Za bioteroriste antraks je savrseno oruzje. Jeftino je, lako za proizvodnju i moze izazvati velike zrtve. Jednostavan je za transport, spore su otporne i mogu da dugo prezive cak i kao sasusene.
Antraks prodire u telo na tri nacina: udisanjem, preko unete hrane i preko koze. Udisani antraks je najsmrtonosnija varijanta zaraze. Simptomi kao sto je kasalj i malaksalost se javlja vec posle sest dana. Ako bi se antibiotici koristili pre pojave simtoma, bolest se leci. Bez takvih postupaka ishod je uvek smrtonosan.
Uglavnom je redak kao bolest ljudi. Svi poznati slucajevi su uglavnom zaraza preko koze a godisnje se otkrije oko 2000 slucajeva u svetu. Bolest nastupa uglavnom nakon dolaska u dodir sa zarazenim zivotinjama. Najveca novija zaraza medju ljudima je ona koja se desila izmedju 1979. i 1985. u Zimbabveu, kada je preko 10000 ljudi bilo zarazeno. gotovi svi slucajevi su bili zaraza koznog tipa.
Antraks jejako bio prisutan u Evropi i Americi do pre jednog veka. Godine 1977. iznenadna zaraza je gotovo unistila populacija belorepih jelena u jugozapadnom Teksasu. Osim toga velika zaraza 1945. u Iranu je zbrisala milion ovaca.
Spore mogu da zive u zemlji decenijama. Nakon sto budu unete u organizam preko hrane ili koze, spore se posle nekoliko dana preobraze u bakteriju antraksa i ubijaju ( ukoliko se ne pristupi lecenju).
Javnost je vecu paznju obratila na tu bakteriju kada je vojna verzija te bakterije pismom bila poslata na razne adrese u SAD.

Antraks, crni prišt, bedrenica, prostrel - opasna zoonoza (bolest koja se sa životinja prenosi na ljude) - izazivač je Bacillus antracis, neobično otporan uzročnik koji u nepovoljnim uslovima lako sporulira (spora je zaštitni oblik, oko same bakterije se formira jak zaštitni omotač koji omogućava preživljavanje u nepovoljnim uslovima). U tlu može da opstane decenijama, zbog toga su i poznati tzv. distrikti antraksa u kojima se periodično javlja - spore iznete kišom ili podzemnim vodama dospevaju na površinu i dovode do nove zaraze. Posebno je opasno u slučajevima kada su uginule životinje plitko zakopane ili obdukovane na mestu uginuća, pa se infektivni sadržaj razlio. U narodu je poznat pod imenom prostrel jer je u perakutnom obliku bolesti dovoljno svega nekoliko sati od infekcije do uginuća, posebno kod ovaca. Životinja pada kao pokošena, iz prirodnih otvora (nos, usta, anus) se cedi crna krv, slezina je kašasta i katranasto crna. U akutnoj i subakutnoj formi traje nešto duže, ali je i ovde prognoza neizvesna. Jedino kod svinja postoji hronična forma, tzv. gronica svinja, jer otiču limfni čvorovi u predelu vrata (gronik). Smatra se da time što riju svinje mogu da dodju u kontakt sa malim količinama spora, nedovoljnim da izazovu punu infekciju, a dovoljnim da podstaknu imuni sistem na delimičnu odbranu i lokalizaciju uzročnika u limfnim čvorovima.
Antraks je tipično profesionalno oboljenje, veterinari, ako su neoprezni i nedovoljno stručni, a uz stalno prisutne ranice na rukama, mogu da obole. Ukoliko se ne reaguje na vreme bolest se završava letalno. Naravno, zavisi i od forme, plućna je nepovoljna za lečenje, dok kožni oblik ima povoljniju prognozu...