Vidim,otkako nema te zle,glupe Jugoslavije,ide nam do jaja...

Ej,bre,nismo ti mi krivi što te Nikolić prepakovao u "Bosanca" .Kakvi te ,bre, "Kosovari",pobogu spopadoše ? Ako te mrzi da ih zoveš kosovskim Arbanasima,zovi ih Šošonima,Irokezima,Šiptarima,samo ne "Kosovarima" ...

Zbog te glupe Jugoslavije nam i ide kako nam ide sada ,dugovi sinko ,niko nista nije radio ,zajebavali se svi a imali pare ,odakle sine ? Pale s neba ? Neko nam poklanjao ? Ne sinko nego se besomucno dizali krediti i zemlja se zaduzivala ,toliko da narednih 100 godina necemo moci da otplatimo dugove i da zivimo kao sav normalan svet ,zbog tih deceniju ,dve lagodnog zivota ,narednih 10 generacija je osudjeno na propast u ovoj zemlji ..Jos 1976 Petar Stambolic je pricao kako je SFRJ drzava bez ikakve buducnosti ,koja je potrosila sve sto je mogla da potrosi ..Pa nije se dzaba govorilo "duzan kao Jugoslavija"Izmisljale se nove nacije,Bosnjaci,Crnogorci,Makedonci,koje su naravno odvojene od Srpske nacije ,naseljavali se Sipari na KOsovo,Srbima od 45 povratak zabranjen od strane Tita ,Ustavom iz 74 stvorio podlogu za nezavinost Kosova ,ustavom kojim ga je maltene odvojio od Srbije .Imaju razloga svi da slave Tita iz SFRJ ,osim nas Srba,nas je ujebao za sva vremena ! Usli smo u SFRJ jedini od svih kao pobednici u oba rata,kao moderna,ugledna evropska drzava ,postovana i cenjena u svetu,a kako smo izasli iz te nakazne tvorevine ? Ne treba da vam govorim ...

А да ли је баш све било бајно и пре те 1945? И да ли би се и Краљевина Југославија, да је победио Дража, задуживала?

Vikipedija ( pogledati ovde ) :

" Привреда Краљевине Југославије

Ратне последице са којима се Краљевина Југославија суочила биле су веома тешке:разорена саобраћајна ифраструктура, велики број уништених фабрика, инфлација, глад... Осим Србије и Црне Горе, које су доживеле демографску катастрофу, као последицу људских жртава у Првом светском рату, знатно су страдале и остале области које у ушле у састав нове државе. Краљевина Југославија је била спој различитих економских система и стандарда. Покрајине су биле неравномерно развијене, а приход становништва је потицао из различитих основа. Након уједињења централна влада је завела велике царине за индустријске производе а у исто време наметнула је извозне царине за пољопривредне производе. Тиме је дошло до преливања доходка из пољопривреде у индустрију, односно из мање развијених у развијеније регионе. Заменом аустроугарских круна за динаре и инфлаторној коњуктури северозапад државе је стекао економску предност. У првом петогодишту, на Словенију, Хрватску и Славонију отпало је три петине укупних инвестиција у индустрији Краљевине.[28]
Индустрија

Индустријски почетак Краљевине Југославије није био на високом нивоу. Србија и Црна Гора су као индустријски неразвијене земље, у рату изгубиле значајан део капацитета, који су имале пре рата, док су бивши крајеви Аустроугарске монархије, који су ушли у састав Југославије налазили ван индустријских центара некадашње државе. Краљевина Југославија је уложила велике напоре да изгради сопствену идустрију, међутим она није имала устаљену политику идустријског развоја. У индустријском погледу Краљевина Југославија је могла да се подели на индустријски развијен север и северозапад, и индустријски неразвијени југ и југоисток. Већина места у Србији се бавила пољопривредом, тако да су могла да се издвоје само четири велика индустријска места: Београд, Бор, Лесковац и Трепча. Највећи фабрика се налазио на подручју Загреба, Београда, Осијека, и Сарајева. Претежно је преовладавала прехрамбена индустрија, електричне централе и индустрија дрвета. Најчешће су се извозиле сировине, док се извозни сектор углавном налазио у поседу страног капитала.

Између два светска рата индустрија је највише узнапредовала у најразвијенијим крајевима на северу и северозападу, али и Београду, Земуну и Панчеву. У Краљевини је укупно изграђено 2.193 фабрике од којих: у Словенији 403, Хрватска и Славонија 635, Далмација 97, Босна и Херцеговина 129, Војводина без Срема 390, Србији 428, Македонији 99 и Црној Гори 12.[29]
Саобраћај

Док су путеви на подручју Аустроугарске рађени по техничким прописима, путеви у Србији и Црној Гори су рађени без икаквих техничких прописа, па их је прекомерно коришћење у рату готово уништило. Слична ситуација је била и са железницом. Пруге на подручју Аустроугарске нису биле оштећене у рату, али је много тога код њих било дотрајало. Многе до тада споредне пруге су постале главне, и била су потребна одређена улагања да би се оне довеле у ред. Наручито је била велика потреба за мостовима и саобраћајним чворовима. У циљу набавке средстава за развој саобраћаја, Краљевина Југославија је у неколико наврата узимала зајам у земљи и иностранству. Први мост преко Дунава у Београду, је пуштен у саобраћај 1935. године, и назван је „Панчевачки мост Краља Петра 2."
Финансије
новчаница Динара Краљевине Југославије

Краљевина Југославија је била држава са недовољно финансијске снаге, да у потпуности подмири своје потребе. Државна валута је био динар Краљевине Југославије, који је добио име по српској националној валути. Утврђена вредност за замену аустроугарских круна за југословенски динар, и истоветна вредност српског динара југословенским динаром, дуго је била извор незадовољства Хрвата и Словенаца. Сматрали су се оштећеним, иако је динар Краљевине Србије био неупоредиво већа валута после рата. Огромна послератна инфлација почела је да се смирује 1923. године, услед мера које је спровео министар финансија Милан Стојадиновић. Разултат његових мера је био да је динар у периоду од 1923. до 1931. постао веома стабилна валута. У финансијком погледу доминирали су хрватски новчани заводи, међу којима се истицала Прва хрватска штедионица, као најјача финансијска установа у држави."
--------------------------------------------------------------------------------------

Ne mnogo različito od stanja u SFRJ,ali ni od današnje Srbije.

A,čuvena priča sa dugovima...
Vidim,sad je potpuno drugačije - nema rasipanja,nema zaduživanja... sve je prosto bajno. Tolko bajno da ne može da prođe 5 jebenih godina a da se ne desi neko sranje.


Onda bi kenjali o Draži. Jer to je ono što mi radimo uvek - kenjamo, prebacujemo krivicu jedni na druge,i čekamo da nas drugi vade iz govana.

Zanimljivo da svi drugi narodi imaju predstavu da je Srbija najvise izvukla koristi iz Jugoslavije...

тако их учили да лакше мрзе србе и све што је српско,и нађу оправдање у својим неделима

умро тито-умрла југославија
јбг.није могао хиљаду година,и сви извукоше нешто добро из ње само срби,од слободарског једини са својом државом,постаде тамничар југославије са обележјом геноцидног
и сад би неко опет да нас преводе жедне преко воде зарад пар година лепог живота 

"Косовари" као нација су Титових руку дјело. Прије њега то су били само Албанци који живе у Србији.   

"Kosovari" moze biti samo geogafska odrednica stanovnistva Kosova, a ne nacija...