Anturijum je višegodišnja biljka koju treba zalivati samo kišnicom. Ako ga pravilno negujete, isplatiće vam se, jer je njegov cvet veoma dekorativan.

Cvetovi anturijuma obrazuju žutu cvast na tankoj, ali krutoj dršci, a obavijeni su jarkocrvenim omotačem. Listovi su uski, tamnozeleni. Anturijum je omiljen ukras svakog ljubitelja cveća. Treba ga pažljivo zalivati, često, ali ne preterivati da ne bi došlo do truljenja korena. Zaliva se samo kišnicom, ne hladnom, već zagrejanom. Temperatura u prostoriji u kojoj je anturijum, kao i vode kojom se zaliva, ne sme biti niža od 15 stepeni.

Gljive i insekti su česti uzročnici sušenja anturijuma. Trulež korena prouzrokuje gljivica i prve vidljive promene na napadnutim biljkama su zaostajanje u rastu, promena boje listova i uvenuće listova. Koren takvih biljaka je crn. Oboljenje se naglo širi u jesen i zimu, kada se biljke zbog nižih temperatura drže u suviše vlažnim uslovima.

Ova biljka zahteva dobro dezinfikovanu ili sterilisanu zemlju, koja se sme upotrebiti tek pet-šest nedelja posle sterilizacije. Na listovima anturijuma mogu se javiti krupne, mrke pege nepravilnog oblika, oštro ograničene žućkastim obodom. U okviru pega uočavaju se crne tačkice, to jest, piknidi gljive koja prouzrokuje pegavost lišća. Oboljenje se javlja u uslovima povećane relativne vlažnosti vazduha i preterane vlažnosti zemljišta.

Anturijum često napadaju i štetočine, najčešće insekti: pregljevi, tripci i štitaste vaši. Sisajući biljne sokove, ovi insekti iznuruju biljku. Napadnuti biljni delovi propadaju. Biljke treba prskati sredstvom koje se nabavlja u poljoprivrednoj apoteci.