Ajfelova kula, simbol Pariza i primer prefinjene jednostavnosti, krije unutar svoje elegantne figure složen i zamršen mehanizam.

Specijalno skrojene pumpe, grejači i osvetljenje održavaju spoljni sjaj 119 godina stare gvozdene dame, dok ogromni zupčanici, točkovi i kablovi škripe duboko unutra, na mestima koja nijedan turista ne vidi.

Staranje o skrivenoj sadžini ovog spomenika je naporan, često opasan posao koji održava kulu u njenom najboljem izdanju sa razglednica.

Više od 500 ljudi - od kovača i vodoinstalatera do čuvara i kuvara - radi unutar gvozdene strukture.

"Celo selo je tu, puno života i vrlo različitih životnih oblika", kaže Iv Kamera, tehnički direktor kompanije koja upavlja kulom.

U prostranim podrumima ispod nogu kule nalaze se hidraulični motori koji pokreću dva lifta za posetioce.

Silazak niz spiralne stepenice, pored ogromnih točkova koji polako namotavaju debele čelične kablove, liči na izlet u doba industrijske revolucije.

Rezervoar sa 4.000 litara vode, koja je nekad pumpana iz obližnje Sene, daje protivtežu potrebnu da se 18.000 svakodnevnih posetilaca podigne na 115 metara visoki drugi nivo.

Bezbrojni delovi motora, koji neprekidno klopoću, traže često podmazivanje i svakodnevni pregled. Čak i kratak kvar jednog lifta može da udvostuči redove posetilaca.

Grad Pariz je većinski vlasnik Ajfelove kule, koja je zaradila više od 1,4 milion evra tokom 2007.

Kula godišnje privuče oko sedam miliona posetilaca, što je čini jednom od najvećih svetskih turističkih atrakcija.

Ali i potencijalnom metom terorista, kao u filmu "Supermen dva". "Ona je simbol, i zato je meta", kaže Kamare. Odred čuvara je "zamašan", dodaje on, ne zalazeći u pojedinosti.

Stražari takođe moraju da paze na samoubice - u proseku jedan skok sa kule godišnje, kaže Kamare. Poslednji je bio muškarac koji se bacio u smrt početkom 2008. godine.

Na delo arhitekte Gustava Ajfela, liftovi za posetioce su postavljeni 1899, deset godina pošto je kula otvorena.

Zajedno sa modernijim liftovima koji idu do platforme na visini od 276 metara, dizalice prevale, gore dole, 99.775 kilometara godišnje.

Godine i teški rad uzeli su danak, pa je upravo u toku zamena svih delova jednog od ostarelih hidrauličnih motora.

Tačne kopije svakog originalog zupčanika, šrafa ili točka su napravljene u kovnicama u Francuskoj i Nemačkoj, po ceni od 20 miliona evra.

Podzemne pumpe šalju vodu do lavaboa i toaleta visoko u kuli.

Desetine kilometara vodovodnih cevi je ugrađeno u strukturu ovog spomenika. Mini grejači ih štite od smrzavanja, pa vode ima i kada su zime najoštrije.

Tim od 30 fabrara radi puno radno vreme preko 18 meseci da premaže kulu svežim slojem njene poznate bronzane boje.

Svaka promena sijalica je poduhvat. Za zamenu jednog od 360 svetlosnih izvora potreban je alpinistički tim sa punom opremom za bezbednost.

"Ako ispustite bilo šta, makar mali šrafciger, to može da bude za nekog smrtonosno", kaže elekričar Anri Pelie, koji u kuli radi 14 godina.

Srećom, navode elektiračari, 20.000 mini-sijalica koje čine da se kula raskošno kupa u svetlosti iz sata u sat cele noći, imaju garanciju trajanja od 10 godina.

Podignuta kao simbol Svetske izložbe 1889. godine, Ajfelova kula je značila revoluciju u arhitekturi.

Ne samo što je bila najviša građevina na svetu, već je označila i radikalni raskid sa pariskim niskim kamenim zgradama.

Izvor: MTS-Mondo