova 3,9).

Bog nije spor u ispunjavanju svoga obećanja. Kao što G.C. Berkauer (G.C. Berkouwer) pravilno zaključuje: "Kada bi sada Hristov povratak morao da bude opozvan, posledica ne bi bila samo razočaranje ili otrežnjenje, već kriza vere u Božju verodostojnost i istinoljubivost." (66,67)  Biblija nikada nije nagovestila bilo kakvu mogućnost da se obećanje ne ispuni (2. Petrova 3,9; Jevrejima 10,39). Suprotno tome, sigurnost drugog Hristovog dolaska je mnogo puta bila potvrđena.

Sam Bog potvrđuje obećanje o drugom dolasku. Njegova Reč je sigurna. Da promeni ono što je izašlo iz Njegovih usta značilo bi da krši svoj zavet (Psalam 89,35); Bog ne laže (4. Mojsijeva 23,29; 1. Samuilova 15,29; Jevrejima 10,39).

Uprkos našoj nevernosti, On ostaje veran (2. Timotiju 2,13); i zato se možemo čvrsto držati priznanja svoje nade (Jevrejima 10,23).

Svojim prvim dolaskom Isus  je potvrdio sigurnost svoga drugog dolaska. Krst, na kojemu je omogućeno naše opravdanje, bio je dokaz Njegove namere da dovrši spasenje vernih (Rimljanima 5,8-10). Tekst - "Koji, dakle, svoga sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s njime sve ne daruje?" (Rimljanima 8,32) – predstavlja odjek ove sigurnosti. Hristovo vaskrsenje i uznesenje jasno ukazuju na Njegov povratak (Jovan 14,1-3).

I Sveti Duh potvrđuje obećanje o Isusovom povratku. Već sama Njegova prisutnosr u srcu vernika, ali darovi koje daje Crkvi, potvrđuju ovo obećanje ( 2. Korinćanima 1,18-22; Jevrejima 2,4).

Propovedanje evanđelja, koje je Hristos naložio, nalazi svoje značenje i snagu u nadi u budući život. Bog nas nikada ne bi poslao da propovedamo vest  kada ne bi imao nameru da je ispuni (Titu 1,2.3; Jevrejima 2,1-3).

Ljudske reakcije na odlaganje prikazane su pričama o vernim i nevernim slugama u Mateju 24. Neverni sluga misli da njegov gospodar odlaže svoj povratak, jer nije zainteresovan za posao koji mu je poveren (Matej 24,48). Verni sluga, sa druge strane, potpuno je obuzet zadatkom koju mu je ostavljen (Matej 24,45.46). On očekuje dolazak svoga gospodara, ali je zahvalan na vremenu milosti koje mu je dato da živi i služi (2. Petrova 3,9). On se raduje što je dolazak Gospodnji najavljen i što se evanđelje propoveda po celome svetu (Filibljanima 1,8; Kološanima 1,6). Vreme mi izgleda kratko kada se uzme u obzir veličina zadatka koji se mora obaviti, i u svetu i u njegovom srcu (2. Korinćanima 7,1; Matej 9,36-38).

"Odlaganje" Hristovog dolaska ne predstavlja problem za vernika. Ono daje smisao patnjama kroz koje prolazi. Svaki dan mu donosi novu radost da vidi nove duše koje se priključuju Božjem narodu (Otkrivenje 6,11).


Zaključak - Implikacije doktrine o drugom dolasku


E.   Zaključak

E.   Zaključak

Drugi Hristov dolazak daje duboki smisao istoriji naroda i pojedinaca. Istorija koja bi se sastojala jedino od beskrajnog gomilanja činjenica bila bi bez značenja i reda. Istorija bez kraja i cilja bila bi besmislena.

Biblija pridaje istoriji transcendentalni karakter. Ona ima svoj početak i imaće svoj kraj, ali ne bilo kakav kraj. Ona se neće završiti nekom katastrofom, koju bi izazvala ljudska sebičnost ili oholost, ali ni slavnim krajem najavljenim u svim ljudskim utopijama. Ona će biti potpuno zaustavljena delovanjem samoga Boga
(Psalam 46,9-11).

Na sličan način, život u Duhu je povezan sa sudbinom. Takav život se može sejati sa suzama, ali će se žnjeti u radosti (Psalam 126,4-6). I etičke odluka hrišćanina imaju svoje značenje. One šire ljubav, poverenje u Božja obećanja. Isus dolazi. Onaj isti koji je došao u Judeju da propoveda milost i oproštenje dolazi ponovo da uspostavi svoje carstvo ljubavi. "Jer još malo, još vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe
i neće odocniti!" (Jevrejima 10,37)

Uskoro će veliki sukob između Hrista i Sotone doći svome kraju. Božja pravednost će preko Isusa Hrista biti uspostavljena po celome svetu; ne samo na ovoj Zemlji, več i na Nebu, gde je bitka započela. Celi svemir će biti pomiren sa Bogom
(Kološanima 1,20; 1. Korinćanima 15,28).

Isus će se uskoro vratiti. Kakve li utehe, kakve li izvesnosti, kakvog li mira! Poslednja knjiga Biblije se završava naglašavanjem poverenja u drugi Hristov dolazak.
"I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim!" (Otkrivenje 22,12) Odgovarajući, "i duh i nevesta govore: dođi! I koji čuje neka govori: dođi!" (Otkrivenje 22,17)
Nijedan vernik ne bi mogao da se ne odazove pozivu Duha i Neveste i da ne kaže: "Amin! Da, dođi, Gospode Isuse!" (Otkrivenje 22,20).



Link